Naravno da je čitav svet pomislio u tom trenutku – uf, da je sada Bekam na terenu. Pomislio je to i reditelj koji ga je primetio na tribinama. Rašford se zaleteo, opalio po lopti i ona je skoro liznula prečku. Poslednja šansa je ispucana. A bio je Bekam jednom protiv Francuza. I bilo je isto ovako.
Fudbalska reprezentacija Francuska plasirala se u polufinale Svetskog prvenstva u fudbalu, savladavši reprezentaciju Engleske rezultatom 2:1, u jednoj od najboljih – ako ne i najboljoj – utakmici ove zime u Kataru.
Tako je Le Blu, uprkos svim problemima koje je imao pre početka turnira, svađama i povredama, došao na dvokorak od odbrane svetskog trona, što niko nije uradio još od Brazila pre 60 godina.
Dok je čitav svet zumirao duel između Kilijana Mbapea i Kajla Vokera, kao ključni za ovaj meč, stvari su se odvijale oko njih – ili u odnosu na njih.
Engleska je nominalno igrala sa četiri igrača u odbrambenoj liniji, ali se to, kao i tokom čitavog turnira, pretvaralo u „tri pozadi“ kada Luk Šo ode napred. A išao je često. Mnogi su mislili da će najveća zvezda francuskog tima upravo taj engleski mehanizam uspeti da iskoristi i u igri jedan na jedan dobije duel sa Vokerom, ali je tokom čitave utakmice uspeo samo jednom da umakne iskusnom defanzivcu i to za korak.
Konce igre kod Francuza, za to vreme, držali su Rabio i Grizman. Rabio je mnogo puta pomogao odbrambenoj liniji, „očistio veliki broj lopti“, uspevao da poveže prvu i drugu zonu francuskog napada, a Grizman je radio sve što treba. U prvom poluvremenu je tukao kao interventna brigada, u drugom vezao kada god bi lopta došla u njegove noge.
Formalno, zabeležio je dve asistencije. Prvu kada je ostavio loptu Čuameniju na šutu, za vođstvo Francuza. Drugu, i formalno i neformalno, kada je pogodio Žiruovu misao o tome gde treba da se nađe, pa je najbolji strelac Francuske u istoriji i njen najpotcenjeniji igrač u istoriji, postigao pobedonosni gol.
U međuvremenu je igrala Engleske.
Pažljivi hroničari će primetiti da je Gordi Albion ovako hrabru utakmicu, sa ovoliko vertikalnih pasova i kvalitetnog napada, odigrao možda na prošlom prvenstvu (ali samo možda), a možda i 2004. godine, kada je na Evropskom prvenstvu Francuska pobedila takođe rezultatom 2:1. Na toj utakmici Bartez je odbranio penal Bekamu.
I ovaj put, Englezi su ispali zbog penala.
Ovoga puta nisu morali da stignu do penal serije. Hari Kejn je prvi penal koji je dosuđen sigurno iskoristio. Drugi je poslao preko prečke. Bilo je to neposredno nakon novog francuskog vođstva, u trenutku kada su Englezi igrali mnogo bolje, u pravom momentu za izjednačenje.
Kapiten Engleske i jedan od najboljih izvođača jedanaesteraca na svetu, nije uspeo.
Nisu Englezi, po svom starom običaju, odustali. Pokušavali su, napadali. Ali nije bilo izjednačenja.
Utisak je da su selektori obe reprezentacije čekajući jedan drugog kako ne bi napravili pogrešan potez, zakasnili sa izmenama i da je i jedan i drugi tim zbog toga mogao da plati skupu cenu. Ovoga puta, platila ju je Engleska.
Gordi Albion ide kući, a Francuska na noge Maroku.
Marokancima je bilo svejedno ko će iz ovog para proći u polufinale. Navikli su da igraju dobro protiv kolonijalnih sila.
Tagovi
