Na koji način Evropska unija podržava rad organizacija civilnog društva u Srbiji?
Podrška Evropske unije civilnom sektoru realizuje se pretežno kroz konsultativno uključivanje u različite procese kojim upravljaju bilo različite EU institucije, bilo Delegacija Evropske unije u Srbiji. Organizacije iz Srbije, u skladu sa svojom ekspertizom, imaju mogućnost da učestvuju u konsultativnim sastancima, šalju svoje pisane komentare i predloge, kao i da na druge načine utiču da se njihove zagovaračke pozicije i stavovi nađu u različitim EU dokumentima i politikama koje se odnose na Srbiju i Zapadni Balkan. Organizacije iz Srbije su veoma dobro umrežene, kako na regionalnom, tako i na evropskom nivou sa srodnim organizacijama, ili su članice različitih regionalnih i međunarodnih mreža i inicijativa, što takođe efikasno koriste u nametanju svojih stavova i mišljenja koji se tiču reformskih procesa u Srbiji i agende evropskih institucija. Generalno, može se reći, da zbog nedostatka sistemske komunikacije i direktnog uticaja na institucije u Srbiji, organizacije civilnog društva preko procesa evropskih integracija koriste zaobilazne putanje da bi došle do onih koji odlučuju. Neretko se dešava da kada iste stavove i preporuke kažu aktivisti i organizacije na srpskom i EU institucije i zvaničnici na engleskom, predstavnici vlasti u Srbiji reaguju tek na ovo drugo. Zato se može reći da je proces pridruživanja Evropskoj uniji trenutno najefikasniji okvir za institucionalni uticaj građanskog društva na rad institucija u Srbiji.
Pored ove vrste podrške jačanju uticaja organizacija civilnog društva, Evropska unija i finansijski podržava njihov rad i aktivnosti, i to kroz dva ključna instrumenta za podršku: Program podrške civilnom društvu i medijima (CSFM) i Evropski instrument za ljudska prava i demokratiju (EIDHR). Konventovi podaci pokazuju da je u periodu 2008–2021. kroz ova dva programa podrške ukupno dodeljeno 386 grantova, od čega 228 u okviru CSFM i 158 u okviru EIDHR programa. Ukupna alokacija EU sredstava za ove grantove iznosi nešto više od 46,5 miliona EUR.
Takođe, civilnom sektoru u Srbiji na raspolaganju su i sredstva iz programa prekogranične saradnje, kao jedne od važnih IPA komponenti koja se realizuje kroz programe prekogranične saradnje između zemalja korisnica IPA sredstava (IPA prekogranični programi saradnje), kao i kroz programe između zemalja članica EU i zemalja korisnica IPA sredstava (IPA Interreg programi). U ovim programima organizacije civilnog društva imaju mogućnost učešća i pristupa finansijskim sredstvima, jednako kao i lokalne samouprave, ministarstva, međunarodne organizacije, javne ustanove, OCD. Analiza učešća civilnog sektora u IPA prekograničnim programima pokazuje da je ukupno 65 OCD imalo učešće u 61 projektu. Kako su ukupno 123 organizacije iz Srbije učestovale u ovim projektima, to znači da je svaka druga organizacija bila OCD.
Kako biste ocenili trenutni odnos između države i civilnog društva u Srbiji?
Dešavanja tokom poslednje dve godine ukazuju na dalji trend sužavanja građanskog prostora i pogoršanja okruženja za delovanje civilnog društva u Srbiji. Uspostavljanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nije doprinelo poboljšanju ovog stanja, ublažavanju narastajućih tenzija u društvu, niti posledica nedostatka institucionalnog dijaloga. Iako sistemski zakoni kojima se uređuje rad civilnog sektora nisu trpeli promene, bilo je značajnih i zabrinjavajućih slučajeva ometanja države, kao što je, na primer uspostavljanje saradnje između Srbije i Rusije u okviru tajne radne grupe za borbu protiv obojenih revolucija, u čijem je mandatu suzbijanje demonstracija i nadzor nad nevladinim organizacijama. U tom kontekstu, institucionalni odgovor na masovne ekološke proteste takođe zabrinjava, naročito kampanja policijskog zastrašivanja povodom protesta krajem 2021. godine, ali i slučajevi policijske brutalnosti zabeleženi tokom ove godine nad aktivistima u Majdanpeku i Novom Sadu. Još jedan zabrinjavajući trend u zadnje vreme jeste omasovljenje prakse podnošenja SLAPP tužbi protiv OCD, nezavisnih medija i aktivista koji ukazuju na korupciju i propuste u postupanju institucija, u kojima se zahtevaju višemilionske odštetne sume na ime navodne povrede ugleda i časti, ali i krivične sankcije, a u jednom slučaju i zatvorska kazna.
Posledice slučaja „Spisak“ su se nastavile i godinu dana nakon njegovog curenja u javnost, kada je u tabloidu Srpski telegraf objavljen dodatak posvećen finansiranju OCD i nezavisnih medija, za koji postoji sumnja da je nastao na osnovu podataka koji su protivpravno prosleđeni od strane Uprave za sprečavanje pranja novca, povodom čega su targetirane organizacije podnele krivične prijave po kojima se postupa. Kampanje blaćenja protiv civilnog društva i aktivista su intenzivirane, naročito protiv udruženja u čijem je fokusu zaštita životne sredine, ali i protiv mirovnih aktivista i udruženja koja se bave tranzicionom pravdom,
Saradnja između države i civilnog sektora je posebno tokom 2021. godine pogoršana, što se naročito reflektuje u činjenici da je deo sektora odlučio da bojkotuje proces izrade Strategije za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva. Ovo se takođe ogleda i u činjenici da je 2021. godinu obeležilo mnogo slučajeva problematičnih zakonskih rešenja u čijoj izradi OCD nisu učestvovale, a koja su potom povučena pod pritiskom civilnog društva i šire javnosti. U tom smislu, članice Nacionalnog konventa su se posebno angažovale na povlačenju iz procedure Zakona o eksproprijaciji i Zakona o unutrašnjim poslovima.
U takvim okolnostima, proces evropskih integracija dobija dodatnu težinu, jer predstavlja praktično jedini institucionalni prostor (pored protestnih okupljanja) u kome je moguće ostvariti uticaj i pritisak na institucije, ali i omogućuje i da se navedeni problemi i izazovi civilnog sektora evidentiraju u različitim dokumentima i izveštajima Evropske unije. Samim tim, i uloga Nacionalnog konventa kao zajedničke platforme organizacija civilnog društva postaje još značajnija u artikulisanju zajedničkih problema.
Šta su preporuke NKEU za unapređivanje položaja civilnog društva u Srbiji?
Nacionalni konvent u okviru svoje međusektorske grupe za političke kriterijume prati i ocenjuje i stanje civilnog društva koje se u godišnjim izveštajima o napretku Srbije u procesu pridruživanja redovno pojavljuje kao jedna od oblasti u kojima je neophodno snažnije unapređivanje. Evaluacija ispunjenosti preporuka za 2020. godinu, pokazuje da većina njih nije ispunjena.
Propisi koji se tiču konkursnog sufinansiranja ili osiguranja efektivnijeg uticaja organizacija civilnog društva u procesima donošenja odluka nisu menjani, pa je nastavljena praksa netransparentnog postupanja i proizvoljnog odlučivanja o raspodeli javnih sredstava namenjenih podršci civilnom društvu, a uticaj na institucije mimo procesa evropskih integracija tokom 2021. godine, uglavnom se dešavao u neformalnoj sferi, kroz rastući trend protestnih okupljanja građana i aktivista. Mehanizmi koji uređuju rad Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma nisu menjani, niti su preduzete aktivnosti na institucionalnom razrešenju afere “Spisak”. Štaviše, u toku 2021. godine došlo je do ponovne aktuelizacije navedenog slučaja, time što su podaci do kojih je Uprava došla posredstvom slučaja “Spisak” moguće zloupotrebljeni u svrhu kampanje blaćenja civilnog društva u jednom tabloidu. Dalje, porast broja kršenja sloboda udruživanja, okupljanja i izražavanja takođe pokazuje da preporuka u pogledu dosledne primene propisa iz ove oblasti nije ispunjena, i da ne postoji politička volja nosilaca javnih funkcija da jasno podrže i odbrane postignute standarde osnovnih građanskih prava u Srbiji. Pored toga, potrebna je i snažna politička poruka najviših nosilaca javnih funkcija o potrebi zaštite integriteta, života i imovine aktivista i novinara.
I dalje ostaje na snazi i preporuka o uspostavljanju mehanizma za sprečavanje zloupotreba propisa i standarda u oblasti sprečavanja pranja novca i usklađivanja rada Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma sa standardima koje propisuje FATF. Takođe, potrebno je i institucionalno razrešenje afere “Spisak”, odnosno javno objavljivanje razloga i ishoda postupka koji je vodila Uprava za sprečavanje pranja novca, a koji je naneo ogromnu reputacionu štetu organizacijama, medijima, aktivistima i novinarima.
I pored ponovljenih zagovaračkih napora civilnog društva, filantropski okvir nije menjan u toku 2021. godine, pa je i dalje potrebno obezbediti jaču političku podršku za unapređivanje filantropskog okvira sa jačim podsticajima za korporativna davanja, uvođenje podsticaja za donacije fizičkih lica, usklađivanje definicije javnog interesa u različitim propisima, kao i uspostavljanje sistema za prikupljanje podataka o donacijama. U pogledu standarda u oblasti filantropije, Srbija je najlošije ocenjena država u regionu.
U pogledu preporuka koje se odnose na samo civilno društvo, kao i na EU i druge donatore, a tiču se jačanja kapaciteta i otpornosti civilnog društva na sužavanje prostora za građansko delovanje i globalne krize, one takođe ostaju aktuelne, pogotovo imajući u vidu trenutne geopolitičke okolnosti. Neophodno je da EU i drugi potencijalni donatori pored alociranja sredstava za potrebe odgovora na izbegličku krizu i krizu COVID-19, istovremeno osiguraju i nastavak finansiranja tematskih aktivnosti civilnog društva u Srbiji. Dodatno, u programima za izgradnju i jačanje kapaciteta OCD, potrebno je obezbediti fokus na jačanje otpornosti organizacija na različite eksterne izazove, koji pored efekata pandemije podrazumevaju i snažan trend sužavanja prostora za građansko delovanje. Organizacijama se preporučuje razmatranje fleksibilnijih i participativnijih modela upravljanja i liderstva, diverzifikacija izvora finansiranja, transparentnost rada, identifikovanje i strateške veze sa bazom podrške, strateška komunikacija sa ciljanim javnostima, snažnija briga za psihološko i zdravstveno stanje zaposlenih i aktivista, jačanje solidarnosti, strateško umrežavanje sa drugim akterima civilnog društva, ali i van njega.
Tagovi
