Dobro jutro,
Za početak najvažnije servisne informacije: Večeras od 16 časova igraju Maroko i Španija, a od 20 časova na programu je duel Portugala i Švajcarske (da, to večeras smo mogli da budemo i mi). Tek, kako se ponovo ostvarila teza da je najteže gledati Svetsko prvenstvo u fudbalu, večeras na miru možemo da ispratimo kraj osmine finala. Mada ima i onih koji bi već proglasili kraj prvenstva i pehar dali Brazilcima posle onog jučerašnjeg prvog poluvremena sa Južnom Korejom (4:0, na kraju je bilo 4:1). U svakom slučaju, sve o fenomenima Svetskog prvenstva možete da pratite u tekstovima našeg Uroša Jovičića na našem sajtu, a sprema se posebna analiza za naredno štampano izdanje, ali otom potom.
Danas su pored fudbala na meniju i druge, po pravilu, mnogo manje vesele teme.
Krenimo od teme slobode medija.
N1, NOVA S: „MRAK U SRBIJI“
Televizije N1 i Nova S od ponoći ne emituju redovni program, a na ekranu je na crnoj pozadini ispisana poruka „Mrak u Srbiji bez slobodnih medija“.
Ista poruka podeljena je i na društvenim mrežama tih televizija bez dodatnih informacija, a njihovi portali rade bez prekida.
Televizije N1 i Nova S posluju u okviru medijske kompanije „Junajted medija“.
***
A onda prelazimo na temu evropskih perspektiva. Danas se održava samit u Tirani, pa da vidimo šta nam se nudi:
DANAS SAMIT EU I ZAPADNOG BALKANA
(Beta) – Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana, čije će glavne teme biti zajedničko suočavanje s posledicama rata u Ukrajini, i jačanje bezbednosti i otpornosti na strano mešanje, biće održan danas u Tirani.
Savet Evropske unije najavio je prošle nedelje da samit „predstavlja priliku da se ponovo potvrdi ključni značaj strateškog partnerstva EU i Zapadnog Balkana, regiona s jasnom evropskom perspektivom“.
U deklaraciji koja bi trebalo da bude usvojena na kraju samita naglašava se rešenost da Zapadni Balkan krene ka članstvu u Uniji, a ne samo uobičajena „evropska perspektiva“, navode evropske diplomate u Briselu.
ZAJEDNIČKI IZAZOVI
Lideri EU i Zapadnog Balkana razgovaraće o „saradnji u suočavanju sa zajedničkim izazovima koji proističu iz ruske agresije protiv Ukrajine“, razmotriće negativne posledice rata na energetsku i bezbednost u hrani na Zapadnom Balkanu, a na agendi će biti i intenziviranje političkog angažovanja, s posebnim fokusom na mlade.
Diplomate u Briselu ukazuju da se u pripremljenoj deklaraciji podvlači da je usaglašavanje zapadnobalkanskih partnera sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, uključujući uvođenje sankcija Rusiji, sada još važnije, u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu.
DOMAĆIN
Domaćin samita, premijer Albanije Edi Rama, rekao je juče da samit demonstrira pojačan geostrateški interes EU na Zapadnom Balkanu tokom ruskog rata protiv Ukrajine, i ukazao da Unija naročito mora da radi „blisko sa Srbijom“ koja se još nije pridružila sankcijama protiv Moskve.
Učesnici samita će diskutovati i o koordinisanim akcijama u oblasti bezbednosti i odbrane, uključujući borbu protiv manipulacije informacijama, i o saradnji u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala.
Jedna od tema skupa biće i upravljanje migracijama i uskladjivanje sa viznom politikom EU, s obzirom da je protekle godine znatno povećan broj migranata na zapadnobalkanskoj ruti.
Dan uoči samita, Evropska komisija je predložila Akcioni plan za saradnju sa Zapadnim Balkanom na rešavanju zajedničkih izazova na planu ilegalnih migracija.
Akcioni plan za Zapadni Balkan identifikuje 20 operativnih mera oko pet stubova, jačanja upravljanja granicom duž migrantskih ruta, brze procedure za azil i podrške kapacitetima za prijem, borbe protiv krijumčarenja migranata, unapredjenja saradnje oko readmisije i povratka i postizanja uskladjenosti vizne politike.
DOLAZI I VUČIĆ
Na samitu će ipak učestvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je juče rekao da bi država u slučaju njegovog izostanka sa skupa pretrpela „veliku štetu“.
Vučić je prošle nedelje rekao da neće ići u Tiranu, u znak protesta zbog reakcije EU na imenovanje Nenada Rašića za ministra u Vladi Kosova.
On je kazao da će u Tirani „biti mnogo dobrih stvari za gradjane“ po pitanju rominga, budžetske pomoći EU od 165 miliona evra za energetiku i drugo, ali je dodao da će mu „biti teško ako bude opet morao da sluša priču o dve strane“ u vezi sa kosovskim pitanjem.
Današnji samit će biti prvi takav skup koji će biti održan u nekoj zemlji Zapadnog Balkana.
KAKVA SU RANIJA ISKUSTVA?
Prethodni samit EU-Zapadni Balkan, održan u junu u Briselu, završen je bez konkretnih rezultata i nezadovoljstvom zapadnobalkanskih lidera jer nije doneta odluka ni o početku pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, ni o viznoj liberalizaciji za Kosovo ni o davanju statusa kandidata Bosni i Hercegovini.
Mesec dana kasnije, 19. jula, Evropska unija je formalno otvorila pregovore o pristupanju sa Skopljem i Tiranom. Ambasadori država članica EU su 30. novembra odobrili ukidanje viznog režima za Kosovo najkasnije od 1. januara 2024. godine. Najavljeno je i da bi Evropski savet 15. decembra mogao da dodeli BiH status kandidata za članstvo u EU.
Lideri EU i Zapadnog Balkana poslednji put su se sastali 3. novembra u Nemačkoj, u okviru Berlinskog procesa, kada su potpisali tri sporazuma, čiji je cilj regionalno povezivanje i veća mobilnost gradjana regiona.
***
Pređimo polako na pitanja unutrašnje politike u Srbiji (nemojte da ste nakraj srca, to još postoji!). Lider SSP-a Dragan Đilas komentarisao je mogućnost izbora, pa pročitajmo šta kaže:
ĐILAS: REALNI IZBORI NA SVIM NIVOIMA
Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas izjavio je večeras da očekuje izbore na svim nivoima sledeće godine, uz mogući “dogovor o nenapadanju unutar opozicije”.
On je u emisiji Marker razgovor Insajder televizije rekao da izbori na svim nivoima realno mogu da se dese već naredne, 2023. godine i da nije suštinsko pitanje da li će opozicija na te izbore izaći u jednoj ili u tri kolone.
“Suštinski je da nema međusobnog napadanja unutar opozicije i da se dogovorimo oko nekih stvari oko kojih možemo”, rekao je Djilas.
***
Nažalost, dnevni brifing ne može da se završi bez „informacija sa fronta“.
Za početak, izveštači javljaju da Ukrajina uvodi isključenja struje da bi stabilizovala elektroenergetsku mrežu nakon ruskih raketnih napada. Informacija je došla sa vrha – od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
POLOVINA KIJEVSKE OBLASTI BEZ STRUJE
Kako prenosi Bi-Bi-Si (BBC), Zelenski je rekao da su u napadima u ponedeljak pogođeni mnogi regioni u Ukrajini. Četiri osobe su poginule u jučerašnjim napadima.
Lokalne vlasti su upozorile da će oko polovine Kijevske oblasti ostati bez struje u narednim danima.
Preko noći je više projektila pogodilo kritičnu infrastrukturu i stambene kuće u blizini grada Zaporožja na jugu zemlje, saopštili su regionalni zvaničnici.
***
A sa druge strane granice, stiže sledeći izveštaj:
NAPAD BESPILOTNOM LETELICOM
Aerodrom u ruskoj oblasti Kursk, na granici sa Ukrajinom, bio je na meti napada bespilotne letelice, saopštio je jutros guverner Roman Starovojt.
„U napadu dronom u oblasti aerodroma Kursk, zapalio se rezervoar za skladištenje nafte. Žrtava nije bilo“, naveo je guverner na društvenim mrežama.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je sinoć da je ruska vojska oborila ukrajinske dronove koji su napali dve ruske vazduhoplovne baze, u kojima su poginula tri vojnika.
***
Najviše pažne kada je reč o ratu u Ukrajini ovog puta, međutim, nisu izazvali ni Zelenski, ni Putin – već francuski predsednik Emanuel Makron. I to izjavom da je zarad mira potrebno Putinu dati bezbednosne garancije.
Pa da pogledamo kakve su reakcije:
ŠTA JE HTEO MAKRON
(Beta) – Vlasti u Kijevu, baltičke zemlje, Poljska, Švedska i Finska oštro su osudili predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona da Zapad treba da pruži bezbednosna jemstva Rusiji da bi se okončao rat u Ukrajini.
Ali su se medju zapadnim saveznicima takodje čule podrške Makronu i tumačenja da je to i plod njegovih razgovora s američkim predsednikom Džozefom Bajdenom u Vašingtonu.
Bajden je posle razmene mišljenja s Makronom stavio do znanja da je „spreman da razgovara s (ruskim predsednikom Vladimirom) Putinom ako je on zainteresovan za okončanje rata, mada kako je dodao, to zasad nije uočio.
Nemački kancelar Olaf šolc je ovih dana razgovarao telefonom s Putinom i poručio da bi Evropa trebalo da se vrati na „mirovni poredak pre rata“ s Rusijom i da se „reše sva zajednička bezbednosna pitanja“, pod uslovom da Putin iskaže spremnost da odustane od rata i pretnji susedima.
Makron je francuskim medijima preneo da je „s Bajdenom razgovarao o strukturi bezbednosti za sutra“, a šef Jelisejske palate je već ranije predočio da je novi bezbednosni poredak u Evropi nemoguće izgraditi bez nagodbe s Rusijom.
On je rekao i da uskoro namerava da razgovara s Putinom, kao i da „bi Zapad morao da nadje odgovor na zahtev Moskve za jemstvo za bezbednost i zabrinutost Kremlja kad je reč o širenju NATO na istok i pretnji Rusiji“ ukoliko Moskva pristane na obustavu rata i pregovore o mirovnom rešenju.
Čelnici vlasti u Kijevu bili su najoštriji u osudi Makronovog predloga i naglasili da bi to bilo ostvarljivo tek kad odgovorni u Rusiji budu osudjeni za zločine u ratu koji mora biti okončan ukrajinskom pobedom.
Šef švedske diplomatija Tobijas Bilstrem je izjavio da „Rusija mora biti pobedjena na bojnom polju“, a češki list „Eko 24“, pored ostalih, ističe da bi „bezbednosna jemstva kako ih vidi Kremlj značila da Ukrajina nikad ne bi bila deo zapadnih struktura…uz verovatno prihvatanje prisajedinjenja svojih teritorija“ Rusiji.
Šef francuske države je, medjutim, naveo da pitanje „straha Rusije da će NATO doći na sama ruska vrata i da razmeštaj oružja NATO zapreti Rusiji, mora biti deo pregovora o miru…ali i da mi utvrdimo takodje kako ćemo zaštiti naše saveznike“.
Većina nemačkih medija je krajnje uzdržana prema mirovnim pregovorima koji bi izostavili odgovornost Rusije za rat, mada ugledni berlinski portal „Eurointelidžens“ postavlja pitanje „da li se mi možemo oglušiti o bezbednosne interese Rusije“ i zaključuje da „mirovni sporazum mora uključiti bezbednosne garantije za Moskvu, kao i sankcije“.
„Ali“, dodaje, „svakako, mora obuhvatiti i bezbednosna jemstva za Ukrajinu i sve ostale na ruskim granicama“.
„Makronov predlog je važan zato što sa sve više histerične javnosti i fantazija o promeni ruskog režima i sudova za ratne zločine, težinu premešta na mnogo realističnije ishode“, kaže analitičar tog portala Volfgang Munšau.
„Mirovni sporazumi se“, primećuje on, „ne čupaju iz nekog vakuuma, već su odraz realne vojne situacije i besumnje će odraziti činjenicu da Rusija neće pobediti u ovom ratu …kao i to da se neće poklopiti sa zapadnim očekivanjima, a ni mnogo čim što Rusija želi“.
Nemački analitičar misli da je uočljivo da je Makron svoj predlog izneo posle razgovora s Bajdenom i zaključuje da su se „oni tu našli, a takodje se zna da i kancelar šolc slično misli“.
S one strane Atlantika su se već prethodno čula vrlo merodavna mišljenja da se mora razmišljati o mirovnim pregovorima za obustavu ukrajinskog rata i tako je načelnik generalštaba američke armije general Mark Mili predočio da ni Ukrajinci, ni Rusi „ne mogu do nogu potući drugu stranu“, a rat preti da se izrodi u dugi rovovski sukob s ogromnim žrtvama poput prvog svetskog rata.
Iako se njegovo mišljenje u Americi baš mnogo ne uvažava, ipak je u javnost doprla i ocena bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera da „tajna u stabilizovanju odnosa sa suparničkim silama leži u tome da se svako oseća bezbednim, da mu ne preti opasnost od rivala, a poslednjih godina, nasuprot tome, SAD nisu uspele da umire protivnike, naročito Ruse“.
Tagovi
