Ovako kako je, dok je davao izjavu posle utakmice, izgledao Dušan Tadić – e tako. Onako kako je posle drugog gola Švajcarske izgledao Piksi na klupi – e tako. Tako izgledaju navijači Srbije posle utakmice protiv Švajcarske, u trećem kolu grupe G Mundijala. Borba za vazduh.
Reprezentacija Srbije poražena je od Švajcarske rezultatom 3:2 u poslednjem meču grupne faze i završila je svoje takmičenje u Kataru. I to je frustrirajuće.
Reprezentacija Srbije još jednom je bolje otvorila utakmicu, stvorila šanse, još jednom pogodila stativu. I još jednom gubila 1:0 posle dvadesetak minuta igre. I to je frustrirajuće.
Onda su Orlovi preokrenuli za kratko vreme, izgledali kao ekipa koja se pita i koja može da da još koji gol. Onda je naravno odbrana proklizala, izgledala naivno, lopta je došla u peterac sa desnog boka i bilo je 2:2. Znate već – frustrirajuće.
Ni na poluvremenu nada nije napustila navijače. Nije ih napustila ni kada smo krenuli u Lisabon sa imperativom pobede. Ni kada smo na žrebu dobili Brazil u grupi, ni kada nas je Selesao u drugom poluvremenu odučio od fudbala. Ni kada smo ispustili dva gola prednosti protiv Kameruna. Nije napustila nada navijače ni kada je reprezentaciju delilo jedno poluvreme od plasmana u nokaut fazu. A onda Srbija prima treći gol. I to je baš frustrirajuće.
Jer je opet naivno. Jer je opet jeftino. Jer je opet gol od dva dinara. Jer je opet kao naslov ovog teksta…
I opet je Srbija, kao i kada je Kamerun izjednačio, izgledala paralisano. Nije bilo pasa. Osim unazad. Nije bilo kretnje, otvorenih linija dodavanja. Samo statični pokušaji pogledom da se povežu redovi. Bile su izmene i nisu bile loše. Ali nisu vredele.
Već je postalo nesnosno.
Selektor reprezentacije Srbije izgledao je posle pola sta kao da je sam odigrao dva poluvremena i još dva produžetka. Videlo se da ima ogromnu želju. Želju koja nije bila u skladu sa mogućnostima – sa strategijom koja je odabrana, sa organizacijom igre, sa izborom odluka, sa nedostatkom uigranosti, sa nedostatkom takmičarske pameti. Tim je primio osam – hajde i brojem, 8 – golova na tri utakmice. To ako postoji strategija, organizacija i uigranost, nije moguće. Frustrirajuće, nego kako.
I istorija se ponovila kao farsa. Šaćiri je postigao taj prvi gol za Švajrcarsku pa se narugao navijačima Srbije. Džaka se narugao igračima. Nekoliko puta provocirao protivnike u duelu, provocirao i klupu. Dva puta igrači Srbije nisu uspeli da se iskontrolišu i na džibersko ponašanje odgovore na bilo koji učinkovit način – golom, stavom, silom…
A onda je, kada je postalo jasno da je sve gotovo, Kamerun dao gol Brazilu.
I postalo je jasno da ni da je sve bilo drugačije Srbija ne bi prošla dalje. Jer se ništa nije pitala, iako smo pričali da je sve u našim rukama.
Iako smo verovali da ovaj put može da bude drugačije.
A nije.
I to je baš frustrirajuće.
Tagovi
