Negde početkom raspada Jugoslavije snimili ste „Evropsku demokratsku pesmu“.
Možda sada izgleda da nije u redu što smo to tada pevali, ali tada, dok smo je snimali, počeo je taj nesrećni rat. Toma i ja smo proputovali Jugoslaviju uzduž i popreko i svuda smo bili dobrodošli i prihvaćeni. Uvek pune sale i dočekivani smo s pićem, jelom, svime…
***
Da se vratim na tu pesmu. Stipe Mesić je rekao: „Ja sam poslednji predsednik.“ Za Tuđmana znamo ko je i šta je bio. Sloba Milošević je imao ludosti koje nije trebalo da uradi, da ne izginu toliki ljudi. Politika je napravila to da jedan ogroman broj ljudi ostane bez kuća, imanja, roditelja, dece… Napravljen je jedan užas. U to vreme je Radio Beograd 202 pravio koncerte „Poselo na Kalemegdanu“. Pun košarkaški stadion, uživo se prenosilo, zvali su nas da učestvujemo. Predložio sam Tomi da uradimo nešto drugačije. Toma je imao jak osećaj da napravi pravu temu, da iskoristi nešto što je aktuelno i da napiše šaljiv tekst, i napravili smo pesmu gde su i Tuđman, Kučan, Mesić, Ante Marković… Svi su tu.
Ali nema Miloševića, njega ste poštedeli?
Ima ga kasnije. Divljale su cene i inflacija pa je Toma dodao u pesmu: „Slobodane, Slobo, ja to ne bi probo.“
CEO TEKST U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 15. DECEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
UZ NEDELJNIK SE DOBIJA NOVI BROJ MAGAZINA „ISTORIJA“