Prvi broj osvanuo je na kioscima socijalističke Jugoslavije prvog marta 1972. Poslednji se pojavio u decembru 2001. godine. U međuvremenu „Galaksija“ je nastavila da se otiskuje u našim i vašim srcima.
Za nepune tri decenije (nedostaje jedno tromesečje) postala je najznačajniji naučnopopularni časopis od Triglava do Đevđelije. Gotovo da nema starijeg i sredovečnog naučnika iz bivših šest republika koji je nije čitao.
Prvu posadu na poletanju u kosmički beskraj – a izvorno je bila namenjena vazduhoplovstvu, astronautici i istraživanju budućnosti – činili su Gavrilo Vučković, Nenad Birovljev, Tanasije Gavranović, Esad Jakupović, Milan Knežević, Boris Radunović i Bogoljub Samardšić. Upisani su među zvezde, svejedno što pojedinci još nisu ni zakoračili s one strane duge.
Zato će 18. oktobra u 18 sati u Galeriji nauke i tehnike SANU povodom pet decenija od izlaženja prvog broja svoja sećanja kazivati: akademik Zoran Petrović, akademik Slobodan Vukosavić, Petar Živadinović, prof. dr Zoran Živković, prof. dr Dragan Uskoković, prof. dr Aleksandar Petrović, Ilija Cerović i Milan Knežević.
„Galaksija“ je na internetu obnovljena 1. januara 2017, a na kioscima se pojacila 1. decembra 2018. godine, istina s neizbežnim dodatkom u nazivu – nova. Ulaz slobodan, posetioce očeluje iznenađenje.