O čemu ćete pričati danas: Projektili pali u Poljsku i odneli živote, Tramp objavio kandidaturu, vazduh ponovo nezdrav

Ako čitate ovaj članak – redovan jutarnji brifing – a ne „članak 5“ kako su sinoć mnogi nazvali „Article 5“ u vezi sa borbenim dejstvima NATO alijanse, situacija se još nije dovoljno zaoštrila. I dobro je da je tako. Vest da su projektili, bez identifikovanog mesta odakle su ispaljeni, pogodili selo u Poljskoj, blizu granice sa Ukrajinom, obišla je svet za sekund i u suprotnom smeru poslala strah.

Ubrzo su o toj situaciji govorili i poljski lideri, kao i Džo Bajden čija je izjava smirila strasti. Makar privremeno…

Izjava njegovog takmaca sa prethodnih predsedničkih izbora u SAD, strasti je samo razbuktala. Donald Tramp objavio je da će se kandidovati za predsednika SAD na narednim izborima.

„Zlatno doba tek počinje“, poručio je Tramp.

Sve je stvar perspektive.

RAKETE U POLJSKOJ

Ministarstvo spoljnih poslova Poljske potvrdilo je noćas da je “projektil ruske proizvodnje” stigao na teritoriju te zemlje NATO-a ubivši dve osobe.

“U 15.40 (14.40 GMT) u selu Pševodovu (…pet kilometara od granice s Ukrajinom…) pao je projektil ruske proizvodnje, ubivši dva državljana Republike Poljske”, navodi se u saopštenju Lukaša Jasine. portparol Ministarstva, uz napomenu da je ruski ambasador pozvan da da “detaljna objašnjenja”.

Poljska je u utorak uveče odlučila da podigne nivo pripravnosti pojedinih vojnih jedinica, saopštio je portparol Vlade, rekao je portparol Pjotr Miler posle hitnog sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost.

Miler nije pomenuo informacije o raketama, ali je rekao da je došlo do eksplozije u istočnoj Poljskoj u kojoj su poginula dva državljanina Poljske.

Poljski mediji javili su da se eksplozija dogodila u skladištu žita u selu Pševodovu, u blizini granice sa Ukrajinom.

Poljski predsednik Andžej Duda razgovarao je s predsednikom SAD Džozefom Bajdenom i sa šefom NATO-a Jensom Stoltenbergom, pošto poljski zvaničnici kažu da planiraju da sazovu hitne konsultacije sa liderima NATO-a u skladu sa Članom 4. Ugovora Pakta.

Član 4. Ugovora NATO predviđa da se konsultacije mogu organizovati kada neka članica Alijanse smatra da je ugrožen njen “teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbednost”.

“Proveravamo osnovanost korišćenja Člana 4″, rekao je Jacek Sieviera, šef Kancelarije za nacionalnu bezbednost Poljske.”Imamo veoma intenzivne kontakte sa našim glavnim saveznicima”, dodao je on.

Očekuje se da poljski ministar odbrane Mariuš Blaškak još noćas razgovaraa sa svojim američkim kolegom Lojdom Ostinom.

Bajden: Mala verovatnoća da je raketa koja je pala u Poljsku ispaljena iz Rusije

Predsednik SAD Džo Bajden rekao je danas da je “malo verovatno” da je raketa koja je pala u Poljsku, zemlju članicu NATO,  kada je stradalo dvoje ljudi, ispaljena iz Rusije ali je obećao podršku za poljsku istragu o, kako je naveo, “raketi ruske proizvodnje”.

Bajden je ovo rekao posle sazivanja “hitnog” sastanka lidera zemalja Grupe sedam i NATO-a u Indoneziji jutros radi konsultacija oko eksplozije koja se dogodila juče popodne u istočnom delu Poljske blizu ukrajinske granice.

Upitan da li je raketa ispaljena iz Rusije, Bajden je rekao novinarima “prema preliminarnim informacijama to se osporava”.

“Malo je verovatno prema linijama putanje da je ispaljena iz Rusije, ali videćemo”, rekao je Bajden novinarima.

Tri američka zvaničnika rekla su da preliminarne procene ukazuju da su raketu ispalile ukrajinske snage na dolazeću rusku raketu kada je Rusija izvela seriju napada na energetsku infrastrukturu širom Ukrajine. Zvaničnici nisu želeli da im se navede ime zato što nisu imali ovlašćenje da javno govore o tome. 

Ukrajina i dalje ima zalihe oružja proizvedenog u bivšem Sovjetskom Savezu, kao i u Ruskoj Federaciji, uključujući sistem za protivvazdušnu odbranu S-300.  

Bajden i drugi svetski čelnici su na Baliju, u Indoneziji, gde danas završava dvodnevni samit G20 najvećih svetskih ekonomija.

Američki predsednik koga su pomoćnici probudili u Baliju posle vesti o eksploziji rakete na teritoriji Poljske, pozvao je telefonom poljskog predsednika Andžeja Dudu rano jutros da izrazi žaljenje zbog gubitka ljudskih života. 

Bajden je u Tviter poruci obećao punu američku podršku i pomoć u poljskoj istrazi i ponovo potvrdio čvrstu posvećenost SAD NATO-u. 

“Osiguraću da otkrijemo tačno šta se desilo, i zatim ćemo kolektivno utvrditi naš sledeći korak”, rekao je Bajden.

On je bio domaćin sastanka Grupe sedam najbogatijih liberalnih demokratija sveta na Baliju. Grupa uključuje, pored SAD, Kanadu, Francusku, Nemačku, Italiju, Japan, Veliku Britaniju i EU.

U saopštenju iz poljskog ministarstva spojnih poslova navedeno je da je raketa proizvedena u Rusiji. Ali poljski predsednik Duda je bio obazriviji navodeći da zvaničnici ne znaju tačno ko je ispalio ni gde je proizvedena, rekao je da je “najverovatnije” ruske proizvodnje ali da se to još proverava.

Bajden je rekao i da svetski čelnici osuđuju nanjoviju seriju ruskih raketnih napada, u osvrtu na potvrđene napade Moskve poslednjih dana usmerene na elektro mrežu Ukrajine koji su izazvali velike prekide struje. 

“Kada se svet okupio na G20 da poziva na deeskalaciju Rusija nastavlja eskalaciju u Ukrajini. Bilo je desetine i desetine raketnih napada u zapadnoj Ukrajini”, rekao je Bajden. 

Bajden i njegovi saveznici se spremaju da u završnoj deklaraciji samita na Baliju pokažu da “većina” nacija u G20 osuđuje rusku invaziju. 

TRAMP SE KANDIDUJE ZA PREDSEDNIKA

Predsednik SAD Džo Bajden rekao je danas da je “malo verovatno” da je raketa koja je pala u Poljsku, zemlju članicu NATO,  kada je stradalo dvoje ljudi, ispaljena iz Rusije ali je obećao podršku za poljsku istragu o, kako je naveo, “raketi ruske proizvodnje”.

Bajden je ovo rekao posle sazivanja “hitnog” sastanka lidera zemalja Grupe sedam i NATO-a u Indoneziji jutros radi konsultacija oko eksplozije koja se dogodila juče popodne u istočnom delu Poljske blizu ukrajinske granice.

Upitan da li je raketa ispaljena iz Rusije, Bajden je rekao novinarima “prema preliminarnim informacijama to se osporava”.

“Malo je verovatno prema linijama putanje da je ispaljena iz Rusije, ali videćemo”, rekao je Bajden novinarima.

Tri američka zvaničnika rekla su da preliminarne procene ukazuju da su raketu ispalile ukrajinske snage na dolazeću rusku raketu kada je Rusija izvela seriju napada na energetsku infrastrukturu širom Ukrajine. Zvaničnici nisu želeli da im se navede ime zato što nisu imali ovlašćenje da javno govore o tome. 

Ukrajina i dalje ima zalihe oružja proizvedenog u bivšem Sovjetskom Savezu, kao i u Ruskoj Federaciji, uključujući sistem za protivvazdušnu odbranu S-300.  

Bajden i drugi svetski čelnici su na Baliju, u Indoneziji, gde danas završava dvodnevni samit G20 najvećih svetskih ekonomija.

Američki predsednik koga su pomoćnici probudili u Baliju posle vesti o eksploziji rakete na teritoriji Poljske, pozvao je telefonom poljskog predsednika Andžeja Dudu rano jutros da izrazi žaljenje zbog gubitka ljudskih života. 

Bajden je u Tviter poruci obećao punu američku podršku i pomoć u poljskoj istrazi i ponovo potvrdio čvrstu posvećenost SAD NATO-u. 

“Osiguraću da otkrijemo tačno šta se desilo, i zatim ćemo kolektivno utvrditi naš sledeći korak”, rekao je Bajden.

On je bio domaćin sastanka Grupe sedam najbogatijih liberalnih demokratija sveta na Baliju. Grupa uključuje, pored SAD, Kanadu, Francusku, Nemačku, Italiju, Japan, Veliku Britaniju i EU.

U saopštenju iz poljskog ministarstva spojnih poslova navedeno je da je raketa proizvedena u Rusiji. Ali poljski predsednik Duda je bio obazriviji navodeći da zvaničnici ne znaju tačno ko je ispalio ni gde je proizvedena, rekao je da je “najverovatnije” ruske proizvodnje ali da se to još proverava.

Bajden je rekao i da svetski čelnici osuđuju nanjoviju seriju ruskih raketnih napada, u osvrtu na potvrđene napade Moskve poslednjih dana usmerene na elektro mrežu Ukrajine koji su izazvali velike prekide struje. 

“Kada se svet okupio na G20 da poziva na deeskalaciju Rusija nastavlja eskalaciju u Ukrajini. Bilo je desetine i desetine raketnih napada u zapadnoj Ukrajini”, rekao je Bajden. 

Bajden i njegovi saveznici se spremaju da u završnoj deklaraciji samita na Baliju pokažu da “većina” nacija u G20 osuđuje rusku invaziju. 

VAZDUH NEZDRAV

Beograd je jutros peti najzagađeniji grad u svetu, vazduh u glavnom gradu Srbije je na sajtu “IQair” ocenjen kao nezdrav.

Po preseku u 7.15 sati na tom sajtu, indeks zagađenosti vazduha u Beogradu je 179, sa koncentracijom PM2.5 čestica 21 put većom od preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Najzagađeniji grad jutros je Karači u Pakistanu, sa indeksom zagađenosti 192, prati ga Kolkata u Indiji sa indeksom 190 i Krakov u Poljskoj sa 188, u prvih deset su i Skoplje (163), Berlin (161) i Sofija (161).

Po gradskom sajtu “Beoeko”, vazduh u Beogradu je zagađen, sa prosečnom koncentracijom PM2.5 čestica od 66 (preporuka SZO – 5µg/m) i PM10 čestica od 69 (preporuka SZO – 45µg/m).

OSTALE VESTI

Podela na samitu G20 zbog nastojanja da se osudi invazija Rusije na Ukrajinu

Na samitu Grupe 20 najvećih svetskih ekonomija (G20) u Indoneziji danas je došlo do neslaganja pošto su SAD i njihovi saveznici podržali rezoluciju kojom se osuđuje invazija Rusije na Ukrajinu, što je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov odbacio kao neopravdanu politizaciju.

“Većina članica G20 snažno je osudila rat u Ukrajini i naglasila da on izaziva ogromnu ljudsku patnju i da pogoršava slabosti globalne ekonomije. Bilo je i drugih gledišta i različitih procena situacije i sankcija”, navodi se u nacrtu deklaracije na 16 stranica u koju je uvid imala agencija Rojters.

Lavrov, koji predvodi rusku delegaciju u odsustvu predsednika Vladimira Putina, osudio je pokušaj osude Rusije kao politizaciju koju su zapadne zemlje bezuspešno pokušale da unesu u deklaraciju.

https://tas-rs.toboads.com/ads.php?b=1&rq=b4ea3fd2-2657-f18c-6a17-b2d92e3b2d4e&vt=fae5bee6-7004-45cf-9470-6decf2b25598&isf=false&zn=2d480cca0&tm=0&af=620×0&fv=undefined&nw=0&co=1&vh=837&vw=1707&asc=1&srf=https%3A%2F%2Fwww.nedeljnik.rs%2Fpodela-na-samitu-g20-zbog-nastojanja-da-se-osudi-invazija-rusije-na-ukrajinu%2F&rf=https%3A%2F%2Fwww.nedeljnik.rs%2F&loc=eq-srf&rn=c453a904-b704-0739-1def-77aed873b48c&ct=cb8471e2-f16b-36cf-47d0-7a308a02974a&c=hA_c_0_e062b0ae&ah=0&L=7501b3ae-4915-4a71-869f-2499e3c9d0d8&afs=undefined&sck=504e33425de5a18e7d48954e144d12a16edd0eb5&

On je rekao da je Rusija iznela alternativni predlog i da će nacrt deklaracije biti gotov sutra, kada se završava samit na indonežanskom ostrvu Bali, navodi Rojters.

Prvi sastanak lidera G20 otkako je Rusija napala Ukrajinu u februaru ove godine zasenjen je tim ratom, uprkos pozivima domaćina Indonezije na jedinstvo radi rešavanja globalnih ekonomskih problema kao što su inflacija, bezbednost hrane i energetska bezbednost.

Neimenoavni američki zvaničnik ranije je rekao da SAD od samita G20 očekuju osudu ruskog rata u Ukrajini i njegovog uticaja na globalnu ekonomiju.

Nemački kancelar Olaf Šolc kazao je da postoje ohrabrujući znaci konsenzusa da je rat Rusije protiv Ukrajine neprihvatljiv.

Dosadašnji ministarski sastanci članica G20 nisu proizveli zajedničke deklaracije zbog neslaganja Rusije i drugih članica oko jezika koji bi bio korišćen, uključujući način na koji se opisuje rat u Ukrajini.

Neki zapadni lideri pozivali su na bojkot samita zbog ruske invazije na Ukrajinu i na povlačenje poziva Putinu za učešće, što je Indonezija odbila da učini. Rusija je ranije saopštila da je Putin previše zauzet da bi prisustvovao samitu i da će Lavrov zauzeti njegovo mesto.

Indonežanski predsednik Džoko Vidodo otvorio je samit apelom za jedinstvo i konkretnu akciju sa ciljem poboljšanja stanja globalne ekonomije uprkos dubokim raskolima oko rata u Ukrajini.

Članice foruma G20 čine više od 80 odsto bruto domaćeg proizvoda sveta, imaju udeo od 75 odsto u međunarodnoj trgovini i čine 60 odsto svetskog stanovništva. To su SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Turska, Kanada, Meksiko, Brazil, Argentina, Indija, Japan, Južna Koreja, Australija, Indonezija, Saudijska Arabija, Južna Afrika i Evropska unija.

Srpska lista neće učestvovati na vanrednim izborima na severu Kosova

Srpska lista saopštila je danas da neće učestvovati na vanrednim izborima u četiri opštine na severu Kosova.

“Srpska lista neće uzeti učešće na ovim izborima, kao ni građani koji podržavaju našu stranku, a kojih je preko 95 odsto na ovim prostorima”, navodi Srpska lista.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani zakazala je za 18. decembar vanredne izbore za gradonačelnike opština Severna Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan.

Te četiri opštine sa srpskom većinom od 5. novembra su bez gradonačelnika, koji su tog dana podneli ostavke na svoje funkcije zbog odluke Vlade Kosova o zameni srpskih sa kosovskim registarskim tablicama automobila za gradove na severu Kosova, kao i zbog suspenzije direktora Regionalne policije Nenada Đurića.

Vukov spomenik demontiran nakon 85 godina

Bronzana skulptura Vuka Karadžića na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ruzveltove ulice u Beogradu demontirana je danas zbog restauracije, a očekuje se da će restauracija biti završena do kraja godine.

Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika Beograda Olivera Vučković rekla je za Radio-televiziju Srbije da je projekat izradjen 2019, a da su gradske vlasti sada izdvojile sredstva za kompletnu sanaciju i rekonstrukciju.

„Čini mi se da je ovo sada istorijski momenat, jer Vuk posle 85 godina napušta ovo mesto. Ide, kao što smo se svi već naučili u atelje Zorana Kuzmanovića u Smederevo na mesec i po dana i nadamo se da će do Nove godine ponovo biti na ovom mestu“, kazala je Vučković.

Dodala je da se nada da će kompletna sanacija biti završena u tom periodu, a da će u medjuvremenu biti uradjen i kameni postament.

„Kada je radjen plato 1995. godine, uradjena je jedna manja intervencija na samom postamentu, medjutim, tom prilikom nije izabran odgovarajući kamen. Mi ćemo sada ispraviti to, a skulpturu nosimo na detaljnu sanaciju, pošto, otkad je postavljena, nije nikada radjeno konkretno na njoj“, rekla je Vučković.

Jokić u kovid protokolu, ne igra protiv Njujorka

Košarkaš Denvera Nikola Jokić ušao je u zdravstveno-bezbednosni protokol NBA lige zbog korona virusa i neće igrati u predstojećoj utakmici protiv Njujorka, saopštili su Nagetsi prošle noći.

Jokić je deseti igrač koji je ušao u kovid protokol ove sezone.

Igrači ove sezone nisu obavezni da se redovno testiraju, ali postoje određene situacije u kojima moraju biti provereni na kovid-19. Ti slučajevi su kada imaju bilo kakve simptome ili kada je neko od njihovih ukućana pozitivan na kovid-19.

Ulazak u kovid protokol ne znači nužno i da je igrač pozitivan na korona virus.

Pored Jokića, u kovid protokolu je i bek Denvera Bouns Hiland.

Srpski košarkaš ove sezone u proseku beleži 20,8 poena, 9,5 skokova i 8,9 asistencija.

Košarkaši Denvera će u noći između srede i četvrtka dočekati Njujork.

ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE

Dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja za sredu, 16. novembar, pišu o najavi Srba sa severa Kosova da neće učestvovati na lokalnim izborima koje je Priština raspisala za 18. decembar, o mogućoj nacionalizaciji kompanije NIS i o posledicama uzdržanog glasa Srbije u UN o deklaraciji kojom se od Rusije traži da plati ratnu odštetu Ukrajini.

ALO – „Pala još dva policajca Velje nevolje“, o nastavku hapšenja u Beogradu. „Sprečen masakr“, o hapšenju Albanca kod Subotice, kod koga je pronadjena veća količina oružja.

BLIC – O hapšenju i zapleni oružja u Subotici, u tekstu „Šta je hteo Albanac sa arsenalom oružja?“.

VEČERNJE NOVOSTI – „Srbi sa severa ne žele da izadju na Kurtijeve izbore“, o reakcijama na odluku Prištine da za 18. decembar raspiše lokalne izbore u četiri opštine na severu Kosova.

DANAS – Pod naslovom „Nastavak projekta Jadar?“ o pozadini memoranduma kojeg je Vlada Srbije potpisala sa slovačkom kompanijom Inobat o proizvodnji baterija za električna vozila.

INFORMER – „U Srbiji živi 6,5 miliona ljudi“, o preliminarnim rezultatima popisa stanovništva. „Rusija na Ukrajinu sručila 100 raketa“, o napadu na energetsku infrastrukturu.

KURIR – „Vračarski klan d.o.o“, o najnovijim hapšenjima i organizaciji kriminalne grupe iz Beograda. „Sećanje vernika na godišnjicu“, o 13. godišnjici smrti patrijarha Pavla.

NOVA – U tekstu „Srbija naginje Moskvi i radi protiv sebe“ o glasanju Srbije u UN o deklaraciji kojom se od Rusije traži da Ukrajini plati ratnu odštetu.

POLITIKA – „NIS bi nacionalizacijom mogao da izbegne sankcije EU“, o budućnosti kompanije koja je u većinskom ruskom vlasništvu.

SRPSKI TELEGRAF – „Trampa zamenjuje Desantis“, o novom lideru republikanaca u SAD. „NATO da plati odštetu Srbiji 100 milijardi evra“, piše list nakon zahteva Rusiji da plati ratnu odštetu Ukrajini.

PREPORUKA ZA ČITANJE