Dobro jutro,
Nemaćko-francuski plan je „evropski usaglašeni predlog za uređivanje odnosa Beograda i Prištine i sve strane ga proučavaju, iako se i dalje strahuje od zaoštravanja situacije“, preneli su zvaničnici EU u Briselu.
Ministar odbrane Miloš Vučević izjavio je da je na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom bilo letova dronova ali nije želeo da precizira o čijim je letelicama reč osim da je kako je rekao, bilo i dronova misije KFOR.
Pariski mirovni forum, koji će okupiti lidere brojnih međunarodnih organizacija i država, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića, počinje danas i biće posvećen najvećim izazovima današnjice, među kojima su pogoršanje klimatskih promena, talasi pandemije korona virusa i geopolitički sukobi sa globalnim posledicama.
EVROPSKI PLAN ZA KOSOVO
Nemaćko-francuski plan je „evropski usaglašeni predlog za uređivanje odnosa Beograda i Prištine i sve strane ga proučavaju, iako se i dalje strahuje od zaoštravanja situacije“, preneli su agenciji Beta zvaničnici EU u Briselu.
Funkcioneri upoznati s delovanjem Evropske službe za spoljne i bezbednosne poslove(EEAS) su naveli da, „kao što je to uobičajeno, ne mogu da se osvrću na tvrdnje medija“ i tako odgovorili na pitanje da li „nemačko-francuski plan“, koji je objavio briselski portal „Euraktiv“, sadrži taćne elemente.
„Taj plan, čije izvorne elemente nije uputno iznositi u javnost, je evropski plan, usaglašen i podržan od Berlina i Pariza“, naglasili su ovi izvori EU, istakavši da su politički vođe u Prištini i u Beogradu ti koji prevashodno moraju da porade na otklanjanju nesuglasica i otvaranju puta ka normalizaciji njihovih odnosa.
„Mi očekujemo“, dodali su, „da se neki prodor ka mirnom i konačnom rešavanju odnosa, normalizaciji Priština-Beograd, ipak dogodi početkom decembra na samitu EU-Zapadni Balkan“.
EU, njen posrednik Miroslav Lajčak i diplomatija nisu prestali da održavaju kontakte s Prištinom i Beogradom, rekli su zvaničnici u Briselu i nisu krili veliko nezadovoljstvo zbog činjenice da kosovski premijer Aljbin Kurti uporno odbacuje predloge EU i Vašingtona da sprovede obaveze iz Briselskog sporazuma i odloži mere koje su poslednjih meseci dovele do opasnog zaoštravanja na Kosovu i u odnosima s Beogradom.
A, po oceni ovih funkcionera EU, srpski predsednik Aleksandar Vučić “ istovremeno stalno sebe i srpsku stranu prikazuje kao žrtvu“ i sad se došlo do toga da se ne vidi mogućnost za nastavak Dijaloga Beograd-Priština i bilo kakve nove susrete dve strane.
Zategnuta situacija, kako je upozoreno i u saopštenju EEAS, dodali su ovi izvori, „jako nas zabrinjava jer podriva godine teškog rada u prilog napretka u Dijalogu Beograd-Priština i dovodi ga u istinsku opasnost“.
Na pitanje Bete, šta vide kao pretnju daljim zaoštravanjem na Kosovu, funkcioneri bliski EEAS-u su uzvratili da „potezi Prištine, pa reagovanja kosovskih Srba čine situaciju bremenitom opasnošcu, ali ima i nekontrolisanih ekstremnih grupa“.
Zamoljeni da kažu da li ce Euleks preuzeti i policijske poslove posle ostavki srpskih policajaca na Kosovu, rečeno je da će misija EU biti ojačana italijanskim karabinjerima, ali će pre svega brinuti o vladavini zakona i bezbednosti i neće preuzeti direktna policijska ovlašćenja i poslove.
Kad je reč o utvrđenom sistemu očuvanja bezbednosti na Kosovu, prvi stepen su snage vlasti u Prištini, zatim Euleks, a tek kad je bezbednost ozbiljno ugrožena, može nastupiti vojna misija Kfor.
DRONOVI NA AMDINISTRATIVNIM PRELAZIMA
Ministar odbrane Miloš Vučević izjavio je da je na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom bilo letova dronova ali nije želeo da precizira o čijim je letelicama reč osim da je kako je rekao, bilo i dronova misije KFOR.
Vučević je kazao da je bilo i dronova koji su aktivirani “od naših državljana” u blizini vojnih objekata na teritoriji Raškog upravnog okruga.
“Ne pravimo nikakvu mistifikaciju, radi se o temi koja se tiče nacionalne bezbednosti. Konstantne su aktivnosti korišćenja dronova u pravcima gde su infrastruktura i jedinice Vojske Srbije. Neki prolaze administrativnu liniju i pokušavaju da uđu na teritoriju centralne Srbije. Neki su pravi vojni dronovi a neki polukomercijalni koji mogu nositi kamere koje prave ozbiljne slike ali i nešto drugo”, kazao je Vučević za Radioteleviziju Vojvodine (RTV).
Demantovao je medijske navode da su pre nekoliko dana podignuti lovački avioni kako bi rušili dronove.
“Vojsku Srbije vode ozbiljni generali, zar stvarno mislite da bi neko dizao najskuplju avijaciju da vija dronove od pola metra, metar? Lovačka avijacija vrši redovnu kontrolu neba, kao što je bilo tog dana”, kazao je ministar.
Potvrdio je da je Savet za nacionalnu bezbednost Srbije jednoglasno odbacio francusko-nemački predlog za normalizaciju odnosa sa Prištinom jer bi tim planom, kako je rekao, Kosovo na kraju procesa postalo članica UN.
Govoreći o nabavci naoružanja, ministar je kazao da je sve što Srbija kupuje “isključivo odbrambenog karaktera”.
“Kupujemo tamo gde je najbolje za nas, kupujemo opremu koju vojska traži i po najboljim uslovima”, kazao je ministar.
Upitan da li bi u trenutnoj situaciji zbog rata u Ukrajini, Srbija pristala da od Rusije primi neki “novi poklon” u vidu aviona MiG, Vučević je kazao da Rusija “prvo treba da isporuči ono što je ugovoreno i plaćeno”, navodeći da to važi i za Francusku koja Srbiji još nije isporučila plaćene rakete Mistral.
PARISKI MIROVNI FORUM
Pariski mirovni forum, koji će okupiti lidere brojnih međunarodnih organizacija i država, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića, počinje danas.
Ovogodišnje, peto izdanje Foruma, pod nazivom Izlazak iz višestruke krize, posvećeno je najvećim izazovima današnjice, među kojima su pogoršanje klimatskih promena, talasi pandemije korona virusa, produbljivanje nejednakosti i geopolitički sukobi sa globalnim posledicama.
U fokusu dvodnevnog skupa u Parizu biće i sprečavanje destruktivne polarizacije sveta koja bi ugrozila kolektivne napore u suočavanju sa mnogim važnim izazovima za čovečanstvo.
Od šefova država, na Forumu će govoriti predsednik Francuske Emanuel Makron i predsednici Argentine i Kolumbije, Alberto Fernandes i Gustavo Petro. Govoriće i supruga kralja Jordana Ranija Al-Abdulah.
Među govornicima su i predstavnici brojnih međunarodnih organizacija i finansijskih institucija, uključujući šefa evropske diplomatije Žozepa Borela, generalnog sekretara Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Matijasa Kormana, izvršnog direktora Svetskog programa za hranu (WFP) Dejvida Bizlija.
Na skupu će, između ostalih, govoriti i guverner Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) Karlo Montičeli i generalni direktori Međunarodne organizacije rada i Uneska, Žilber Ungbo i Odre Azule.
Pariski mirovni forum pokrenuo je Makron 2018. godine, na stogodišnjicu završetka Prvog svetskog rata, sa ciljem promovisanja multilateralizma.
I DRUGE VESTI
Eskobar: „Kosovo da ispuni zahteve o tablicama i formiranju Zajednice srpskih opština“
Američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da Kosovo mora da ispuni zahteve zapadnih država po pitanju registarskih tablica i formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO).
Eskobar je za program Glasa Amerike na albanskom jeziku ocenio da je povlačenje Srba iz kosovskih institucija „beskorisno“ ali i da je to stvorilo „prilično opasnu“ situaciju na severu Kosova.
„Bili smo veoma jasni i otvoreni u pogledu onoga što očekujemo od obe strane. Od Kosova smo tražili period od godinu dana za sprovođenje kampanje javnog obaveštavanja i da pripremimo ugroženu zajednicu da bude spremna da promeni registarske tablice automobila“, naveo je Eskobar.
Pozvao je kosovske vlasti da na dnevni red stave pitanje ZSO.
„Sa naše tačke gledišta i stanovišta partnera Kvinte, ovo je zahtev i mi ćemo ostati čvrsti“, kazao je Eskobar.
Govoreći o srpskoj strani, američki zvaničnik je ocenio da svaki protest treba da bude miran.
„Povlačenje Srba iz kosovskih institucija nije korisno. Pozivam strane da budu spremne da odmah ispune ova pitanja“, dodao je Eskobar.
On je kazao da su SAD bile „veoma jasne“ tokom pregovaračkog procesa o tome kakva su očekivanja od strane Kosova.
„Takođe smo bili vrlo jasni sa srpskom stranom da se slažemo da pitanje Zajednice opština sa srpskom većinom bude na dnevnom redu. Razgovarao sam sa širokim spektrom glasova unutar Kosova koji ovo podržavaju i koji su voljni da pomognu Kosovu da ispuni svoje međunarodne obaveze po ovom pitanju“, rekao je izaslanik.
Eskobar je odbacio ocenu premijera Kosova Aljbina Kurtija da Srbija „pokušava da prikrije odbijanje francusko-nemačke inicijative za sporazum dve zemlje“ pokušavajući da destabilizuje situaciju na severu Kosova.
„Mislim da je reakcija u onome što se dešava na terenu. Što se tiče francusko-nemačkog predloga, još je rano da odmeravamo odgovore. Ova situacija, ova kriza se mora tretirati onakva kakva jeste. Postoje tenzije koje se povećavaju zbog nedostatka komunikacije, nedostatka koordinacije i nedostatka volje da se učestvuje i u potpunosti uključi u dijalog“, rekao je Eskobar.
Otvara se put da EU oslobodi blokirana sredstva Mađarskoj
Mađarska je postigla sporazum sa Evropskom komisijom o uvođenju reformi za jačanje nezavisnosti sudstva, što je ključni zahtev Brisela za oslobađanje sredstava za njen plan obnove, javljaju evropski izvori.
Mađarska je jedina zemlja EU čiji plan za postkovid obnovu (5,8 milijadi evra subvencija) još nije dobio zeleno svetlo od Brisela da joj se oslobodi ta suma.
Ako plan ne bude bio odobren pre kraja godine 70 odsto sredstava će biti izgubljeno.
Prema evropskom izvoru Budimpešta je konačno prihvatila uslove koje je Evropska komisija tražila oko reformi da bi se ojačala nezavisnost sudskog sistema. Te promene treba da budu uvedene pre marta 2023. godine, a ukoliko ne budu novac neće biti dat, navode izvori.
Mađarska je takođe poslednjih meseci usvojila mere za borbu protiv korupcije, što je još jedan zahtev Brisela da deblokira sredstva.
Prema dogovorenim reformama imenovanja na ključne funkcije u sudskom sistemu treba da prođu preko Nacionalnog saveta za sudstvo, nezavisnog tela čija će uloga biti ojačana.
Među drugim merama prema istom izvoru mađarska vlada više neće imati mogućnost da osporava odluke sudova pred Ustavnim sudom, koji je „politički biran“ i Vrhovni sud neće više moći da sprečava mađarske sudije da se obrate Sudu pravde EU.
Evropska komisija treba da ima sastanak 22. novembra posvećen razmatranju mađarskog plana obnove, rekao je drugi izvor u Briselu.
Pored toga zbog zabrinutosti Brisela oko korupcije u Mađarskoj Evropska komisija je pokrenula proceduru protiv Budimpešte preteći da će suspendovati isplatu 7,5 milijardi evra evropskih fondova toj zemlji.
Komisija ovog meseca treba da proceni da li su mere koje je Mađarska uvela oko borbe protiv korupcije dovoljne da izbegne tu suspenziju, a konačnu odluku će doneti Savet EU (zemlje članice) u decembru.
EU neće priznavati ruske pasoše izdate u anektiranim teritorijama u Ukrajini
Ruski pasoši izdati u ukrajinskim teritorijama koje je anektirala Rusija i u proruskim separatističkim oblastima u Gruziji više neće biti priznati u Evropskoj uniji, prema sporazumu postignutom između Evropskog parlamenta i zemalja članica Unije.
Nosioci tih dokumenata ne mogu prema tome da dobiju vizu ili da uđu u šengenski prostor.
„Ta odluka je odgovor na rusku neopravdanu vojnu agresiju Ukrajine i na konsistentnu praksu izdavanja ruskih međunarodnih pasoša stanovnicima okupiranih oblasti“, naveo je Savet EU u saopštenju.
Ruski predsednik Vladimir Putin u septembru je proglasio pripajanje ukrajinskih oblasti Donjeck i Lugansk na istoku i Zaporožje i Herson na jugu, u jednostranom postupku koji je odbacio najveći deo međunarodne zajednice.
Moskva je takođe anektirala Krimsko poluostrvo 2014 godine.
Evropska odluka se takođe odnosi na pasoše izdate u proruskim separatističkim oblastima Abhaziji i Južnoj Osetiji u Gruziji, čiju nezavisnost je jednostrano priznala Moskva.
Savet EU navodi da se dokumenti iz tih regiona već odbijaju ili su na putu da se odbijaju u državama članicama, dodajući da je cilj ove odluke da se osigura usklađen pristup unutar Unije.
Dogovor postignut na predlog Evropske komisije treba još formalno da usvoji Evropski parlament i Savet EU.
Bajden i Si će se sastati u ponedeljak na margini skupa G20 u Indoneziji
Predsednik SAD Džo Bajden sastaće se sa svojim kineskim kolegom Si Đinpingom 14. novembra na Baliju u Indoneziji na margini samita G20, objavila je Bela kuća u vreme kada vladaju jake tenzije između dve supersile.
Dvojica vođa kojima će to biti prvi susret uživo od izbora Džoa Bajdena će razgovarati o tome kako na „odgovoran način“ da upravljaju rivalitetima Kine i SAD, i istovremeno nastojati da rade zajedno tamo gde im se interesi poklapaju, rekla je u saopštenju portparolka Bele kuće Karin Žan-Pjer, koristeći izraze koje obično koriste Amerikanci.
Bajden i Si koji su već nekoliko puta razgovarali telefonom i putem video veze takođe će govoriti o nizu međunarodnih i regionalnih pitanja, rekla je ona, ne navodeći konkretno kojih.
„Ono što hoću da uradim kada budemo razgovarali je da utvrdim tip crvenih linija“ koje treba da poštujemo, rekao je Bajden na konferenciji za novinare u Vašingtonu.
On je rekao da američka doktrina oko Tajvana nije uopšte promenjena, izbegavajući da ponovo iznese ranije reči koje su iritirale Peking i prema kojima je će američka vojska braniti Tajvan ako bude napadnut.
Si Đinping je prošlog meseca dobio treći mandat na kongresu Komunističke partije Kine, osnaživši svoj status najmoćnijeg kineskog vođe od Mao Cedunga. To izaziva strahovanja na Tajvanu, ali takođe u Vašingtou, da će Kina udvostručiti napore da ostvari ponovno ujedinjenje sa tim autonomnim ostrvom.
Poslednji razgovor dvojice zvaničnika bio je krajem jula i timovi Bele kuće rade nedeljama na organizaciji bilateralnog susreta na Baliju.
U međuvremenu, tenzije između Vašingtona i Pekinga se nisu smanjile, naprotiv. Odnose se na Tajvan ali takođe na pozicioniranje svake sile prema Rusiji i njenoj invaziji Ukrajine, kao i na njihov tehnološki i trgovinski rivalitet u trenutku kada Amerikanci pokuišavaju ponovo da pokrenu svoju savremenu industriju da bi smanjili zavisnost od Kine.
Stotinak međunarodnih muzeja izrazili uznemirenje zbog napada aktivista za klimu
Oko sto međunarodnih muzeja je saopštilo da su „duboko šokirani“ akcijama ekoloških aktivista u kojima su na meti umetnička dela, i podsetili na svoju ulogu konzervatora.
„Aktivisti odgovorni za te napade u velikkoj meri potcenjuju krhkosti tih nezamenljivih dela“, napisale su u zajedničkom saopštenju te institucije među kojima su veliki međunarodni muzeji kao što su Prado u Madridu, Luvr u Parizu ili Gugenhajm u Njujorku.
Njihovi šefovi su rekli da su „duboko šokirani nesmotrenim ugrožavanjem“ tih dela u seriji akcija koje sprovode aktivisti da bi skrenuli pažnju javnog mnjenja na kllimatsko zagrevanje.
Poslednjih nedelja aktivisti za očuvanje klime su na primer zalepili ruke na sliku Goje u Madridu, illi na čuvenu grafiku Kembelove supe Endija Vorhola izloženu u Australiji, bacili supu od paradajza na Van Gogovu sliku „Suncokreti“ u Londonu, i namazali pire na sliku Kloda Monea u Potsdamu blizu Berlina.
Iako su slike ostale neoštećene, incident sa „Suncokretima“ izazvao je lakšu štetu na okviru slike.
„Muzeji su mesta gde se uspostavlja dijalog između ljudi iz različitih delova sveta, i prema tome oni su mesta koja doprinose društvenoj razmeni“, navelo je 92 potpisnika.
Zbog toga osnovne funkcije muzeja – sakupljanje, istraživanje, medijacija i konzervacija su važnije i relevantnije nego ikada, navodi se u saopštenju.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1821. – Rođen je Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika. Njegovo delo postalo je u 20. veku neiscrpan izvor za najraznovrsnije književno-teorijske, estetičke, psihološke i filozofske studije i tumačenja. Uticao je na ukupnu evropsku i američku književnost, a posebno često su se na njega pozivali ekspresionisti u književnosti i egzistencijalisti u filozofiji („Zločin i kazna“, „Braća Karamazovi“, „Bedni ljudi“, „Poniženi i uvređeni“, „Zapisi iz mrtvog doma, „Idiot“).
1331. – Preminuo je srpski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina. Tokom vladavine od 1322. osigurao je Srbiji premoć na Balkanu pobedivši Bugare u bici kod Velbužda 1330. S prestola ga je zbacio sin Dušan 1331. i držao u zatočeništvu u Zvečanu, gde je umro pod nerazjašnjenim okolnostima. Podigao je manastir Dečane, a njegova Dečanska hrisovulja dragocen je dokument sa popisom sela i stanovnika dečanskog vlastelinstva.
1405. – Preminula je srpska kneginja Milica, žena kneza Lazara Hrebeljanovića. Posle Kosovske bitke 1389. sklopila je mir s Turcima i upravljala Srbijom u ime maloletnog sina Stefana. Kasnije se zamonašila i podigla manastir Ljubostinja, gde je sahranjena kao monahinja Evgenija.
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će danas biti oblačno i hladnije, u centralnim i južnim delovima mestimično s kišom i lokalnim pljuskovima, a na visokim planinama i s kratkotrajnim snegom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ).
Duvaće slab i umeren, na istoku Srbije i u planinskim predelima povremeno jak severozapadni vetar. Najniža temperatura biće od četiri stepana do 10, a najviša od 11 do 16 stepeni Celzijusa.
Tagovi
