Grupi iranskih studenata naloženo je da u roku od deset dana napuste Ukrajinu, nedugo pošto su se pojavile fotografije i snimci bespilotnih letelica, koje odnedavno koriste ruske snage u toj državi, javljaju iranski mediji. Tako RTS počinje svoj tekst o iranskim dronovima u ukrajinskom ratu i trouglu Teheran – Moskva – Kijev.
Studentima je objašnjeno da ne mogu da nastave studije u Ukrajini, pošto snose deo odgovornosti za postupke svoje vlade, koja je Rusima prodala bespilotne letelice. Obratili su se iranskoj ambasadi, čiji su se službenici izvinili studentima, navodeći da ne mogu da urade ništa.
Letelice su identifikovane kao iranski dronovi „šahid 136“ i „mudžahir 6“, što je ministre spoljnih poslova EU podstaklo da za ponedeljak zakažu pa, do pribavljanja „čvršćih dokaza“, odlože raspravu o novim sankcijama Iranu, jer se izvoz naoružanja kosi sa odredbama Rezolucije 2231, koja je bila deo sporazuma o iranskom nuklearnom programu iz 2015. godine.
Evropska unija je zatražila dodatne dokaze tačno mesec dana pošto su Sjedinjene Države uvele sankcije iranskim kompanijama, kojima se na teret stavlja koordinacija transporta vojne opreme iz Irana u Rusiju.
Ukrajinske, američke i britanske obaveštajne službe su, u odvojenim izveštajima, potvrdile da ruske snage koriste samoubilačke dronove „šahid 136“, ali sa „ograničenim uspehom, jer su te letelice spore zbog čega su laka meta protivvazdušne odbrane“.
Gotovo istovremeno, ukrajinsko ministarstvo odbrane potvrdilo je da se jedan od „migova 29“, zbog tehničkih problema, srušio tokom napada na iranske dronove, kao i da su jedinice protivvazdušne odbrane kod Odese oborile jednu od naprednijih bespilotnih letelica – „mudžahir 6“, kao i osam letelica „šahid 136“.
„Šahid 136“, ili „geran 2“ kako su ga nazvali Rusi, izazvao je još početkom meseca diplomatsku krizu između Кijeva i Teherana, pa je Iran, posle serije optužbi, bio prinuđen da dramatično smanji diplomatsko prisustvo u toj državi.
Saga o iranskim isporukama oružja ruskim snagama počela je još sredinom aprila, kada su do luka u Astrahanu, tajnim kanalima, navodno dopremljeni ručni bacači, protivtenkovske rakete, te čitav arsenal oružja koje je bilo na raspolaganju proiranskim milicijama u Iraku.
Tim kanalom je Teheran, prema tvrdnjama zapadnih obaveštajnih službi, Rusiji „vratio“ protivvazdušni sistem S-300, te projektile „bavar“ 373, koji suštinski predstavlja iransku varijantu S-300.
Oružje, mahom, potiče iz arsenala grupe Hašd el Šabi, ili Snaga narodne mobilizacije, proiranske oružane grupe koja u Iraku okuplja oko 120.000 boraca. Glavni motiv podrške koju ova grupa pruža Rusiji je antiamerički sentiment.
Sredinom avgusta, američki i izraelski obaveštajci naveli su da Moskva i Teheran spremaju veliku trampu naoružanja, posle koje bi Teheran, prvi put u poslednjih nekoliko decenija, dobio nove borbene avione, dok će Rusi za akcije u Ukrajini na raspolaganju imati dronove već isprobane u napadima na baze Centralne obaveštajne agencije na Bliskom istoku.
Iranska vojska uvežbava ruske oficire za upotrebu dronova, tvrde zvaničnici Pentagona, svega nekoliko dana pošto je na satelitskim snimcima jedne ruske vazduhoplovne baze identifikovano 18 borbenih aviona Su-35, navodno spremnih za isporuku vlastima u Teheranu.
Vest o mogućoj isporuci iranskih dronova Rusiji objavio je savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejk Saliven, navodeći da su neke od letelica, moguće, već u rukama ruskih oružanih snaga.
Prema američkoj verziji, obuka ruskih vojnika počela je još početkom jula, dok su ruski eksperti u najmanje dva navrata posetili novootvorenu, tajnu bazu bespilotnih letelica u okolini Teherana.
Iranski zvaničnici su u nekoliko navrata demantovali ove informacije, navodeći da nemaju nameru da pomažu bilo kojoj strani u ukrajinskom konfliktu, ali su ranije potvrdili da su jedinice zadužene za upravljanje dronovima dve vojske, tokom prethodnih godina, razmenile nekoliko poseta.
Pre upiranja prstom u Teheran, Amerikanci su tvrdili da je ruski predsednik Vladimir Putin zatražio isporuku dronova od Redžepa Tajipa Erdogana, što je proizvođač „bajraktara“, slično kao i Iranci, demantovao.
Suštinski, američki obaveštajci tvrde da su Rusija i Iran još prošle godine definisali detalje ugovora o vojnoj saradnji, kojim bi vlasti u Teheranu dobile „suhoje“, „migove 29 SMT“, te gomilu oklopnih vozila i protivvazdušne sisteme S-400.
Lavina spekulacija o prodaji „suhoja“ Iranu pokrenuta je još krajem prošle godine, kada su u iranskoj vazduhoplovnoj bazi snimljeni Su-30 i ruski transportni avion. Američki vojni zvaničnici su ovaj događaj opisali kao uvod u transfer oružja, navodeći takođe da su od aprila najmanje 42 aviona iranske Revolucionarne garde sletela na ruske aerodrome.
Tagovi
