Prošlo je nešto više od nedelju dana od kada je kineski lider Si Điping započeo svoj, (protivzakoniti) treći mandat na vlasti, uz veliku podršku njegovoj nemilosrdnoj „nultoj kovid politici“. Politici koja je već prouzrokovala scene haosa i bede širom zemlje, pišu zapadni mediji.
Stanovnici grada Ksininga koji se nalazi na severozapadu Kine, prošlu nedelju proveli su moleći za hranu dok su se suočavali sa najnovijim karantinom u zemlji, dok je u Lesi, regionalnoj prestonici Tibeta, ogorčena masa protestovala na ulicama nakon sedamdesetodnevnog karantina.
U istočnom finansijskom centru Šangaja, stvari su sumorne čak i u Diznilendu – park je u ponedeljak iznenada zatvorio svoje kapije kako bi ispoštovao mere koje su usmerene na prevenciju koronavirusa, zadržavajući posetioce u Diznilendu zbog obaveznog testiranja.
U mnogim drugim delovima zemlje, lokdaun, obavezni karantin, ukazi o masovnom testiranju i ograničenja putovanja nastavljaju da onemogućavaju poslovanje i svakodnevni život, dok je ostatak sveta napravio iskorak od takve strategije.
Umesto da dođe do relaksacije kada je reč o kovid merama – kao što su se neki nadali – uoči petogodišnje rekonstrukcije rukovodstva Komunističke partije, one su pojačane.
„Dvadeseti Kongres partije nije doneo odluku o tome na koji način će se udaljavati od nulte kovid politike. Umesto toga, na kongresu je naglašeno da je od izuzetne važnosti pridržavati se postojećeg pristupa“, rekao je Jandžong Huang, viši savetnik za globalno zdravlje u Savetu za spoljnu politiku u Njujorku.
Kongres je omogućio Siju da se učvrsti na poziciji vrhovnog lidera kao i to da u vrhu Komunističke partije postavlja svoje saveznike – uključujući one koji su lojalno sprovodili njegovu kovid politiku.
„Nova ekološka politika takođe je omogućila lokalnim vlastima da uvedu drakonske mere kontrole kovida“, rekao je Huang.
Povratak ovakvog pristupa najbolje se vidi u malim gradovima. Metropole poput Pekinga i Šangaja na osnovu svog iskustva sa masovnim rasplamsavanjem virusa, mogu lakše da prilagode svoje mere cijevima, dok u malim gradovima, gde ne postoji takvo iskustvo, primenjuju mnogo agresivnije mere kako bi se prilagodili politici „nultog kovda“