Đuzep Borel razočarano sleže ramenima. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku vidi da se njegov važan diplomatski projekat ruši. Za to je kriv islamistički režim mula u Iranu koji na surov način guši ljudska prava. Na sastanku ministara spoljnih poslova EU, Borelu nije preostalo ništa drugo nego da podrži paket sankcija protiv režima u Teheranu.
Zbog toga su sve manji izgledi za ponovno postizanje međunarodnog sporazuma o zabrani atomskog oružja Iranu, takozvani nuklearni sporazum: „Pregovori su poslednjih nedelja zaustavljeni. Ne očekujemo sada nikakav pomak. Šteta, jer smo bili jako, jako blizu“, sa žaljenjem je izjavio Borelj.
„Sa sporazumom bi svet bio mnogo bezbedniji“
„S oživljenim nuklearnim sporazumom, region, Evropa i svet bili bi mnogo bezbedniji“, ukazao je Borel. Sporazum o kojem su SAD, Rusija, Kina, Velika Birtanija, Francuska, Nemačka i Iran godinama pregovarali na snagu je stupio 2016. On je trebalo da zaustavi obogaćivanje uranijuma za izgradnju atomske bombe u Iranu. SAD i EU su zauzvrat ukinule neke ekonomske sankcije režimu u Teheranu. Međutim, 2018. godine predsednik SAD Donald Tramp jednostrano je otkazao sporazum sa Iranom. Razvoj iranske bombe je nastavljen.
Nakon promene vlasti u Beloj kući, pre godinu i po dana počeli su pregovori o oživljavanju sporazuma sa Iranom. U avgustu je Žozep Borel još bio pun nade i govorio o mogućem postizanju dogovora. Ali onda je Teheran postavio nove zahteve. Počelo je da se sumnja da bi tajni vojni nuklearni program Irana mogao da bude znatno napredniji nego što se pretpostavljalo.
Sankcije protiv iranskog režima
Poslednjih nedelja dramatično se povećalo nasilje nad demonstrantima u Iranu. Od smrti mlade Mehse Amini, koju je uhapsila i maltretirala takozvana „policija za moral“ zbog pogrešnog nošenja marame, narod Irana žestoko se pobunio protiv režima. Zbog toga su ministri spoljnih poslova EU po prvi put od 2016. godine glasali za uvođenje novih sankcija.
„Nećemo i ne možemo da zatvaramo oči“, rekla je u Luksemburgu nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok. Usvojen je paket sankcija koji, kako je naglasila, „pogađa odgovorne za zločine nad ženama, mladima i muškarcima. Među njima je i takozvana ’moralna policija’ – neprikladno ime kada se vidi kakvi se tamo zločini vrše“.
Taj paket sankcija je samo paketić – smatra nekoliko desetina prognanih Iranaca koji su protestovali u Luksemburgu tokom samita ministara EU. Oni zahtevaju oštrije sankcije i priznanje „narodnog ustanka“ u njihovoj domovini.
Demonstracije protiv iranskog režima tokom sastanka ministara EU u Luksemburgu
Ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn poziva vlasti u Iranu da još jednom razmisle: „Svemoćni u Iranu moraju da pogledaju u kalendar i vide da je 2022. godina. Ljudi više ne žele da budu zatvoreni. Žele da dišu, posebno mladi ljudi i žene.“ Režim je, kaže, 40 godina funkcionisao tako je funkcionisao, ali sada je dosta.
Međutim, mogućnosti EU da direktno izvrši uticaj su ograničene. Aselborn je za to da se ne odustane u potpunosti od nuklearnog sporazuma sa Iranom, ali i dodaje. „U situaciji u kojoj se trenutno nalazimo, mislim da to ne možemo da vratimo na pravi put.“
Sankcije i zbog oružja za Rusiju?
Nemačka ministarka spoljnih poslova najavila je i dalje sankcije zbog kršenja ljudskih prava. Nejasno je recimo pod kojim okolnostima je izgoreo ozloglašeni zatvor za političke zatvorenike u Teheranu. Tamo je stradalo osmoro ljudi, dok ih je preko 60 povređeno. „Ako režim nastavlja tako da udara na svoje ljude, onda će biti novih paketa sankcija, ciljano na odgovorne“, rekla je Analena Berbok.
Pojedini ministri spoljnih poslova EU takođe žele sankcije u slučaju da Iran, kao što se sumnja, isporučuje dronove, a možda i rakete, ruskom agresoru u ratu protiv Ukrajine. Danski šef diplomatije Jepe Kofod smatra da EU mora da reaguje. Dokazi će biti prikupljeni, uverava visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borel. Iran negira takve optužbe.
Dvogodišnja misija za obuku
Ministri spoljnih poslova EU odobrili su i dodatnih 500 miliona evra Ukrajini za kupovinu oružja. To je šesta tranša iz Evropskog instrumenta mirovne pomoći (EPF) od početka ruskog agresorskog rata. Vojna pomoć EU sada iznosi tri milijarde evra. Na to dolazi još 17 milijardi evra za humanitarnu pomoć i podršku ukrajinskom budžetu.
Ministri spoljnih poslova Estonije, Letonije i Litvanije predlažu i osnivanje specijalnog tribunala, koji bi se bavio kršenjem međunarodnog prava od strane Rusije. Taj predlog, međutim, nije naišao na veliku podršku. Pojedine diplomate EU podsećaju da već postoji Međunarodni krivični sud u Hagu, koji prikuplja dokaze o ruskom nasilju i genocidu u Ukrajini.