„Moskva pretnjama reaguje na naznake da Beograd ponovo razmatra politiku prema Rusiji“, piše švajcarski Noje cirher cajtung o događajima prethodnih dana.
Podseća se da je početkom sedmice zamenik ruskog šefa diplomatije Aleksandar Gruško u Beogradu rekao da bi uvođenje sankcija Rusiji bilo „samoubistvo“ jer se vidi da zemljama koje uvedu sankcije prete energetska kriza i poskupljenje životnih namirnica.
„Iza toga se ne krije promena usmerenja Beograda“, piše list, „nego pritisak Brisela na ovu zemlju-kandidata da se priključi spoljnopolitičkoj liniji EU. Time bi mogla biti zaustavljena srpska politika ljuljaške između Istoka i Zapada koja se vodi još od kraja jugoslovenskih ratova.“
„Zemlje EU su za Srbiju daleko najvažniji trgovinski partneri i investitori, od Rusije stiže gas sa popustom, a Kine gradi mostove i vodi rudnike. Od sva tri partnera srpska vojska dobavlja oružje za sve veći arsenal. Ali sada oštri sukob Zapada i Rusije sužava manevarski prostor Beograda“, navodi se u članku koji potpisuje raniji dugogodišnji dopisnik iz Beograda Andreas Ernst.
Podseća se da sve više glasova, posebno iz Evropskog parlamenta, traže prekid pristupnih pregovora sa Srbijom ukoliko Beograd ne promeni kurs. Dodaje se da je Srbija u UN podržala sve rezolucije koje osuđuju rusku agresiju, ali da odbija uvođenje sankcija.
„Time se zemlja izolovala u Evropi i, poput susedne Mađarske, u Briselu i drugde se posmatra kao vrdajući element“, piše ugledni švajcarski list.
Navodi se da pritisak EU otkriva razlike među ministrima u Srbiji. Tako ministarka Zorana Mihajlović „osuđuje rusku agresiju bez zadrške i ukazuje da se svet podelio u dva bloka“. Sa druge strane, „nacionalistički tvrdolinijaš“ Aleksandar Vulin odbija „izdaju“ Rusije i traži prekid evropskih integracija.
„Doduše, nije odlučujuće šta misle ili kažu ministri poput Mihajlović ili Vulina. Poslednju reč i u ovoj stvari ima predsednik Aleksandar Vučić. A on, izgleda, priprema zemlju na promenu kursa“, ocenjuje Ernst u tekstu.
Podseća se na Vučićev „tipični predugi monolog“ u kojem je natuknuo da će se Srbija odupirati pritisku sve dok ne postane prevelik.
„Brzinska promena srpske vizne politike pokazuje da je zapadni pritisak efikasan u novom geopolitičkom kontekstu“, primećuje list.
Naime, nakon što su građani Tunisa, Indije ili Burundija – kojima viza za Srbiju nije potrebna – pojačano koristili letove u Beograd da odu u zapadnu Evropu i traže azil, Srbija je počela sa vraćanjem viza. Noje cirher cajtung podseća da su pojedini političari u Bernu ili Beču insinuirali da je srpska vizna politika zapravo „duga ruka“ Kremlja koji želi da, preko Srbije, preplavi EU migrantima. „Ali pokazalo se da je to teorija zavere“, piše list.
Promena srpske vizne politike pokazuje, smatra autor, da EU i dalje ima mnogo uticaja na Balkanu. „Ali ona bi morala biti spremna da postavlja jasne zahteve i nudi atraktivne nagrade“, dodaje Ernst. I to jednako važi za pitanje sankcija Rusiji ili kosovsko pitanje.
„Ako bi se Beogradu stavilo do znanja da mora da odluči između Moskve i Brisela – i da EU nudi više od mutne pristupne perspektive – Vučić neće oklevati ni tren“, zaključuje se u tekstu: „Vučić, kao i skoro svi Srbi, zna da su ekonomski i politički napredak zemlje na putu za Zapad.“
Tagovi
