Revolucije su obeležile modernu istoriju čovečanstva. Iako neke od njihovih ideja nisu primenjive danas, predstavljaju svetionik kojim se osvetljavaju istorijske, često nedovršene borbe naroda. Ako je Francuska revolucija izmislila modernu politiku i demokratiju, Oktobarska revolucija utrla je put socijalističkoj tranziciji, ali i do danas podelila istoričare oko tumačenja njenih ambicija i posledica. Prošlo je tačno 105 godina od kada su osvajanjem Zimskog dvorca boljševici zauvek promenili Rusiju i menjajući svoju državu preusmerili čitav svet.


Ruska je 1917. godina puna istorije za čitav vek neke druge zemlje. I više od toga. Tako bi uzroci Oktobarske revolucije mogli biti pronađeni u arhivama svakog pojedinačnog meseca koji je prethodio velikom prasku. Ipak, pre Julskih dana i krvavog februara, potrebno je vratiti kazaljku na vremeplovu na 1903. godinu.

Kina, Severna Koreja i Kuba danas bi bile države mnogo sličnije Zapadu, do Hladnog rata nikada ne bi došlo, masovna ubistva – „koja su lenjinisti opravdavali rečenicom: nema revolucije bez streljačkog voda“ – nikada ne bi opustošila neke evropske države (pre svih Rusiju)

CEO TEKST ČITAJTE U MAGAZINU ISTORIJA KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NOVI NEDELJNIK. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS

https://www.nstore.rs/product/digitalno-godisnja-akcija-50/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.