Međunarodni komitet spasa (IRC) je veoma stara humanitarna organizacija. Osnovan je u SAD 1933. godine na predlog jevrejskog izbeglice Alberta Ajnštajna s ciljem da spasava ljude od nacističkog režima u Nemačkoj. Danas je IRC posvećen pomaganju onima kojima je pomoć potrebna u kriznim područjima širom sveta. I svake godine sastavlja takozvanu listu za posmatranje hitnih slučajeva – 20 posebno ugroženih zemalja. Takođe se ispituju faktori poput ekonomske otpornosti, intenziteta sukoba, prirodnih katastrofa i proterivanja.
Krizne države su, ovim redom: Somalija, Etiopija, Avganistan, Demokratska Republika Kongo, Jemen, Sirija, Južni Sudan, Burkina Faso, Haiti i Ukrajina. Centralnoafrička Republika, Čad, Liban, Mali, Mjanmar, Niger, Nigerija, Pakistan, Sudan i Venecuela nalaze se od jedanaestog do 20. mesta.
Sve veći finansijski jaz međunarodne pomoći
Međutim, kako naglašava IRC, izbor zemalja se ne vrši po težini postojećih kriza, već na osnovu „rizika od pogoršanja“, odnosno predviđanju budućih dešavanja i s nadom da se katastrofe mogu pravovremeno otkloniti.
„Najvažnija poruka ove godine“, kako je za DW rekao Džordž Redings iz IRC, „jeste da se krize pogoršavaju i ubrzavaju, ali i da možemo da uradimo nešto po tom pitanju.“
Lista za posmatranje hitnih slučajeva pokazuje rekordne nivoe potreba za humanitarnom pomoći u 2022. i predviđa ozbiljne opasnosti za 2023. godinu. Dugoročni razvoj događaja takođe zabrinjava. Prema ICR, pomoć je u 2014. bila potrebna za 81 milion ljudi širom sveta. Danas je ta brojka porasla na čitavih 339 miliona – a 90 odsto njih živi u zemljama koje su na listi za posmatranje hitnih slučajeva. Istovremeno, finansijski jaz međunarodne pomoći poslednjih godina stalno raste. Potrebe rastu, a donira se manje.
Izveštaj takođe ukazuje na rastuću nejednakost: „Dok oružani sukobi, klimatske promene i ekonomski haos uvlače sve veću manjinu svetskog stanovništva sve dublje u krizu, ekonomski razvoj u drugim delovima izvlači rekordan broj ljudi iz siromaštva.“
Najveći pokretač krize: oružani sukobi
Organizacija identifikuje oružane sukobe, klimatske promene i ekonomska previranja kao tri najvažnija pokretača krize. U skoro svim navedenim zemljama krize postoje već duže vreme, ali ti faktori ih pogoršavaju ili pak utiču na pokretanje novih kriza.
Nasilni sukobi su razlog 80 odsto humanitarnih potreba, a civili su ti koji najčešće trpe. Bez izuzetka, svih 20 zemalja s liste posmatranja pate od oružanih sukoba. Klimatske promene pogoršavaju humanitarne vanredne situacije u mnogim posebno ugroženim zemljama, a ekonomski haos pogoršava siromaštvo.
Somalija: suša, sukobi i visoke cene žitarica
Ovde smo odabrali tri primera zemalja s tri kontinenta:
Somalija je na vrhu liste. Katastrofalna kriza s hranom u toj zemlji nastala je usled spajanja godina suše i decenija sukoba. Tome se dodaje i zavisnost Somalije od novog kriznog regiona. „Naime, pre rata u Ukrajini, Somalija je 90 odsto žitarica uvozila iz Rusije i Ukrajine“, kaže Džordž Redings. „Te isporuke su sada ozbiljno poremećene, a i cene hrane na svetskim tržištima su rasle od početka rata.“ Sve to zajedno čini Somaliju najteže pogođenom državom na Zemlji na listi za posmatranje hitnih slučajeva.
Avganistan je prošle godine bio na prvom mestu. Ovog puta je malo pao na rang-listi, ali ne zato što su se tamo stvari popravile, već zato što su se na drugim mestima stvari pogoršale. Stanovništvo u Avganistanu oseća posledice ekonomskog kolapsa otkako su talibani preuzeli vlast i otkako su se zapadne trupe povukle. Praktično celokupno stanovništvo živi u siromaštvu, a duga, oštra zima je tek počela.
Ukrajina je na listi kao evropska država samo zbog rata. Prema UNHCR-u, rat je izazvao najveću izbegličku krizu u poslednjih nekoliko decenija. Ruski napadi na civilnu infrastrukturu ostavili su milione ljudi bez struje i vode. Ukrajina je samo u boljoj poziciji zbog obimne pomoći iz inostranstva.
Protiv defetizma
Ove godine Međunarodni komitet spasa posebno ispituje takozvane „zaštitne ograde“. To znači socijalne institucije i pomoć na lokalnom, nacionalnom ili međunarodnom nivou koje štite ljude u krizi od potpune propasti. Međutim, IRC smatra da su te „zaštitne ograde“ u mnogim zemljama oslabljene. Ipak, predsednik IRC Dejvid Miliband u predgovoru izveštaja piše da to „nije neizbežna, već svesna odluka“ i da zapravo tu mora da počne rešavanje krize. „Ako možemo ponovo da izgradimo ’zaštitne ograde’“, rekao je Džordž Redings, „onda možemo početi da ublažavamo humanitarne potrebe širom sveta.“
Komitet navodi pozitivne primere: prekid vatre u Jemenu uz posredovanje UN, „najduži period relativnog mira (…) od početka rata 2014. godine“; izgradnju odbrane obale u Bangladešu „koja je spasila hiljade života“; i konačno, sporazum o žitaricama uz posredovanje UN iz avgusta ove godine u ratu u Ukrajini, kako bi mogao da se nastavi izvoz žita iz Ukrajine, posebno u veoma zavisne zemlje Afrike.
Krizama, priznaje se u izveštaju, tu nije kraj. Ali, bar bi posledice krize mogle da se ublaže. Zato se naglašava: „Ne smemo da dozvolimo da pobedi defetizam.“
Tagovi
