Jedne italijanske novine objavile su krajem osamdesetih godina 20. veka članak u kome je stajalo da je pokrajina Kosovo „grob Jugoslavije“. Bilo je to vreme kada se još uvek činilo da će se Istočni blok reformisati, a Sovjetski Savez nesumnjivo opstati kao supersila.
Ovaj zaključak koliko god bio vizionarski, nije bio nekakvo čudnovato proročanstvo. SFR Jugoslavija je bila složena i nefunkcionalna federacija, nalazila se u višegodišnjoj ekonomskoj krizi, njen višedecenijski vođa je umro, a nasledila ga je režimska oligarhija grupisana u republikama i pokrajinama. Svaka promena ili reforma podrazumevala je rušenje osetljive ravnoteže snaga u državi.
Osamdesete godine obeležila je kriza na Kosovu. Spolja gledano, SAP Kosovo je izgledalo kao čudo. Jedna nacionalna manjina koja se u Drugom svetskom ratu pokazala u potpunosti nelojalnom državi, dobila je zahvaljujući odluci partije široku autonomiju. Sa izuzetkom Sovjetskog Saveza – gde su takve republike bile uglavnom okružene ruskim krajevima, pod strogim nadzorom Moskve i u suštini, zbog malog procenta njihovih žitelja u ukupnom građanstvu, politički simbolične – u čitavoj Istočnoj Evropi nije bilo takvog entiteta. Pokušaj da milionska mađarska manjina dobije pokrajinu u Transilvaniji završio se ukidanjem ovog više administrativnog nego političkog pokušaja. U Bugarskoj je nastojanje da budu uspostavljena kolektivna prava Makedonaca okončano posle raskida Informbiroa sa Jugoslavijom.
NOVI NASTAVAK FELJTONA U MAGAZINU ISTORIJA
CEO TEKST ČITAJTE U MAGAZINU ISTORIJA KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NOVI NEDELJNIK. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS