Piše: Jacob Steinberg, The Guardian
Teško je oteti se utisku da je, makar kada je reč o Garetu Sautgejtu i Engleskoj, situacija „sada ili nikad“. Pod 52-godišnjakom su bili tako blizu: polufinale prošlog Svetskog prvenstva i poraz od Italije na penale u finalu Evropskog. Ukoliko odlučite da te poraze gledate kroz optimistična sočiva, postoji argument da je slava dostižna, ukoliko se svi delići slagalice uklope kako treba.
Na kraju krajeva, iako je u poslednje vreme forma nešto slabija, Engleska ima veoma talentovanu ekipu. Kreativni potencijal je na zavidnom nivou, a Deklan Rajs i Džud Belingem su među najboljim igračima sredine terena na svetu; Hari Kejn je među najboljim napadačima.
Pa ipak, nekako je utisak da se krug polako zatvara. Problemi su se taložili ove godine – loši nastupi u Ligi nacija, nedaće Harija Megvajera, povrede Risa Džejmsa i Kajla Vokera koje znače glavobolju na desnoj strani odbrane – i možda je pravo vreme da Sautgejt ode, čak i ako ima ugovor do kraja 2024. godine. „Znam da će mi suditi po onome što će se dogoditi na Svetskom prvenstvu“, kaže selektor. „Nisam toliko arogantan da mislim da će me ugovor štititi.“
Sautgejt, dakle, prihvata da se trenutak odluke bliži. Engleska je pod pritiskom da napada, a ukoliko ispadnu, posebno bez previše borbe, biće mnogo besnih.
No ne treba ovaj sastav još otpisivati. Dali su znake života u onom remiju sa Nemcima od 3:3, a relativno bi lako trebalo da prođu kroz grupu u kojoj su Iran, Vels i SAD. Ako slušate Sautgejta, panika je prenaduvana. On je već dokazao da je dobar za turnire, i ako im vetrovi budu povoljni, Englezi imaju potencijal da odu do kraja.
Trener
Da li je Sautgejt previše negativan? Koji problem ima sa Trendom Aleksander-Arnoldom? Da li je on „woke“ prevarant? Ili je zapravo trener koji je podigao Englesku sa poda, vratio prsluk u modu, sa moralnim autoritetom pričao o nekim teškim temama i zamalo okončao 55 godina tuge? Kao i uvek, stvari nisu crno-bele. Sautgejt nije savršen, ponekad ume da bude oprezan, i naljutio je brojne navijače. Ali sve u svemu, obavio je korektan posao i uživa poverenje svlačionice. Čak i oni koji zvižde moraju da priznaju da bi on mogao da bude „Odabrani“.
Najveća zvezda
Mnogo toga će zavisiti od Harija Kejna. Kapiten je već dugo bez povreda, i u pucačkoj je formi u Totenhemu. Zato će se Engleska nadati da je u dobroj formi. Otkrio je nedavno da je počeo saradnju sa novim fizioterapeutom, koji mu je ne samo ojačao telo nego i pojačao motivaciju. Ovom 29-godišnjaku nedostaju samo dva gola da sruši rekord Vejna Runija od 53 pogotka za Englesku. Biće iznenađenje ukoliko to ne učini u Kataru.
Neopevani heroj
Deklan Rajs, obavezno. Kapiten Vest Hema omogućava drugima da igraju, a njegova sposobnost da bude na pravom mestu u pravo vreme od neprocenjivog je značaja za englesku odbranu. Ona jednostavno ne može bez njegove zaštite. Odličan je u osvajanju lopte, a disciplina u igri omogućava Belingemu da krene više napred. Ima efikasne pasove, pa je potpuno jasno zašto se Sautgejt toliko pouzda u njega.
Verovatni sastav:
(3-4-2-1) – Pickford – Stones, Walker, Maguire – Trippier, Bellingham, Rice, Shaw – Sterling, Mount – Kane
Stav o Kataru
Fudbalska asocijacija obećala je da će lobirati preko FIFA za donošenje novih zakona o radu u zalivskoj državi, pozvala je da porodicama poginulih radnika budu isplaćene nadoknade, i radi na otvaranju Centra za migrantske radnike u Kataru. Pa ipak, nije bilo nikakvih osuđujućih izjava, bilo od Sautgejta ili od Kejna. Džordan Henderson nazvao je stanje ljudskih prava u Kataru „šokantnim, razočaravajućim i groznim“ nakon što su igrači i on upoznati sa situacijom. Ali verovatno će se sve završiti na kapitenskoj traci u duginim bojama i napisom „OneLove“.
Himna
Nije poznato poreklo ni teksta ni melodije – zna se samo da potiče iz 17. stoleća – ali svako zna njeno značenje. Jedino na šta treba obratiti pažnju jesu nove reči: nakon smrti kraljice u septembru, igrači moraju da paze da pevaju „God Save the King“.
Kultni heroj
Prošle su 32 godine otkako je Pol Gaskojn zaplakao u Torinu. Vezista je očarao naciju u Italiji ’90. i nije mogao da sakrije razočaranje zbog žutog kartona u polufinalu sa Nemačkom. Da su prošli, Gaza ne bi mogao da igra u finalu, a njegova reakcija oduševila je milione. Bio je retkost u engleskom fudbalu, talenat koji je postao snaga reprezentacije, i možda se nigde nije tako videlo njegovo umeće kao u onom voleju protiv Škotske na Euro 1996. Samo da su mu kramponi bili malo duži kada je Engleska opet poražena od Nemačke u polufinalu…
UZ NOVI NEDELJNIK SE DOBIJA SPECIJALNI VODIČ ZA SVETSKO PRVENSTVO U FUDBALU: ANALIZE TIMOVA KOJE SU PISALI NAJBOLJI NOVINARI IZ 32 ZEMLJE UČESNICE.
NEDELJNIK JE DEO GARDIJANOVE EKSPERTSKE MREŽE – BUDITE UZ NEDELJNIK I GARDIJAN TOKOM MUNDIJALA
SPECIJALNI VODIČ NA 32 STRANE SE DOBIJA UZ ŠTAMPANO I DIGITALNO IZDANJE NEDELJNIKA. DIGITALNO IZDANJE SPECIJALA ZASEBNO SE MOŽE KUPITI OVDE