Šta pokreće građane – zaštita životne sredine i manjak socijalnih prava

Beogradska otvorena škola (BOŠ) organizovala je osmu po redu Move.Link.Engage. konferenciju „Snaga partnerstva” kada je okupila predstavnike civilnog, javnog i poslovnog sektora koji su razgovarali o međusektorskoj saradnji, posebno u oblasti zaštite životne sredine, unapređivanja zapošljivosti mladih, društvene odgovornosti i savesnog korporativnog upravljanja. Na konferenciji je predstavljeno i najnovije BOŠ-ovo istraživanje „Putokazi ka partnerstvu – saradnja poslovnog i civilnog sektora u oblasti javnog zagovaranja”, a dodeljene su i nagrade Pokretači promena najboljim građanskim inicijativama. O civilnom društvu danas u Srbiji i međusektorskoj saradnji, razgovarali smo s Marijom Todorović, koordinatorkom projekata u oblasti razvoja civilnog društva u Beogradskoj otvorenoj školi.

• BOŠ se godinama bavi razvojem civilnog društva. Koja vrsta podrške je, u stvari, potrebna lokalnim organizacijama civilnog društva? 

Podaci, kao i naš rad na terenu pokazuju da je danas više nego ikada ranije potrebna sveobuhvatna podrška lokalnim organizacijama civilnog društva. Svedoci smo buđenja građana u manjim zajednicama koji više ne čekaju, već se okupljaju i organizuju ne bi li rešili određeni problem koji ih tišti. To su obično pojedinci koji imaju ogromnu energiju i želju da pokrenu svoje sugrađane i zajednicu, ali im često nedostaje znanje o tome kako funkcioniše sistem javne uprave i kako se kreiraju javne politike, odnosno kako se rešava određeni problem na lokalnom ili nacionalnom nivou. Važno je napomenuti da iza takvih inicijativa uglavnom stoje građani koji imaju svoj primarni posao, dok se aktivizmom bave u slobodno vreme. Međutim, onog trenutka kada odluče da se posvete profesionalizaciji neformalne grupe ili lokalne organizacije čiji su deo, nailaze na teškoće u jačanju internih organizacionih kapaciteta (pisanje i upravljanje projektima, finansije, ljudski resursi itd.), a nakon nekoliko godina funkcionisanja njihova održivost neretko postaje upitna. Ako tome dodamo i kontekst u kom deluju (inertnost i zatvorenost javne uprave, nizak stepen učešća građana u donošenju odluka, negativna percepcija organizacija civilnog društva u javnosti), vidimo koliki su trud i posvećenost potrebni kako bi se prevazišle sve prepreke. Stoga je od velike važnosti razmena znanja i iskustava unutar samog civilnog društva i sveobuhvatniji programi podrške za organizacije na lokalu. A da bi sve te aktivnosti imale konkretan rezultat, neophodna je veća otvorenost institucija i njihova veća spremnost za saradnju sa građanima.

Između ostalog, BOŠ već četvrtu godinu zaredom sprovodi i nagradnu kampanju Pokretači promena. Ko su ovogodišnji nagrađeni i kojim temama se bave njihove inicijative? 

Tako je, BOŠ već četvrtu godinu zaredom dodeljuje nagrade Pokretači promena uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), a u saradnji sa Fondacijom BFPE za odgovorno društvo i BIRN Srbija, i svake godine se iznova radujemo ovom konkursu jer nam pokazuje da je civilno društvo itekako živo u Srbiji. Ove godine smo dodelili 6 nagrada i 7 zahvalnica, najviše do sada, što nam govori koliko je teško bilo odabrati po inicijativu u 5 kategorija, čiji je nosilac organizacija civilnog društva, neformalna grupa ili pojedinac, koja je ostvarila najveći pomak u saradnji sa institucijama i javnim vlastima, ili mobilizaciji građana, i samim tim zaslužuje priznanje. Volela bih da pomenem sve nagrađene, jer zaslužuju da se za njih još više i dalje čuje i da im čestitamo na svemu urađenom: Caritas Šabac, udruženje žena Etno čarolija Prva Kutina, Kreativno afirmativna organizacija Parnas, Bežanija ostaje, Kosa prkosi, Olivera Jovović iz udruženja SMA Srbija, Vesna Stanimirović iz Sremske Mitrovice, PIN – Psychosocial Innovation Network, Udruženje građana Pomoć i podrška osobama sa autizmom Kolubarskog Okruga, Žensko udruženje Kolubarskog okruga, Udruženje Zadrugarstvo, VIVA Vodene inspektorke Valjeva, Ženska inicijativa, Dejan Zejnula. Kao što se može zaključiti iz naziva ovih udruženja i neformalnih grupa, teme kojima se bave su uglavnom iz oblasti zaštite životne sredine i socijalne zaštite, i to su očigledno pitanja koja u ovom trenutku najviše brinu, ali i pokreću građane. Više informacija o njihovom radu možete saznati na vebsajtu javnozagovaranje.bos.rs

• Kada govorite o svima onima koji su pokretači promena u našem društvu, da li Vam se čini da je vidljiviji i značajniji individualni doprinos ili ipak organizovani – bez obzira da li govorimo o neformalnim grupama ili organizacijama civilnog društva?

Ovogodišnji konkurs za Pokretače promena nam je pokazao da građani najviše prepoznaju snagu pojedinaca u mobilizaciji zajednice, te smo najviše nominacija za Pokretače promena dobili upravo u kategoriji u kojoj nagrađujemo inicijativu pojedinca. Štaviše, čak i u kategorijama u kojima se nagrađuju organizacije civilnog društva ili neformalne grupe, građani su često u opisu inicijativa navodili pojedince koji stoje iza cele ideje i bez čijeg zalaganja ne bi bilo napretka u rešavanju određenog problema. Čitajući skoro 100 nominacija koje smo dobili, stiče se utisak da dosta toga u civilnom društvu zavisi od jedne osobe koja je nosilac celokupne inicijative i njene snage, motivacije i posvećenosti. Ohrabrujuće je što su takvi pojedinci ogromna inspiracija za sugrađane koji im se pridružuju u aktivnostima i između ostalog nominuju ih i za nagradu kao što su Pokretači promena želeći da im na taj način odaju priznanje za sav uloženi trud.

• Koja su to moguća rešenja za izazove sa kojima se suočava danas civilno društvo? Kakvu ulogu imaju javni i poslovni sektor u tom aspektu?

Ako se zapitamo šta je to što civilno društvo može da uradi kako bi bolje odgovorilo na izazove sa kojima se suočava, jedan od odgovora bi mogao da bude iniciranje i jačanje saradnje sa kompanijama. Razmena informacija, znanja, ekspertize i finansijskih sredstava nije bitna samo unutar civilnog sektora, već i u domenu međusektorske saradnje, odnosno saradnje civilnog i poslovnog sektora. Imajući u vidu da aktuelna društvena pitanja koja se tiču razvoja zajednice i društva u celini zahtevaju pažnju sva tri sektora – javnog, civilnog i poslovnog, izuzetno je važno izaći iz postojećih okvira funkcionisanja i osmisliti i uspostaviti nove modele saradnje koji mogu doprineti usvajanju javnih politika koje bolje odgovaraju na potrebe građana. Određeni oblici takve saradnje već postoje, poput filantropije i društveno odgovornog poslovanja, međutim prostora za dalje jačanje zajedničkih aktivnosti itekako ima, i stoga je važno da civilno društvo bude otvoreno i inovativno u komunikaciji sa poslovnim sektorom, i nosilac novih promena u društvu.