Dobro jutro,
Rok za preregistraciju vozila koji je odredila Vlada u Prištini istekao je juče. Uprkos međunarodnim pritiscima, Vlada Aljbina Kurtija saopštila je da odlaganja neće biti, odnosno da će od danas do 21. novembra građani sa srpskim tablicama biti opominjani, a da posle tog datuma sledi i kažnjavanje.
Vlada Srbije je usvojila zaključak povodom inicijative predsednika države Aleksandra Vučića za izmenu Krivičnog zakonika, čiji je cilj pooštravanje kaznene politike za krivična dela silovanja i nasilja u porodici.
Odluka Rusije da se povuče iz ugovora koji garantuje bezbedan prolaz za brodove koji prevoze žitarice iz Ukrajine izazvala je veliku zabrinutost u vreme kada se svet suočava sa sve većom krizom kada je reč o hrani, iako će ostale zemlje potpisinice nastaviti sa sprovođenjem sporazuma.
ISTEK ROKA ZA PREREGISTRACIJU
Rok za preregistraciju vozila koji je odredila Vlada u Prištini istekao je juče. Uprkos međunarodnim pritiscima, Vlada Aljbina Kurtija saopštila je da odlaganja roka neće biti, odnosno da će od danas do 21. novembra građani sa srpskim tablicama biti opominjani, a da posle tog datuma sledi i kažnjavanje.
Postepena odluka Vlade predviđa da od 1. do 21. novembra onima koji imaju KM tablice, budu izrečene pismene opomene na kojoj se navode informacije vozača, lokacija gde je izrečena opomena, registarske tablice, a ispod toga stoji napomena, gde piše da je za ulazak i kretanje na Kosovu tim vozilom potrebno javljanje u centar za registraciju vozila i da se isti snabedevaju tablicama RKS najdalje do 21. aprila 2023. godine.
Druga faza nove odluke počinje od 21. novembra do 21. januara, tokom dva meseca, kada će biti izrečene novčane kazne, predviđene do 150 evra.
A nakon izricanja novčanih kazni najaviljen je otpor. Zamenik predsednika Srpske liste Igor Simić je rekao da ne nameravaju da se povuku i da će prva kazna biti razlog za oštru reakciju.
Poznavalac političkih prilika iz Prištine Visar Imeri smatra da opšte kritike međunarodnih saveznika na odluku kosovska vlade stižu zbog pribojavanja da će ova odluka blokirati dijalog upravo u vreme kada se najavljuju koraci u postizanju rešenja Beograda i Prištine.
„Imamo sada jedan proces dialoga između Kosova i Srbije u koji se najviše investira i fokusira na okončanje konačnog sporazuma ili sveobuhvatnog sporazuma između Kosova i Srbije i vidi se da ova odluka može ovaj sporazum i dijalog da blokira i mislim da je to što se može čitati na reakcije Zapada oko ove odluke kosvske vlade. A i reakcije opozicije na Kosovu imaju donekle isti smisao i oni kažu da je vreme da se dijalog okonča sveobuhvatnim sporazumom i nije vreme da se bavimo ovim tehničkim pitanjima kao što su tablice i lične karte“, kaže Imeri, prenosi N1.
Uprkos kritikama, nema reakcija zvaničnika vlade na sve reakcije koje pristižu na ovu odluku, kao što je ona Evropske unije koja je izrazila razočarenje zato što kosovska vlada nije ispoštovala zahtev međunarodnih partnera. Da potsetimo da je zahtev bio da se ova odluka odloži za 10 narednih meseci.
U saopštenju Evropske unije se ističe da Kosovo treba da omogući duži prelazni period. Takođe prema izdatom saopštenju, EU smatra da odluka kosovske vlade o postepenoj primeni plana o registarskim tablicama jeste „korak u pravom smeru“, ali se ocenjuje da ona „nije usklađena sa sporazumima o dijalogu, koji su obavezujući za obe strane“.
Kosovska opozicija smatra da je premijer jednostrano odlučio da odloži sprovođenje odluke za skoro šest meseci, dovodeći Kosovo u nepovoljan položaj u odnosu na SAD i druge međunarodne partnere, što je prema njima neozbiljan pristup i pretvara Kosovo u destruktivnu stranu, dovodeći u pitanje međunarodnu podršku.
INICIJATIVA ZA POOŠTRAVANJE KAZNE ZA SILOVANJE
Vlada Srbije je usvojila zaključak povodom inicijative predsednika države Aleksandra Vučića za izmenu Krivičnog zakonika, čiji je cilj pooštravanje kaznene politike za krivična dela silovanja i nasilja u porodici.
U inicijativi je za krivično delo silovanja predložena kazna od pet do dvadeset godina zatvora, s mogućnošću izricanja i doživotne kazna zatvora, kao i pooštravanje kaznene politike za krivično delo nasilje u porodici, saopštila je Vlada.
U skladu s tom inicijativom Ministarstvo pravde će raditi na Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Za potrebe izrade tog nacrta biće obrazovana radna grupa predstavnika svih nadležnih državnih organa i stručne javnosti, a uslediće javna rasprava u kojoj će biti omogućeno učešće javnosti, stručnih institucija i pojedinaca.
Vlada ukazuje da pooštravanjem kaznene politike “država šalje jasnu poruku žrtvama nasilja, a pre svega ženama, da će najoštrije reagovati i sprovoditi oštru kaznenu politiku u suzbijanju ovih krivičnih dela”.
Takođe je saopšteno da bi pooštravanje kaznene politike značajno ohrabrilo žrtve da ne trpe nasilje i da počinioce prijave bez straha, “uverene da će država biti tu za njih da ih zaštiti”.
Vlada ukazuje da bi pooštravanje kaznene politike nesumnjivo i preventivno uticalo na potencijalne počinioce krivičnih dela silovanja i nasilja u porodici.
Juče je Igoru Miloševiću, višestruko osuđivanom silovatelju sa kojim je list Informer objavio intervju, produžen je pritvor za još 30 dana, prenose beogradski mediji.
Kako piše Blic, Milošević je uhapšen 30. septembra po nalogu Prvog osnovnog javnog tužilaštva, po prijavi koja je toj instituciji dostavljena tri dana ranije.
Milošević koji je pušten na slobodu 20. septembra, nakon što je u zatvoru proveo 15 godina zbog niza silovanja, odnedavno se ponovo nalazi na slobodi.
STRAH OD GLADI
Odluka Rusije da se povuče iz ugovora koji garantuje bezbedan prolaz za brodove koji prevoze žitarice iz Ukrajine izazvala je veliku zabrinutost u vreme kada se svet suočava sa sve većom krizom kada je reč o hrani.
Globalne humanitarne organizacije, Evropska unija, NATO i Ujedinjene nacije pozvale su Moskvu da revidira svoju odluku, upozoravajući na potencijalno smrtonosne posledice one koju su već doneli.
Šta se sada dešava?
Uprkos odluci Rusije da se povuče iz dogovora, Kijev je izjavio da je 12 brodova spremno da napusti Ukrajinsku luku na Crnom moru u ponedeljak ujutru.
Ovo uključuje i Ikari Angel, brod koji je iznajmio Svetski program za hranu, a koji prenosi 30.000 tona pšenice namenjene zemljama istočne Afrike koje se trenutno susreću sa velikim nestašicama hrane
Potencijalno isplovljavanje brodova u ponedeljak sugeriše da, iako je Rusija rekla da se povlači iz dogovora, nije uvela potpunu blokadu ukrajinskim lukama.
Ujedinjene nacije saopštile su u nedelju da je uspostavljen plan kojim će biti dozvoljeno da 16 brodova krene u ponedeljak – 12 iz ukrajinskih luka i četiri iz drugog pravca.
Međutim, ukrajinski zvaničnici su upozorili da bi kretanje desetine brodova zbog ovoga moglo biti blokirano.
Zašto je ugovor oko žitarica važan?
Prema podacima Ujedinjenih nacija, Ukrajina u normalnim okolnostima snabdeva svet sa oko 45 miliona tona žitarica svake godine. Što je svrstava u pet najvećih globalnih izvoznika ječma, kukuruza i pšenice. Takođe, ona je najveći izvoznik suncokretovog ulja sa 46 odsto ukupnog svetskog izvoza.
U normalnim vremenima, Ukrajina bi izvozila oko tri četvrtine proizvedenih žitarica. Prema podacima Evropske komisije, oko 90 odsto tog izvoza išlo je preko ukrajinskih luka u Crnom moru.
Kada je Rusija krajem februara pokrenula invaziju na Ukrajinu, otpočeta je i blokada brodova iz ukrajinskih luka. Uticaj rata na globalno tržište hrane bio je neizbežan, upravo zbog velikog udela koji u njemu ima Ukrajina. Organizacija za hranu i poljoprivredu (organ pri Ujedinjenim nacijama) saopštila je da bi čak 47 miliona ljudi moglo biti dovedeno u situaciju “akutne nesigurnosti” kada je reč o hrani.
Dogovor koji je sklopljen u julu obezbedio je preko potrebno olakšanje. Ujedinjene nacije procenjuju da je smanjenje cena za osnovne namirnice koje je sporazum obezedio, indirektno uticalo na sprečavanje pada ispod ekstremnog siromaštva 100 miliona ljudi.
Zašto se Rusija sada povlači?
Prema originalnom sporazumu, dogovor je bio na snazi 120 dana i trebalo je da bude obnovljen sredinom novembra.
U subotu, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da Rusija odustaje od sporazuma zbog napada dronom na Sevastopolj. Moskva je saopštila da su njeni sistemi protivvazdušne odbrane “uspeli da odbiju te napade”, kao i da je jedan od dronova mogao biti lansiran iz civilnog broda koji je prevozio žito. CNN nije uspeo da potvrdi ove tvrdnje.
Sa druge strane Ukrajina je odbacila optužbe o napadu, a stepen štete na ruskim mornaričkim brodovima još uvek nije poznat.
Osim Ukrajine, Moskva za napade optužuje i Ujedinjeno Kraljevstvo koje je navodno bilo uključeno u planiranje udara. Britanija je zauzvrat optužila Moskvu da “iznosi lažne tvrdnje epskih razmera”. Andrej Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika, optužio je Rusiju za kreiranje “fiktivnih terorističkih napada” na sopstvene objekte na Krimu, kao i za ucenu.
Rusija je dugo pretila da će izaći iz sporazuma, nakon što je ranije uputila žalbe na to da sporazum nije doneo obećanu korist za ruski izvoz žitarica i đubriva. Kao deo sporazuma, Ujedinjene nacije i Rusija potpisale su memorandum o razumevanju koji je trebalo da zaštiti ruski izvoz đubriva i drugih poljoprivrednih proizvoda od uticaja zapadnih sankcija.
Međutim Rusija je prošle nedelje saopštila da je izvoz i dalje opstruiran. Dok su se Evropska unija i SAD složile da izuzmu ovaj izvoz iz svog embarga, sankcije koje su usmerene ka finansijskim institucijama i zabrana ruskih plovila, otežavaju Rusiji da izvozi ove proizvode.
I DRUGE VESTI
Dačić: „Za sad nema promene politike o sankcijama Rusiji, neprihvatljiv francusko-nemački predlog“
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da za sada nema promene politike utvrđene na Savetu za nacionalnu bezbednost da se Rusiji ne uvode sankcije.
„Trenutno je procenat naše usaglašenosti spoljne politike sa evropskom 46 odsto. Gledaćemo da bude i više ali je problem što se najveći broj onih rezolucija, deklaracija koje treba da prihvatimo odnose na tu krizu u Ukrajini i Rusiji. Moramo imati pažljiv i balansiran pristup“, rekao je Dačić, za TV Vojvodina, u emisiji Pravi ugao.
On je rekao da je potrebno „razumevanje naše situacije oko pitanja Kosova“ koje je vezano za podršku Rusije.
„Ako neko pokušava da reši pitanje Kosova time što ćemo mi izgubiti one zemlje koje nas podržavaju kad je reč o Kosovu, a nećemo dobiti uravnotežen pristup prema našem teritorijalnom integritetu, to nema šanse za uspeh“, naveo je Dačić, navodeći da pitanje Kosova mora da počiva na principijelnoj osnovi.
Na pitanje o francusko-nemačkom predlogu, on je rekao da ga nije čitao, jer je „dogovor da se ne širi“, ali na osnovu onog što je Vučić izneo na nedavnom Savetu za nacionalnu bezbednost „tu ne postoje dobre osnove da se uopšte razgovara o detaljima svega toga“.
„Tu se ne ide na razgovor o tome koje je to političko rešenje, već se tumači da je rešenje već tu – to znači nezavisnost Kosova, a da Srbija ima ulogu da se ne buni previše“, naveo je Dačić, kao i da su se članovi Saveta za nacionalnu bezbednost izjasnili da je to neprihvatljivo.
On je naveo da je Srbija spremna da nastavi dijalog i bude konstruktivna, ali nije spremna da odblokira prijem Kosova u Ujedinjene nacije.
Vlada RS o izveštaju UN: „Podrška birača vladajućoj koaliciji i odbrani Dejtona“
Vlada Republike Srpske usvojila je novi izveštaj Saveta bezbednosti UN, u kojem se navodi da su birači na opštim izborima u BiH, održanim 2. oktobra, dokazali podršku vladajućoj koaliciji u RS i njenoj, kako su naveli, energičnoj odbrani Dejtonskog sporazuma.
Izveštaj se odnosi na period od maja 2021. do oktobra 2022. godine i u njemu se navodi da su na izborima u Predsedništvo BiH izabrana „dva političara koji rade na ukidanju Dejtonskog sporazuma“, aludirajući na Denisa Bećirovića (SDP) i Željka Komšića (DF).
Iz Vlade RS su naglasili da je „za žaljenje“ to što je „uskraćeno predstavljanja Hrvatima u Predsedništvu BiH“, kao i što je po nalogu Centralne izborne komisije BiH (CIK) naređeno ponovno brojanje rezultata izbora za predsednika Republike Srpske.
U drugom delu izveštaja, kako je saopšteno iz Vlade RS, navodi se da je poštovanje Dejtonskog sporazuma od suštinskog značaja za uspeh BiH, s obzirom na, kako se ističe, njenu tragičnu istoriju.
U izveštaju se konstatuje i da mnogi uspešni demokratski sistemi predviđaju regionalnu autonomiju i nacionalna prava i dodaje da je RS „posvećena Srpske Dejtonskom sporazumu i da je potrebno da međunarodna zajednica i bošnjačko rukovodstvo u BiH prestanu da napadaju sporazum i prihvate ga kao ključ budućnosti BiH“.
Vlada RS je ocenila da u BiH nije ugrožena bezbednost, uprkos, kako se naglašava, neodgovornoj retorici pojedinih bošnjačkih političara, uz zaključak da je „uzbunjivanje javnosti zbog bezbednosne situacije u BiH ciničan politički trik“.
„Republika Srpska dosledno isključuje svako pribegavanje nasilju i nema planove za otcepljenje“, ističe se u izveštaju.
Aktivisti u Amsterdamu zauzeli kuću sankcioniranog ruskog tajkuna
Aktivisti u Amsterdamu provalili su u peterospratnicu u vlasništvu sankcionisanog ruskog tajkuna Arkadija Voloža i tvrde da je planiraju koristiti kao privremeno sklonište za studente i druge mlade, piše Slobodna Evropa (RSE).
Volož je suosnivač i bivši izvršni direktor Jandeksa (Yandex), internetskog diva sa sedištem u Moskvi koji se još naziva i ruskim Googleom, navodi se u tekstu redakcije RSE na engleskom jeziku.
Opsežna akcija ruskog predsednika Vladimira Putina protiv slobode i disidentstva tokom poslednje dve decenije „pomela“ je nacionalne internetske kompanije, i Rusija je izvršila pritisak na Jandeks da sakrije priče koje su kritikovale Kremlj i da sarađuje s nacionalnim sigurnosnim službama, piše RSE.
Aktivisti su s prozora Voloževe kuće, vredne 3,5 miliona dolara, obesili natpise koji kritikuju rusku invaziju na Ukrajinu te Jandeksove veze s ruskim bezbednosnim službama.Evropska unija je uvrstila Voloža na listu sankcija i zamrznula njegovu imovinu u EU, nakon što je Putin 24. februara pokrenuo invaziju na Ukrajinu.
Kuća je od tada ostala prazna, a aktivisti tvrde da će dopustiti mladima da žive u zgradi dok Volož ne bude uklonjen s liste sankcija.
Nije bilo informacija hoće li amsterdamska policija intervenisati kako bi zaštitila imovinu.
Demonstranti su ranije provalili i u londonsku kuću milijardera Olega Deripaske, kao i u francusku kuću za koju se veruje da pripada jednoj od Putinovih kćerki.
Italijanski mediji u aprilu su izvestili da su nepoznati aktivisti vandalizovali dve vile u Italiji koje pripadaju vodećem prokremaljskom propagandistu Vladimiru Solovjovu.
Ruski milijarder se odrekao svog državljanstva zbog sukoba u Ukrajini
Milijarder Oleg Tinkov, osnivač onlajn banke Tinkof, izjavio je da se odrekao ruskog državljanstva zbog sukoba u Ukrajini, koji je žestoko kritikovao.
„Doneo sam odluku da se odreknem ruskog državljanstva. Ne mogu i ne želim da budem povezan sa fašističkom zemljom koja je započela rat sa svojim mirnim susedom i koja svakodnevno ubija nevine ljude“, napisao je Tinkov na Instagramu.
Milijarder je izrazio nadu da će i drugi istaknuti ruski biznismeni slediti njegov primer, kako bi oslabili „režim predsednika Vladimira Putina i njegovu ekonomiju“ i na kraju ga poraziti.
Tinkov je uz poruku postavio i fotografiju potvrde ruskog konzulata kojom se potvrđuje da više nema rusko državljanstvo.
„Mrzim Putinovu Rusiju, ali volim sve Ruse koji su jasno protiv ovog sumanutog rata“, dodao je Tinkov.
Njegova banka, koja je postigla uspeh, navela je 2020. godine da je treća banka po veličini u Rusiji posle Sberbanke i VTB. Banka je dodala da ima oko 20 miliona klijenata.
Tinkov je žestoko kritikovao „apsurdnu“ rusku ofanzivu u Ukrajini u aprilu, pozivajući Zapad da pomogne da se okonča „masakr“.
Milijarder je uhapšen 2020. godine u Londonu na zahtev SAD, koje su ga optužile za utaju poreza. Kasnije je pušten uz kauciju i na lečenju u Londonu od leukemije.
Biznismen je napustio mesto generalnog direktora banke Tinkof 2020. godine, pošto je banka želela da se ogradi od njegovih izjava protiv ruske invazije na Ukrajinu.
Jermenija i Azerbejdžan se dogovorili da ne koriste silu u rešavanju spora oko Nagorno-Karabaha
Jermenija i Azerbejdžan su se na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom dogovorili da „ne koriste silu“ u rešavanju konflikta u vezi sa enklavom Nagorno-Karabah.
Lideri ove dve bivše sovjetske republike, koje su više puta imale oružane sukobe u vezi sa spornom enklavom, imali su sastanak u ruskom gradu Sočiju kojem je prisustvovao i Putin.
Kako se navodi u zajedničkom saopštenju posle samita, Baku i Jerevan su se „sporazumeli da ne koriste silu“ kao i da „sve sporove rešavaju isključivo na bazi obostranog priznavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta“.
ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
BLIC- Beograd i Prištinu uskoro očekuju bar još četiri runde dijaloga „Kosovski boj sa tablicama i ‘papirima iz fioke'“. O iskazu uhapšenog oca koji je pretukao četrnaesogodišnju ćerku pod naslovom „Sraman iskaz Kineza koji je tukao ćerku zbog tenisa“.
VEČERNJE NOVOSTI – Spreman odgovor Kurtiju „Aktiviraćemo otpriznanja ukoliko priđu Savetu Evrope“. Žestoka osveta Moskve za Sevastopolj „Odgovor Rusa: Kijev u mraku i suvih slavina“.
DANAS – Stupa na snagu Odluka vlade Kosova o obaveznoj preregistraciji vozila sa srpskim tablicama „Opomene, pa kazne“. Mogu li doktori da rade i privatno „Nemoguće je zabraniti lekarima da rade u obe prakse“. Odložena izborna skupština Fudbalskog saveza Srbije zbog nedostatka kvoruma „Ko smešta Bjeki kandidatu?“
NOVA – Ko će naslediti Gašića na mestu šefa tajne službe „Četiri čoveka u trci za fotelju direktora BIA“, piše list i navodi imena Aleksandra Vulina, Darka Glišića, Marka Đurića i Bruna Đurana. Inspekcija ministarstva zdravlja u ćuprijskoj bolnici, piše list i pita „Je li morao da umre Marko Stojanović?“
POLITIKA- O ratu u Ukrajini pod naslovom „Kako je Štajnmajer završio u skloništu“. O izborima za Savete nacionalnih manjina „Prijavljeno 50 izbornih lista“. Najava grejne sezone „Od danas topli radijatori u Srbiji“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1509. – Javnosti su prvi put predstavljene slike na plafonu Sikstinske kapele koje je naslikao Mikelanđelo.
1886. – U Beogradu je osnovana Kraljevska srpska akademija (kasnije Srpska akademija nauka i umetnosti). Prvi predsednik bio je Josif Pančić. Prve edicije koje je izdavala bile su „Glas“ i „Spomenik“, a najkrupniji poduhvat bio je izrada „Rečnika srpskog književnog jezika“ početa 1893.
1892. – Rođen je sovjetski velemajstor Aleksandar Aljehin, jedan od najvećih u istoriji šaha. Bio je svetski prvak od 1927. kada je pobedio Kubanca Kapablanku, do 1935. kada je izgubio od Holanđanina Evea. Titulu svetskog prvaka ponovo je stekao pobedivši Evea u revanšu 1937. i zadržao je do smrti 1946.
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će danas biti natprosečno toplo i iznad većeg dela zemlje sunčano vreme, dok će ujutru na severu, po pojedinim kotlinama i duž rečnih dolina biti kratkotrajne magle i niske oblačnosti, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).
Duvaće slab do umeren vetar, južni i jugoistočni. Najniža temperatura biće od tri do 11 stepeni, najviša dnevna od 23 do 28.
Tagovi
