Na ovom Svetskom prvenstvu ništa dobro ne stari, čak ni Dejvid Bekam.
Sve najave koje su pisane mesecima pred prvenstvo, brzo su zaboravljene. Preuranjeni zaključci iz prvog kola postali su bajati posle prvih mečeva druge runde, neosnovane kritike su napravile pun krug preko posipanja pepelom, a u momentu kada ovaj tekst putuje ka štampariji još nije ni počeo nuklearni derbi između SAD i Irana. Utakmica za opstanak na turniru, kakvih je Mundijal ponudio sijaset.
Ne stare dobro ni legendarni igrači. Kao da im je neko uperio pištolj direktno u zaostavštinu, pa (se) prosipaju po katarskom talonu iako su potencijalni dobici manji od samo jednog dečjeg sećanja na trenutak kada su postali božanstvo u malom.
Ni ona slika o fudbalu, što titra kao oblak u njenoj kafi, o fudbalu iz starih vremena, šmekeru u krombi kaputu, ne može da opstane kada se romantika ostavi po strani i od Katara izvuku istorijske paralele do Argentine 1978. i Čilea 1973. i raznih Karošija i Musolinija.
Ne stare dobro, bićemo pošteni, ni naše najave da bi „ovaj put moglo da bude drugačije“. Rešenje bi na kraju moglo i da bude drugačije. Postupak je isti – pogrešan.
KOLUMNA UROŠEVIH 11, U NOVOM NEDELJNIKU
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 1. DECEMBRA. UZ NEDELJNIK SE DOBIJAJU DVA POKLONA: LUKSUZNI MAGAZIN „HOW TO SPEND IT“ I „ISTORIJA“.
DIGITALNA IZDANJA DOSTUPNA NA NSTORE.RS
