Istorija je pisana u Majncu pre mogo godina kada je Gutenberg radio na štamparskoj presi, pa nedavno zbog vakcine kompanija BioNTech, a biće ispisana i treći put ako ova kompanija sa sedištem u poznatom gradu napravi i vakcinu za rak, kako se najavljuje.
Vakcine koje ciljaju rak mogle bi biti dostupne pre kraja decenije, navodi tim koji stoji iza jedne od najuspešnijih vakcina protiv korona virusa u pandemiji.
Ugur Sahin i Oslem Turedži muž i žena, koji su suosnivači BioNTech, nemačke kompanije koja se udružila sa Fajzerom u proizvodnji revolucionarne mRNA vakcine za Covid-19, rekli su da su napravili napredak koji je podstakao njihov optimizam da će vakcine protiv raka stići u narednim godinama.
Govoreći na BBC-ju u emisiji „Sunday with Laura Kuenssberg“ , profesorka Turedži je opisala kako bi mRNA tehnologija kod BioNTech-ove Kovid vakcine mogla da se promeni tako da podstakne imuni sistem da napadne ćelije raka umesto da napadne korona viruse.
Upitan kada bi vakcine protiv raka zasnovane na mRNA mogle biti spremne za upotrebu kod pacijenata, profesor Sahin je rekao da bi mogle biti dostupne „pre 2030 godine“, prenosi Gardijan.
mRNA Kovid vakcina funkcioniše tako što prenosi genetska uputstva za bezopasne šiljaste proteine na korona virusu u telo. Uputstva preuzimaju ćelije koje izbacuju šiljasti protein. Ovi proteini, ili antigeni zatim „govore“ antitelima imunog sistema i drugim odbrambenim snagama šta da traže i napadnu.
Isti pristup se može primeniti da bi se imunološki sistem unapredio da traži i uništi ćelije raka, rekla je Turedži. Umesto da nosi kod koji identifikuje viruse, vakcina sadrži genetska uputstva za antigene raka – proteine koji obrađuju površine tumorskih ćelija.
BioNTech je radio na mRNA vakcinama protiv raka pre nego što je izbila pandemija, ali se kompanija okrenula da proizvodi vakcine protiv Kovidan suočena sa globalnom vanrednom situacijom. Kompanija sada ima nekoliko vakcina protiv raka u kliničkim ispitivanjima.
Turedži je rekla da ih razvoj i uspeh vakcine Pfizer/BioNTech, koja je slična Moderninoj vakcini za Kovid, „vraća na rad na kanceru“. Nemačka kompanija se nada da će razviti tretmane za rak creva, melanom i druge tipove raka, ali pred njima su značajne prepreke.
Ćelije raka koje čine tumore mogu biti ispunjene širokim spektrom različitih proteina, što otežava pravljenje vakcine koja cilja sve ćelije raka, a ne zdrava tkiva.
Turedži je rekla da je BioNTech naučio kako da proizvodi mRNA vakcine brže tokom pandemije i da je bolje razumeo kako imuni sistem ljudi reaguje na mRNA. Intenzivan razvoj i brzo uvođenje vakcine protiv Kovida takođe su pomogli regulatorima za lekove da razrade kako da odobre vakcine.
„Ovo će svakako ubrzati i našu vakcinu protiv raka“, dodala je ona. Ali Turedži je oprezna. „Kao naučnici, uvek oklevamo da kažemo da ćemo imati lek za rak“, rekla je ona. „Imamo niz otkrića i nastavićemo da radimo na njima“.
Moderna je u avgustu saopštila da tuži BioNTech i njenog partnera, američki farmaceutski gigant Fajzer, zbog kršenja patenta za vakcinu protiv Covid-19. Upitan o tome, Sahin je rekao: „Naše inovacije su originalne. Proveli smo 20 godina istraživanja u razvoju ove vrste tretmana i naravno da ćemo se boriti za našu intelektualnu svojinu“.
„Cilj koji imamo je da možemo da koristimo individualizovani pristup vakcini kako bismo obezbedili da direktno nakon operacije pacijenti dobiju personalizovanu vakcinu“, objasnio je profesor Sahin, piše Business Insider.
BioNTech se prvobitno fokusirao na razvoj tehnologija zasnovanih na mRNK za specifičan pristup lečenju karcinoma.
Profesorka Turedži je rekla da su ih iskustva u radu na odeljenjima za karcinom, kao mlade lekare, koji su bili frustrirani što nisu u mogućnosti da ponude lečenje onkološkim pacijentima, navela na njihov rad u istraživanju karcinoma.
Kunsberg je pitala bračni par da li „još postoji šansa“ da vakcina protiv kancera ne deluje.
„Mislim da ne“, odgovorila je Turedži, piše The New York Times. Dodala je da sve što su naučili o imunološkom sistemu i o tome šta se postiže vakcinom protiv karcinoma pokazuje, u principu, jasnu aktivnost – „možemo da izazovemo te T-ćelije ubice, možemo da ih usmerimo“.
Tagovi
