Retrospektiva filmova istaknutog katalonskog reditelja Marka Reće, biće održana u Jugoslovenskoj kinoteci od 29. oktobra do 2. novembra, u organizaciji Katalonskog Instituta Ramon Llull. Tim povodom razgovarali smo s ovim rediteljem čiji filmovi odražavaju specifičan duh katalonskog podneblja, a tematizovali smo i njegove veze s ovim predelima i stvaraocima.
Retrospektiva vaših filmova zove se “Prozori života”. Kako se odnosite prema ovog sloganu, na koji način reflektuje estetiku vaših filmova?
“Prozori života“ je bioskopska kuća, u kojoj ljudi mogu da otvore prozore u život. Svaki prozor je jedan ličan pogled na neku konkretnu temu, pogled koji se stvara posmatranjem svega onoga što te okružuje.
Šta vam je bitno prilikom prenošenja specifičnog katalonskog identita na veliko platno?
To je rezultat životnog iskustva. Filmovi koje pravimo nastaju iz stvarnog, proživljenog iskustva. I likovi iz ovih priča se rađaju iz senke doživljenog predela. Da bi se razumeo neki predeo moraš da ga doživiš, moraš da živiš sa ljudima koji u njemu obitavaju, da poznaješ zemlju, poslove, običaje. Jezik.
Koji je značaj prirode u vašem radu, pejzaža, seoskih predela?
To je složeni odnos ljudi i predela u kome žive. Na kraju filmova dodali smo jednu rečenicu: predeo je sve. Ukoliko ga razaraš, uništavaš zajedničko sećanje.
Kako pristupate radu s glumcima u vašim filmovima?
Kroz vezu glumaca sa svetom koji nas okružuje. To je rad suptilne gradnje, prirodne, pune saosećanja. Raditi sa filmskim ili pozorišnim glumcima i sa ljudima koji nikad nisu stali pred kameru. To je igra ogledalima, oplemenjujuća igra jednih sa drugima, o učenju, o ličnom sazrevanju.
Imate li neki omiljeni film iz vašeg opusa, koji biste preporučili srpskoj publici?
Film, a posebno njegovo snimanje, je veliko kolektivno iskustvo. Svi filmovi koje smo snimili imaju jednu komponentu neponovljivog iskustva koja, bez sumnje, ostaje utisnuta u konačan rezultat snimljenog. Zato je svaki film bitan. Jer predstavlja deo učenja o velikoj životnoj avanturi.
Vaš rad je u više navrata bio povezan sa ovim predelima – snimali ste “Mostove Sarajeva”, a nedavno ste radili sa Borisom Isakovićem i Sergejem Trifunovićem. Kako doživljavate istoriju ovih krajeva i ovdašnji način života?
Sećanje i iskustvo proživljeno u Španskom građanskom ratu, i konkretno, anarhistička revolucija 1936. u Kataloniji, i dan danas je, za mnoge ljude naše generacije, veoma živo. A naročito prolazak Internacionalnih brigada kroz Kataloniju. Mnoga ova iskustva ljudi širom sveta koji su učestvovali na strani Republike, ideale demokratije i slobode, godinama kasnije, iskoristili su u svojim zemljama. Tito i mnogi drugi bili su prožeti ovim iskustvom, i bez sumnje, u mnogim slučajevima, primenili ga u tadašnjoj Jugoslaviji.
Ovo nasleđe, i dalje predstavlja izvor proučavanja. I ta radoznalost u vezi revolucionarnog, anarhističkog nasleđa u Kataloniji vodi nas direktno otkrivanju i razumevanju jednog ogromnog prostora, Balkana. Veza između Katalonije i predela, kuhinje, običaja i duha svih zemalja koje čine Balkan stvorila je, tokom godina, neizbrisive mostove zajedničkog razumevanja i učenja.
Iskustvo sa Borisom Isakovićem i Sergejem Trifunovićem u radu na Divljini (Ruta Salvatge) bilo je u svakom smislu oplemenjujuće. Njihov kreativni rad, uneo je humanu, poetsku dimenziiju i veliku dubinu, koja će zadiviti mnoge.
Autor intervjua: Nikola Marković
Tagovi
