Razmatrani su potencijali za saradnju, uključujući i istraživačko-razvojne projekte u oblasti biotehnologije, kroz aktivno učešće kompanije u BIO4 kampusu koji gradi Srbija. Identifikovane su oblasti moguće saradnje i dogovoreno je da počnu pregovori oko pilot-projekata od zajedničkog interesa u oblasti biomedicine.
Iza ovako sročenog saopštenja, izdatog pre neki dan, krije se jedan od moguće najvećih naučnoistraživačkih i razvojnih projekata ikada osmišljenih u Srbiji. Saopštenje je objavljeno posle razgovora srpske premijerke Ane Brnabić i Hansa Sijbesme, potpredsednika farmaceutske kompanije AstraZeneca za Centralnu i Istočnu Evropu i Baltik.
I ovako šturo saopštenje sadrži u sebi najavu krupnog i značajnog posla, jer kompanija kao što je AstraZeneca ne dolazi svaki dan u Srbiju da razgovara o potencijalnom otvaranju naučnoistraživačkog centra. Naravno, niko se ne raduje „na neviđeno“, u biznis krugovima vest se tumači kao „krupan posao u nastajanju“ i zato nema euforije, ali je činjenica da su vrata saradnje odškrinuta i da bi Srbija, ako sve prođe glatko, mogla da postane sedište prvog takvog centra kompanije AstraZeneca u regionu. „Bili smo zainteresovani da saslušamo predlog srpske vlade. Ništa nije dogovoreno, ali postoji dobra volja. Razmotrićemo i videti da izađemo s predlozima projekata na kojima možemo da sarađujemo“, kažu u sedištu AstraZeneca u Kembridžu povodom razgovora u Vladi Srbije.
Inicijalni razgovor u Beogradu nije se slučajno dogodio. Srbija od ovog leta razvija kampus BIO4 (biomedicina, bioinformatika, biotehnologija i biodiverzitet), kao jedan od nacionalnih prioriteta, koji će integrisati nekoliko visokoškolskih i naučnoistraživačkih ustanova sa komplementarnim sadržajima. Ima onih koji smatraju da je ideja za BIO4 kampus preuzeta iz modela Kembridž kampusa u čijem komšiluku je, nimalo slučajno, i sedište kompanije Astra Zeneca. Od 2016. godine ta kompanija preselila se iz Londona u Kembridž da bi kroz svoju novu poslovnu viziju demonstrirala otklon od tradicionalnog pristupa farmaceutske industrije (po kome sva nova rešenja nastaju „unutar kuće“ u kojoj su naučnici zaposleni) i usvajanje jednog od novih strateških opredeljenja – da bude i fizički blizu nauke, naučnika i instituta.
Nesumnjivo da bi naučnoistraživački centar inovativne kompanije kao što je AstraZeneca bio za Srbiju pun pogodak. Ne samo zato što u ovom delu sveta ne postoji takav centar, već mnogo više zbog ugleda i znanja koje poseduje AstraZeneka. Otvaranje centra te farmaceutske kompanije u Srbiji moglo bi, po efektima, da se meri s dolaskom Epla da razvija električni automobil, Tesle da razvija velike baterije, Gugla da razvija veštačku inteligenciju ili Virdžin Galaktika da razvija sistem komfornog putovanja u svemir. Deoničarska tržišta i podaci specijalizovanih nezavisnih konsultantskih kuća pokazuju da je AstraZeneca danas sam svetski vrh, globalni lider u farmaceutskoj industriji i jedna od najinovativnijih kompanija. U kembričkom sedištu imaju običaj da kažu da je kompanija sada u renesansnoj fazi.
A do pre samo desetak godina kompanija nije izgledala tako. Uspon AstraZeneke na vrh farmaceutske industrije poučna je i inspirativna priča o znanju, viziji, hrabrosti, riziku i posvećenosti zaštiti ljudskog zdravlja.
Početkom druge decenije ovog veka AstraZeneca bila je u „mračnoj fazi“ poslovanja, suočavala se s defanzivnom poslovnom praksom i zaradila imidž „male ribe koju će da proguta velika riba“. Od 2010. godine kompaniji su padali prihodi (2013. bili su 23 milijarde dolara) jer su počeli da ističu patenti za tzv. blokbastere, lekove – zlatne koke čija je prodaja godišnje donosila više od milijardu dolara, a iz istraživačkih laboratorija kompanije nisu izlazili novi lekovi, ili nisu bili prepoznati kao „zlatne koke“ u koje treba ulagati. Ovaj, do tada neviđeni sunovrat isteka patenata, kompaniji je za šest godina iz prihoda izbrisao 17 milijardi dolara.
Poslovni rezultati, položaj na tržištu i unutar industrije sugerisali su potrebu temeljnog remonta (restrukturiranja) kompanije. Jedan od poteza akcionara u okviru plana spasavanja bio je promena na vrhu operativnog upravljanja, pa je 2012. godine na mesto glavnog izvršnog direktora iz Roša doveden Paskal Sorio da zameni Dejvida Brenana. Sorio je odmah bio brutalno iskren prema akcionarima i zaposlenima: „Kompanija je propala“ i zasukao rukave da je remontuje. Posmatrači su taj pokušaj nazvali „velikim eksperimentom“ i „ponovnim izmišljanjem“ AstraZeneke kao farmaceutske kompanije. „U prošlosti smo imali previše stabilnosti. Imali smo ljude koji se nikada nisu selili i rast prihoda od jedan do dva odsto. To možda zvuči dobro, ali zapravo nije, jer nema novih ideja koje teku kroz ovo mesto“, najavio je Sorio novu korporativnu kulturu AstraZeneke u intervjuu za Rojters.
Akcionarima i zaposlenima Sorio je prezentovao razvojnu viziju koju je činilo pet korporativnih vrednosti (Pacijenti su nam na prvom mestu, Igramo da bismo pobedili, Sledimo nauku, Postupamo ispravno, Posedujemo preduzetnički duh) i tri strateške terapijske oblasti (onkologija, kardiovaskularna, respiratorna) koje će kompanija razvijati i u koje će investirati. Nil Vudford iz Voodford Investment Managementa (sedmi po veličini akcionar AstraZeneke) bio je tada uveren da će AstraZeneca biti uspešan igrač fokusiran na specijalne lekove, a ne na lekove za masovno tržište, i to uverenje podržao je kupovinom dodatnih akcija kompanije. Bilo je, međutim, nestrpljivijih investitora od Vudvorda koji su tražili čvršći dokaz da će tranzicija uspeti. Ali umesto lepih obećanja, Sorio saopštava nimalo ohrabrujući podatak – prihod u 2017. godini trebalo bi da bude na nivou iz – 2013. Dve godine po dolasku Sorioa, među akcionarima i zaposlenima i dalje je vladala velika neizvesnost jer su rizici bili ogromni. U toku je bila velika bitka za izvlačenje kompanije iz poslovno-razvojnog tavorenja.
I baš u trenutku kad je AstraZeneca bila još slabašna, pokušavajući da se izvuče iz poslovne depresije, pojavio se – spasilac. Moćni konkurent Fajzer pružio je ruku spasa i ponudio da kupi AstraZeneku za basnoslovnih 118 milijardi dolara. Ceo poslovni svet, ne samo farmaceutska industrija, bio je šokiran visinom ponude. Ali je i odgovor AstraZeneke bio šokantan – ponuda Fajzera je odbijena. Upravni odbor (Lejf Johanson, Paskal Sorio i Mark Dinoje) objasnio je da „Fajzerovi predlozi i poslovni model donose neizvesnost i rizik a ponuđena suma potcenjuje našu kompaniju i njene atraktivne izglede. AstraZeneca je stvorila kulturu inovacija, sa naukom u srcu svog poslovanja, i nastaviće da stvara značajnu vrednost za pacijente, akcionare i sve zainteresovane strane“.
Odluku Upravnog odbora o odbijanju ponude Paskal Sorio je 2014. godine morao da odbrani pred Britanskim parlamentom, gde je tokom obraćanja izneo viziju AstraZeneke po kojoj će kompanija 2023. godine imati godišnji prihod veći od 45 milijardi dolara. To je potkrepio predstavljanjem budućeg portfolija kompanije, sa lekovima koji bi potencijalno mogli spasti i produžiti živote miliona ljudi, a koji su tada bili još u razvoju, procesu koji je pretio da bude narušen, što bi odložilo dolazak ovih lekova na tržište. I bio je u pravu – u prvom polugodištu ove godine AstraZeneca imala je prihod od 22 milijarde, što sugeriše da bi već 2022. mogla da ima prihod koji je Sorio pre osam godina obećao za 2023. godinu. Tako je, zahvaljujući viziji članova Upravnog odbora, sprečeno preuzimanje koje je i britanska vlada podržavala. A pored parlamenta, i mnogi u kompaniji sumnjičavo su 2014. godine vrteli glavom, jer je vrednost akcije AstraZeneke u tom trenutku pala ispod 55 funti koliko je nudio Fajzer. Ni Berza se nije oduševila odbijanjem ponude Fajzera, a analitičari su se bavili time koliko će biti loš uticaj isteka patenata za ukupno poslovanje AstraZeneke, odnosno koliko je odbijanje ponude loš potez.
Ali Sorio je bio uporan tražeći nove puteve za profit, a njegova rekonstrukcija kompanije ulazila je u ključnu fazu, u kojoj se očekivalo odobrenje novih lekova u prelomnoj 2017. godini. „Suštinski menjamo način na koji radimo“, objašnjavao je Sorio. Njegov odgovor na krizu kompanije bio je da se oslobodi sporednih biznisa (pa je tako 2016. godine prodao Fajzeru sektor proizvodnje antibiotika za 1,6 milijardi dolara) i da investira u istraživanja i akvizicije (na šta je potrošeno više od sedam milijardi dolara). Sorio se odlučio da smanji sve troškove poslovanja s 35 na 30-32 odsto, osim troškova na istraživanje i razvoj za koje je odvajao 24 odsto prihoda i po tome je AstraZeneca znatno premašila prosek farmaceutske industrije. Primera radi, u prvoj polovini ove godine 21 odsto prihoda (4,5 milijardi dolara) potrošeno je na istraživanje i razvoj. Zamisao Paskala Sorioa da između petine i četvrtine prihoda ulaže u razvoj zapravo je bio fokus na inovacije. A u poslovnim krugovima poznato je da je to za svaku kompaniju teži, neizvesniji i skuplji put.
U restrukturiranje AstraZeneke, koje je zamislio Paskal Sorio, spadalo je i preseljenje korporativnog sedišta iz Londona u Kembridž i izgradnja istraživačkog kampusa, što je koštalo više od 500 miliona dolara. Cilj je bio i fizički približiti kompanijsku kuću svetski poznatim univerzitetskim laboratorijama, gde je, kako je tvrdio Sorio, firma u boljoj poziciji da zaposli „najbolje od najboljih“ na istraživanjima za proklamovane strateške ciljeve.
Sorio nije štedeo ni na akvizicijama kako bi ojačao strateške oblasti AstraZeneke i dugo je tragao za velikom metom. Jedna od njih bila je 2015. godine kada je za četiri milijarde dolara AstraZeneca kupila 55 odsto udela u kompaniji Acert Pharma (razvijala lek za lečenje raka krvi). Zatim je sredinom 2021. godine za 39 milijardi dolara kupljen Alexion Pharmaceuticals kako bi se ojačao portfolio imunologije i retkih bolesti (bila je to druga po veličini akvizicija u farmaceutskoj industriji od 2019. kada je AbbVie kupio Allergan za 63 milijarde dolara). Sredinom 2022. godine AstraZeneca je za 1,27 milijardi dolara kupila biotehnološku kompaniju TeneoTwo, koja je radila istraživanja u istoj oblasti kao Acert Pharma. Pripajanje Alexiona naročito je značajno, jer je ta kupovina omogućila AstraZeneki da u potpunosti uđe u oblast retkih bolesti, koja je tako postala četvrta strateška terapijska oblast na koju se kompanija oslanja.
Početak pandemije kovid-19 doneo je partnerstvo AstraZeneke i Univerziteta Oksford na razvoju i proizvodnji vakcine protiv koronavirusa. Iako to nije bio njen ni osnovni ni strateški biznis, AstraZeneca se upustila u istraživanje, doprinela da se studije uspešno završe i pružila logistiku. Cilj je bio da se spase što više života a kompanija se u tom poslu rukovodila principom da svim ljudima na planeti jednako isporuči vakcinu na vreme i da nema profit na tom poslu dok traje pandemija. AstraZeneca je do sada isporučila više od tri milijarde doza vakcina i po nekim procenama (Airfinity) spasla više od šest miliona života u prvih godinu dana pandemije.
U strateškim oblastima istraživanja i razvoja AstraZeneca ima nekoliko inicijativa čiji je cilj da redefinišu dijagnostiku i lečenje karcinoma. U onkologiji, oblasti u kojoj AstraZeneca ima najveći broj molekula i najviše istraživanja, jedan od projekata je da se u saradnji sa Kure.ai pregleda pet miliona pacijenata koji boluju od karcinoma pluća koristeći tehnologiju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju. Zatim je AstraZeneca 2020. godine objavila nameru da do 2025. godine duplira produženje života pacijentima obolelim od te bolesti. Ideja je da se taj cilj postigne ne samo novim terapijskim rešenjima nego podrškom skriningu i podizanjem svesti stanovništva. Kad je u pitanju lečenje karcinoma jajnika, rezultati su pokazali da je 67 odsto pacijentkinja živo posle sedam godina korišćenja tog leka koji je kompanija razvila. Strateško naučnoistraživačko opredeljenje kompanije je da menja ishode lečenja karcinoma, da stalno pomera granice i traži puteve koji će omogućiti da se u jednom trenutku nađe finalno rešenje – izlečenje.
Pored velikih ambicija u onkologiji, kompanija ima viziju i o transformisanju života više milijardi ljudi koji žive sa hroničnim bolestima, kao što su dijabetes, srčana slabost, astma… Zato je dizajnirala projekte i inicijative za unapređivanje zdravstvene politike i uopšte zdravstvenog sistema kako bi se poboljšale nege hroničnih bolesti koje predstavljaju ozbiljno opterećenje za ogroman broj pacijenata, a samim tim i za budžet svake države.
Inovativnost je omogućila AstraZeneki lidersku poziciju u farmaceutskoj industriji, što je potvrdila i specijalizovana kompanija Idea Pharma. Analitičari te kompanije redovno mere inovativnu sposobnost farmaceutskih kompanija na osnovu dva indeksa – indeks inovacija i indeks pronalazaka (izuma). Prvi meri sposobnost kompanije da pomoću nauke i inovacija razvije značajne nove lekove, a drugi meri sposobnost kompanije da doda vrednost i izvuče vrednost iz prethodnog procesa (da molekul iz faze istraživanja dovede kao lek na tržište i uspešno ga komercijalizuje). Prema indeksu inovacija AstraZeneca je rangirana kao druga kompanija na svetu (iza Fajzera), a po indeksu pronalazaka AstraZeneca zauzima prvo mesto. Idea Pharma ističe da AstraZeneca u svom portfelju trenutno ima 184 aktivna projekta, uključujući 15 novih molekula u kasnoj fazi razvoja (blizu izlaska na tržište).
Na osnovu kompanijskih podataka, AstraZeneca ima desetak inovativnih „blokbaster“ lekova koji su pod patentnom zaštitom još minimum pet godina. Međutim, značajniji je podatak da će do 2030. godine na tržište izneti još 20 inovativnih molekula.
Svi ovi podaci važni su za investitore koji žele da ulažu u kompanije iz farmaceutske industrije. Pre nego što se odluče da ulože svoj novac u neku kompaniju, investitori gledaju šta je to što ta kompanija razvija, u kojoj je fazi razvoja neki molekul, kad se završavaju klinička a kad registraciona ispitivanja, kad inovativni lek stiže na tržište i koliko dugo će imati patentnu zaštitu.
A kakvo je poverenje investitora u AstraZeneku najbolje ilustruje podatak baze Datastream (najsveobuhvatnija svetska baza podataka finansijskih vremenskih serija) o vrednosti akcija od 2012. do 2022. godine. Dakle, u posmatranom periodu akcije Merka porasle su 123 odsto, Fajzera 118 odsto, Roša 84, Novartisa 58 i Sanofija 23 odsto. U tom istom periodu, koji se poklapa s vremenom kad Paskal Sorio upravlja kompanijom, vrednost akcije AstraZeneke povećana je – 275 odsto.
Tagovi
