Srpsko zdravstvo možete da gledate kao polupunu ili polupraznu čašu, kaže dr Bojan Trkulja. I u pravu je. Radi mog mentalnog zdravlja, naučio sam da je mnogo bolje posmatrati celu stvar očima optimiste, ali ćemo za potrebe ovog teksta izneti i nemale zamerke. No, krenimo redom. Stanje u srpskom zdravstvu moglo bi se, bez mnogo razmišljanja, opisati kao veoma loše i verujem da bi se sa tom konstatacijom složio i ministar Lončar. Bilo bi, sa druge strane, nepošteno (i prema pomenutom ministru) ne naglasiti da je prethodnih godina urađeno mnogo toga dobrog, od otvaranja Kliničkog centra u Nišu do nabavke inovativnih lekova. Na drugoj strani imamo hronični nedostatak lekara i drugog medicinskog osoblja, čudnu politiku borbe protiv korone, katastrofalnu kadrovsku politiku i ćutanje lekara koje podseća na čuvenu šutnju hrvatskog rukovodstva sa kraja osamdesetih.
To je okvir u kome dočekujemo Sedmi regionalni skup o melanomu koji će, uz Božiju pomoć, od 28. do 30. oktobra biti održan u Zemunu. Na skupu će učestvovati lekari, predstavnici pacijenata i pacijenti iz Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, Banjaluke, Novog Sada, Kragujevca, Niša, Valjeva, Novog Pazara, Beograda i Zemuna. Osnovna ideja skupa je regionalna saradnja i osnivanje Regionalnog udruženja pacijenata obolelih od melanoma. Moramo zajedno da se borimo za adjuvantnu terapiju, više kliničkih studija, bolje uslove lečenja a ambiciozan cilj je da više i bliže sarađujemo sa lekarima koji su već organizovani na nivou regiona. Takođe, ono što je velika ideja jeste da sledeće godine ovaj naš tradicionalni skup promeni formu tako što bi se organizovao zajedno sa Danima melanoma koje organizuju naši lekari.
Metastatski melanom je u Srbiji terapijski pokriven sa šest od sedam lekova, tinja nada da će i sedmi doći na listu i moglo bi se reći da je situacija u tom delu zadovoljavajuća. Što se tiče adjuvantne terapije, za razliku od Slovenije i Hrvatske, kod nas još nije na listi ali smo u razgovorima sa našim prijateljima iz RFZO-a i postoji realna nada da će uskoro i naši pacijenti primati adjuvatntu terapiju. Ono što je dobro je da se nastavlja dobra saradnja sa donosiocama odluka, pre svega Fondom i Ministarstvom zdravlja ali i Batutom. Jednom kada više ne budem na čelu Udruženja, to će biti moja najveća zasluga za pacijente. Sve ostalo i onako je zasluga profesorke Lidije Kandolf Sekulović, doktorke koja je Alfa i Omega borbe za bolje sutra pacijenata obolelih od melanoma. Na ovom mestu ne mogu a da ne kažem jedno veliko hvala doktorki Nadi Babović koja uskoro odlazi u više nego zasluženu penziju. Ali nisu samo njih dve zaslužne za to što imamo mnogo bolje lekare nego što bi se čovek nadao, tu je veliki broj doktora ali i sestara koji nam zaista svojski pomažu. I hvala im svima, hvala im na tome što se u nemogućim uslovima bore za život svakog našeg pacijenta, što ne odustaju ni onda kada se čini da je utakmica izgubljena. Nekoliko puta svedočio sam da su ljudi koje smo „otpisali“ čudesno ozdravili i sada su tu među nama, na kraju krajeva i ja sam jedan od njih.
Tagovi
