Masovne ubice: Muškarci koji mrze žene

Čovek koji je usmrtio devetoro ljudi u Ohaju pretprošlog vikenda je devojčicama u školi pretio nasiljem.

Čovek koji je masakrirao 49 ljudi u Orlandu 2016. pretukao je svoju ženu dok je bila u drugom stanju.

Čovek koji je ubio 26 ljudi u Teksasu 2017. prethodno je osuđivan za nasilje u porodici; pretio je supruzi da će zakopati njen leš i da je niko nikada neće pronaći.

Motivacija muškaraca koji izvrše masovna ubistva uglavnom je kompleksna i nepoznata. Nit koja ih, međutim, povezuje — mimo pristupa vatrenom oružju – jeste mržnja prema ženama, nasilje nad svojim suprugama, devojkama i drugim ženskim članovima porodice, ili deljenje mizoginih stavova na internetu. Ukratko, da, toliko je jednostavno: masovne ubice su uglavnom muškarci koji mrze žene.

Neretko se prenebregne činjenica da su počinioci masovnih ubistava gotovo isključivo muškarci. Mogući motiv napadača iz El Pasa možda je delom bio onaj rasistički manifest o invaziji Hispanoamerikanaca, ali je u odluci 24-godišnjeg Konora Betsa da ubije devetoro ljudi, uključujući i svoju sestru, ulogu odigrao i njegov antagonizam prema ženama.

Bio je mračan tip, u tome su saglasni svi koji su ga poznavali, i opsednut oružjem, ali su se na meti njegovih nasilnih ispada mahom nalazile žene. U srednjoj školi je seksualnim nasiljem pretio devojčicama koje su se trudile da ga izbegnu, da mu ne privuku pažnju, mame su im govorile da se drže podalje od njega.

Masakr na Univerzitetu u Teksasu 1966. godine smatra se začetkom ere modernih masovnih ubistava u Americi; napadač je noć ranije ubio svoju majku i svoju ženu.

Devin Keli koji je otvorio vatru u crkvi u Teksasu 2017. godine osuđen je za nasilje u porodici pošto je tukao svoju ženu i njeno dete iz prethodnog braka, bebu koja je zadobila frakturu lobanje.

U Teksasu je 1991. došlo do masakra kada je napadač ušao u kafeteriju i usmrtio 22 osobe; on je žene nazivao „zmijama“, a svedoci su naveli da je nišanio žene i zaobilazio muškarce.

Broj muškaraca koji se poslednjih godina identifikuju kao „inceli“ — skraćeno od involuntary celibate, ili nedobrovoljni celibat — neprekidno raste, a pripadnici ove onlajn supkulture koja doslovno seje mržnju prema ženama zato što one ne žele da imaju seks sa njima fantaziraju o nasilju i glorifikuju masovne ubice. Veliki broj masovnih ubica pripadao je upravo virtuelnoj zajednici incela.

Eliot O. Rodžer koji je u Kaliforniji 2014. godine ubio šestoro ljudi, dan ranije objavio je video-snimak u kojem je naveo da trpi torturu zbog seksualne deprivacije i zakleo se da će kazniti žene zato što mu uskraćuju seks objavivši „rat protiv žena“. Rodžer je inspirisao nekolicinu masovnih ubica, među kojima je bio i Alek Minasijan koji je u Torontu 2018. godine ubio desetoro ljudi, svega nekoliko minuta pošto je na Fejsbuku objavio da je „pobuna incela počela“ i da svi treba da se poklonimo „vrhovnom džentlmenu Eliotu Rodžeru“.

Stručnjaci ističu da se isti obrasci koji dovode do radikalizacije belih suprematista i drugih terorista mogu primeniti i na mizogine muškarce koji se odlučuju da izvrše masovna ubistva: to su, gotovo po pravilu, usamljeni, problematični pojedinci koji na internetu pronalaze zajednicu istomišljenika sa kojima dele svoje frustracije i bes. Inceli su ekstremno zavidljivi ljudi, oni koji misle da im žene i čitav svet duguju nešto – prvenstveno seks – i preziru one koji dobijaju stvari koje su njima uskraćene.

Konstruisali su nasilnu političku ideologiju na premisi da je suštinska nepravda što se žene sa njima ne upuštaju u odnose. Predstavljaju se kao fizički neprivlačni i bez socijalnih veština, pišu da je današnje društvo mesto na kojem se žene obožavaju kao boginje, iako nisu ništa više do „kante za spermu“, sanjaju o tome da obezglave „drolje koje nose kratke šortsiće, a ne žele da ih muškarci pipaju“ i razvijaju scenarije o aukcijama žena na kojima se one kada napune 18 godina prodaju onome ko najviše ponudi.

Inceli su, zaista, kompleksna kategorija sa mnogo protivrečnosti; da zaista žele samo seks, platili bi usluge seksualnim radnicama, ali se oni gade ideje o „kurvama“. Ako ne mogu da imaju žene, onda će ih prezirati. Toliko snažno da su spremni da ih ubiju.

„Žene su ultimativni uzrok naše patnje“, piše jedan od njih. „One su nam nepravedno napravile pakao od života. Moramo da se više fokusiramo na to da ih mrzimo. Mržnja je moć.“