Zašto zimi češće oboljevamo od prehlade i gripa

Sezona je prehlada i gripa, ali klice su prisutne tokom cele godine, dakle i leti, pa se često pitamo zašto češće oboljevamo od prehlade i gripa, kada je hladnije vreme.

Rezultati nove američke studije ukazuju na fizičku povezanost između hladnog vremena i težine prehlade, a sve se odvija u našim nosnicama.

Naučnici sa univerziteta „Massachusetts Eye and Ear and Northeastern University“ pronašli su biološki razlog zbog kog zimi češće oboljevamo od respiratornih bolesti, prenosi N1.

U našim nosnicama postoji snažna imunska reakcija koja se bori protiv infekcija, kad je toplo, ali od ranije se zna da hladan vazduh negativno utiče na tu imunsku reakciju.

Dakle, naš nos je kao organ snažan „branik“ od obične prehlade i niza drugih patogena kada je toplo vreme, ali kada je napolju hladno situacija se menja, pokazali su rezultati studije objavljene ovaj nedelje u časopisu „Journal of Allergy and Clinical Immunology“.

„Smatralo se da sezona prehlade i gripe nastupa u hladnijim mesecima jer ljudi više borave u zatvorenim prostorima u kojima se virusi, koji se prenose vazduhom lakše šire“, rekao je dr Benjamin Blejer, direktor odeljenja za otorinolaringologiju „Northeastern“ i jedan od autora studije.

On je dodao da njihova studija ukazuje na to da je osnovni uzrok sezonskih varijacija virusnih infekcija gornjih disajnih puteva, koje se događaju svake godine, zapravo biološki, što se nedavno pokazalo za vrijeme pandemije kovida-19.

„Prvi put imamo biološko, molekularno objašnjenje za jedan faktor u našem urođenom imunskom odgovoru koji je, čini se, uslovljen nižim temperaturama“, rekla je rinolog, d. Zara Patel, profesorka otorinolaringologije i hirurgije glave i vrata na Univerzitetu Stanford, koja nije učestvovala u novoj studiji.

Dr Blejer je rekao da patogene udišemo kroz nos ili rukama prenosimo klice u nosnice koje se probijaju dublje u organizam.

Istraživači svoja otkrića zasnivaju na nalazima ranije studije sprovedene 2018., kojom je utvrđeno da ćelije koje oblažu prednji deo nosnica oslobađaju milijarde takozvanih vanćelijskih vezikula (EV), sićušnih vrećica ispunjenih tečnošću, koje su pune „napadača“.

„To je slično kao kada šutnete gnezdo stršljena, pa svi odjednom izađu iz njega i krenu u napad“, slikovito je objasnio je dr Blejer.

Studija je pokazala da smanjenje temperature u nosu za samo pet stepeni Celzijusa ubija skoro 50 odsto ćelija u nosnicama koje se bore protiv virusa i bakterija.

„Hladan vazduh povezan je sa povećanom virusnom infekcijom jer čovek izgubi polovinu imuniteta samo zbog toga, zapravo malog pada temperature“, dodao je dr Blejer.

Eksperiment iz 2018. naučnici su sproveli na bakterijama.

Za potrebe aktuelne studije, Mansur Amiji, profesor farmaceutskih nauka i hemijskog inženjeringa na „Northeastern University“, odlučio je da eksperiment isproba na virusima, a zatim je otišao korak dalje, proučavajući efekat temperature na ovakvu imunsku reakciju.

Koristeći kultivisane ćelije dobrovoljaca, njegov tim otkrio je da je broj vanćelijskih vezikula pao u trenutku kad je temperatura u nosu pala za pet stepeni.

S manje vanćelijskih vezikula, koji bi se vezali za čestice virusa i sprečili njihov ulazak u organizam, infekcija se lakše razvila.

Istraživači se nadaju da će nove informacije iskoristiti za nova saznanja o jačanju imuniteta i za poboljšanja u lečenju infekcija gornjih disajnih puteva.

Istovremeno su primetili da u održavanju unutrašnjosti nosnica toplima mogu da pomognu zaštitne maske.