Gotovo da nema pesme junaka naše naslovne strane koja se ne može upotrebiti za opis situacije na Balkanu u prethodnih nekoliko godina.

Neko bi mogao odmah da se uhvati za „Lažu da vreme leči sve“, neko bi kroz zube procedio „Srce moje, dobro nisi stalo“, proevropski nastrojeni čitaoci pronašli bi se u „Pozdravi je, pozdravi“, dok bi se nostalgičari prisetili „Jeseni sedamdeset i neke“. Pesimisti bi rekli „Nemam vremena da živim“, ali i to je bolje nego da jedni drugima govorimo „Luckasta si ti“.

Šalu i pesmu na stranu, legendarni Ilić zaslužio je naslovnicu, mada nije da nije bilo i drugih kandidata, poput Manja Vukotića, dr Zorana Radovanovića ili igre prestola, pardon, dronova, zbog koje smo i mi počeli da gledamo u nebo…

Pogledajte šta vas sve čeka u novom broju Nedeljnika i magazinu „Istorija“

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

MIROSLAV – „Mi kao narod nismo bili spremni za promene koje su dolazile. Nismo bili spremni na promene koje su zadesile deo Evrope krajem osamdesetih. Nismo razumeli šta se sve dešava“, ispričao je legendarni pevač Miroslav Ilić u velikoj ispovesti za novi Nedeljnik.

LALIĆ – „Da li je moguće da niko nije shvatio beznačajnost Bojmerove smrti? Posebno na Balkanu, gde ih je procentualno najviše, i u svakoj generaciji“, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.

SMAJLOVIĆ – „Ko god pobedi, američke pare i oružje ići će u Ukrajinu. Republikanci su sve, samo ne antiintervencionisti“, piše Ljiljana Smajlović u kolumni u novom Nedeljniku.

BIOLOGIJA – Preporuku da određene delove iz sedam knjiga, i to one koje se odnose na polni i rodni identitet, treba ukloniti, donela je radna grupa u kojoj nije bilo niti jednog biologa. Glavno pitanje izgleda nije bilo ni šta je sporno sa udžbenicima, već kome je sporno. Nedeljnik nije hteo da napravi istu grešku i da dobije jedinicu i iz biologije i iz logike. I među njima ima različitih stavova i viđenja problema. Dosije o udžbenicima biologije u novom Nedeljniku piše Ana Mitić.

KOVID – Tridesetomesečno iskustvo sa suzbijanjem kovida 19 u Srbiji daje osnova za kritički osvrt na protekli period. Sve češće se postavlja pitanje kako to da je Srbija jedna od dve zemlje koje su u celom svetu najgore prošle tokom pandemije. Da li je to hudi usud ili je odgovoran „ljudski faktor“? Ekskluzivni izvodi iz knjige „Kovid 19: Pandemija između nauke i politike“ dr Zorana Radovanovića.

https://www.nstore.rs/product/velike-biografije-26-licnosti-koje-su-promenile-srbiju-i-svet-knjiga-u-pretprodaji/

PANTELIĆ – Izraelska demokratija je bezbroj puta pokazala svoju čudotvornu žilavost i sada je na novom ispitu. Jevreji su na delu pokazali da je moguće stvoriti i održati demokratske institucije, pravosudni sistem, slobodne medije, bez obzira na ratove, neprijateljsko okruženje, u permanentnoj pripravnosti od vazdušnih napada i pretnji, ali sada se suočavaju sa novom opasnošću koju nisu predvideli. Velika spoljnopolitička analiza Željka Pantelića u novom Nedeljniku.

VUKOTIĆ – Čuveni urednik Manojlo Manjo Vukotić za novi Nedeljnik priča o Cetinju, crnogorskom mentalitetu, porodičnoj drami, podeljenim porodicama, odnosu Srbije prema Crnoj Gori, o Peku Dapčeviću i Krstu Zrnovom, o kneginji Zorki i Jeleni Savojskoj, o četnicima i partizanima, o istoriji i budućnosti…

FUDBAL – Ostalo je tačno 10 dana do početka Svetskog prvenstva, a jedan fudbalski tim – kako je to mnogo puta znalo da bude sa našim nacionalnim selekcijama – uprkos kontekstu u kom postoji, ima velike snove. I mi sa njim. U novom Nedeljniku velika priča o tome.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.