Pre neko jutro na jednoj provučićevskoj televiziji čuh od izvesnog analitičara da je i Oktobarska revolucija 1917. bila „obojena revolucija“ i da je od tada sve počelo u dubljem istorijskom smislu, dok je od Petog oktobra kao „obojene revolucije“ sve počelo u novijem istorijskom smislu. Voditeljka nije dalje insistirala, ali sumnjam da bi gost Iransku islamsku revoluciju 1979. okarakterisao kao „obojenu“ jer tad je začet Iran čije dronove sad Rusija koristi u Ukrajini.
Danas u srpskom ideološkom mejnstrimu verovatno bi i obaranje Čaušeskua bilo „obojena revolucija“. Tad se desio veliki paradoks: Televizija Beograd (preteča RTS) bila je lider izveštavanja iz rumunske revolucije (ni „obojene“, ni „plišane“), da bi samo godinu dana kasnije ista ta televizija bila simbol restaljinizacije javnog medijskog prostora. U to vreme nije se koristila danas moderna terminologija (jer „obojene“ revolucije su isključivo vezane za antiputinovski karakter na postsovjetskom prostoru, ne i za procese rušenja komunizma u Evropi), ali bi i Deveti mart sa Miloševićeve televizije verovatno bio proglašen za „obojenu revoluciju“. Kao što mu se retroaktivno podrazumeva taj status.
CEO TEKST U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 15. DECEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
UZ NEDELJNIK SE DOBIJA NOVI BROJ MAGAZINA „ISTORIJA“