Metafore su u politici jako bitne, nekad i poučne. Stanko Radmilović bio je poslednji jednopartijski predsednik vlade Srbije, odnosno tadašnjeg Izvršnog veća. On je priznao na kraju mandata da se „iz suve drenovine ne može izvući ono što ne postoji“. Prvi premijer višepartijske Srbije Dragutin Zelenović, u euforično populističkom duhu Miloševićevog obećanog „švedskog standarda“ najavljivao je „veliki investicioni ciklus“ u Srbiji i „brze pruge“.
Iako ih nikad nije citirao, Vučićeve metafore su sigurno bliže Zelenovićevim idejama (neke je čak i ostvario za razliku od Miloševića i Zelenovića), dok strahovi od teških vremena koje najavljuje Vučić ne znače i „suvu drenovinu“ jer svega još imamo. A imamo izgleda i pouzdanije rukovodstvo.
I Svetozar Vukmanović Tempo, stari revolucionar i komunistički funkcioner, znao je reći spoljnom faktoru da ćemo pre jesti travu nego što ćemo se pokoriti. U Leskovcu na proslavi četrnaest godina od osnivanja Srpske napredne stranke njen lider Aleksandar Vučić nije citirao ni Tempa, a ni člana „krnjeg“ Predsedništva SFRJ i kandidata za predsednika Crne Gore Branka Kostića, koji je rekao da ćemo jesti i korenje ako treba, ali da nećemo podleći stranim pritiscima. Pa je posle stari cinik profesor Nikola Milošević na mitingu opozicije u Beogradu na Trgu slobode (Republike) govorio sa korenjem u rukama kao nutricionističko-patriotskim simbolom Miloševićevog režima.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 27. OKTOBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS
SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU HIT MAGAZIN ISTORIJA
Tagovi
