U zoru 26. septembra 1983. godine potpukovnik sovjetskih snaga protivvazdušne odbrane Stanislav Petrov napustio je Moskvu i uputio se u tajni komandni centar Šerpuhov 15, odakle je sovjetska vojska nadgledala satelite koji su im služili za nadziranje i „rano upozoravanje“ u SAD.
Prvih nekoliko sati smene prošlo je uobičajeno mirno, sve dok zvuk sirena za opasnost nije iznenada podigao na noge sve prisutne, a Petrova stavio na veliki ispit koji je nešto kasnije završio sa epitetom „čoveka koji je spasao svet“.
Petrov je imao dovoljno iskustva, rođen je septembra 1939. godine u blizini Vladivostoka, otac mu je bio vojni pilot za vreme Drugog svetskog rata. Vojnu avijatičarsku školu pohađao je u Kijevu da bi se odmah nakon diplomiranja 1972. godine pridružio Sovjetskim vazduhoplovnim snagama. Po dolasku u službu, Petrovu je bio dodeljen posao nadzornika sistema koji je bio namenjen detektovanju ispaljenih balističkih raketa NATO zemalja. Međutim, ni to višegodišnje iskustvo iz Hladnog rata nije ga pripremilo za ovu situaciju u kojoj je odlučivao o početku sukoba kog se svet godinama pribojavao.
CEO TEKST U MAGAZINU ISTORIJA KOJI SE NA POKLON DOBIJA UZ NOVI NEDELJNIK KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 27. OKTOBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS