Uslovi za veliki sukob su se polako sticali, ali za Hitlera je i dalje bezbednost „južnog krila“ – dakle Balkan – bila od ključne važnosti da bi moglo da se krene u operaciju „Barbarosa“.
„Svaki rizik unutrašnjih nemira ili mogućnost da će se neka balkanska država približiti Rusima ili Britancima morao je prethodno da se ukloni“, piše Džonatan Dimblbi u knjizi „Barbarosa“ (objavljen na srpskom u izdanju Lagune).
I ovlaš poznavanje nacionalne istorije jasno pali lampicu da je ovde reč o Jugoslaviji i puču od 27. marta 1941. godine.
Krajem februara, situacija za Hitlera nije bila idilična. Neočekivano se javio problem italijanskih neuspeha u Grčkoj. Čerčil je naredio prebacivanje četiri divizije iz Libije u Grčku.
Ovo pregrupisanje je oslabilo britanske pozicije na Bliskom istoku. ali je Čerčilu bio važniji strateški cilj, kako piše Dimblbi – obezbeđivanje savezništva sa Grčkom i Jugoslavijom koje će – uz prećutnu, i nadao se kasnije, aktivnu podršku Turske – sačuvati britanske imperijalne interese na Bliskom istoku i u Africi od ofanzive Vermahta…
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM BROJU MAGAZINA „ISTORIJA“ KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NOVI BROJ NEDELJNIKA, NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 15. DECEMBRA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
