Nikada nisam bio član nijedne stranke. Ni tada, a ni posle kada sam se zbog zeta malo približio „žutima“. Ali nikada nisam bio član nijedne partije. Zapravo jesam. Imam šest meseci staža u staroj partiji – Komunističkoj, ispričao je Miroslav Ilić u velikom intervjuu za novi broj Nedeljnika.
– Tačno 1968. godine partija hoće da omasovi članstvo radničkom i seljačkom omladinom i ja se prijavim. Hoću da doprinesem mojoj zemlji. Bio sam maturant, dolazim kući i kažem s vrata: „Primili me u partiju.“ Sav srećan saopštavam vest roditeljima. Otac je skočio kao uboden iglom, zalupi vrata uz „Mogao si nekog i nešto da pitaš“. Gledam za ocem kao za državnim neprijateljem jer se ne raduje što sam postao član partije. Majka, koja je sedela kraj šporeta, prekrstila se: „Kuku, crni sine, koji je danas dan? U nedelju te vodim da se još jednom pričestiš, pa ti posle kako hoćeš.“ Mislim, kakve to veze ima? Kakve imaju veze vera i partija? – naveo je Ilić.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 10. NOVEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU MAGAZIN „ISTORIJA“
Tagovi
