Na 12 kilometara od Beograda, u Nuklearnim objektima Srbije u okviru Instituta za nuklearni otpad „Vinča“, uskladišten je nuklearni otpad koji datira još od šezdesetih godina prošlog veka. Nalazi se u hangarima H1 i H2, kojima je nemoguće prići zbog ograde.
Đorše Lazarević iz Nuklearnih objekata Srbije ističe da se taj otpad već dugo nalazi na tom mestu, a upozorava i da je hangar H1 u lošem stanju. Kako je objasnio, on je korišćen do 1982. godine, i spolja je vidljivo da nije u najboljem stanju.
„Ali to ne znači da može na bilo koji način da ugrozi stanovništvo, a pogotovo ne Beograd“, kaže Đorđe Lazarević.
Bivši zaposleni u Institutu za nuklearni otpad Vinča, Duško Košutić, upozorava da bi prebacivanje otpada u novi hangar trajalo godinama, jer kako kaže mora da se utvrdi čega ima i koliko, navodeći da je rešenje trajno skladištenje otpada.
„Ti burići polako počinju da korodiraju. Znači oni nisu pripremljeni da u njima može nešto da se zadržava hiljadu godina. Sve je to pod kontrolom Nuklearnih objekata Srbije, oni vode računa što se tiče merenja. Znači oni mere da li je došlo do nekog curenja, kakvo je izlaganje itd. ali niko ni od njih ne može da kaže da li će sutra nešto zaista da izađe odatle u životnu sredinu“, navodi Košutić, specijalista fizičkih nauka.
O ovome je za Euronews govorio i Ilija Plećaš, koji je naveo da je izlaz H1 u istom stanju kao i kada je zatvoren, odnosno jako lošem, a da je H2 izgrađen 1984. u kom je prepakovan otpad sa otvorene deponije.
Nadležni demantuju navode da su stari hangari u Vinči potencijalno žarište.
„Ono gde bi eventualno moglo da dodje do oslobađanja radio nukleoida i potencijalnog ugrožavanja sredine i stanovništva jeste u slučaju požara, ali i to je izanalizirano tako, ne samo za H1 i H2, već i na drugim našim nuklearnim postrojenjima, već na 300 metara odavde stanovnik bi primio manju dozu od one koja je propisana kao granična za godinu dana“, rekao je Lazarević.
Hangar H3 izgrađen, a potpuno prazan
U Nuklearnim objektima Srbije kažu da Srbiji nije neophodno trajno odlagalište, jer mi nismo zemlja koja proizvodi velike količine radioaktivnog otpada,već je dovoljan Hangar H3 koji je sagrađen 2009. godine, ali koji je skoro potpuno prazan.
„Godinu dana će trebati da se od regulatornog tela dobiju sve licence i posle će trebati dve do tri godine da se sav taj otpad u hangaru, znači ukupno pet godina da se skladišta H1 i H2 isprazne, odnosno sav taj otpad prebaci u H3“, rekao je Lazarević.
Za Euronews Srbija su iz Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (Srbatom), naveli da je JP Nuklearni objekti Srbije podnelo 25.7.2022. godine zahtev za izdavanje licence za dekomisiju hangara H1, koji je dopunjen na zahtev Direktorata 1. septembra 2022. godine.
„Proces pregleda dokumentacije je u toku. Hangar H3 poseduje licencu za rad izdatu 13. septembra 2021. godine, sa rokom važenja od deset godina“,dodali su.
Međunarodna agencija za atomsku energiju je tokom 2015. godine utvrdila da zbog uslova u kojima se otpad nalazi, nije moguća ni inspekcija nad njim, zbog čega nije poznat ni tačan nivo zagađenosti i ozračenosti.
Tagovi
