U godišnjem izveštaju Nemačke centralne banke je sad već bizarna informacija: još uvek ima 12,3 milijarde nemačkih maraka koje ni nakon više od dve decenije nisu zamenjene za evre, piše Dojče vele.
Isto tako, još uvek stižu bizarne vesti o pronalaženju ušteđevine, često preminule rodbine: tako je jedan čovek raščišćavao kuću pokojnog oca i otkrio da je ovaj baštenske patuljke – te omiljene keramičke figure – koristio kao kasice-prasice. Doduše, tu je bilo svega kovanica marke za svega 26 evra.
Pre dve godine je srećne ruke bio nećak koji se spremao da proda kuću preminulog ujaka na jugu Nemačke, jer se našao u finansijskom škripcu. U kući ujaka je pak našao kese i kutije od cigareta pune para – ukupno oko 3,5 miliona maraka.
I jedna komoda koja je dospela humanitarnoj organizaciji u Lajpcigu pokazala se kao čarolija: u njoj je bilo skriveno nekih 27.000 maraka.
Biće sve manje
Nemačke marke i dalje „kaplju“ u filijale banaka gde se bez ikakvog roka trajanja mogu menjati po kursu koji je važio pri uvođenju evra 2001. godine – jedan evro za 1,95583 marke.
Johanes Berman iz uprave Savezne banke kaže da je, nakon dve sušne godine koje objašnjava pandemijom, u ovoj godini u banke doneto nešto preko 49 miliona maraka. „Ne verujem da će taj iznos dalje rasti. U buduće će biti sve manje i manje.“
I tih 49 miliona su kap u moru prema preostalih 12,3 milijardi maraka koje nikad nisu zamenjene. Najverovatnije je nešto od toga nepovratno uništeno – ili je nepažnjom i neznanjem završilo na smetlištu ili spalionici, otišlo na dno mora ili nestalo u nekoj nesreći.
U Saveznoj banci pretpostavljaju da su određenu količinu maraka zadržali građani „za uspomenu“, a i da će se zanimljiv iznos naći i u kolekcijama numizmatičara širom sveta.
Možda kad se otvore pretinci…
To je verovatno za manje apoene – recimo novčanice od pet maraka su bile retkost čak i dok je marka bila važeća, ali teško da će se u mnogim zbirkama naći novčanice od hiljadu maraka.
A upravo takvih nedostaje još oko 1,1 milion komada, dakle ukupno 1,1 milijarda maraka u krupnim banknotama.
Logično je pretpostaviti da su to u slamaricu stavili neki koji su ionako imali dovoljno. A to onda znači ne samo u Nemačkoj, jer je marka bila rado viđen gost i na Bliskom i Dalekom istoku, nešto ređe u Africi ili Americi.
Ali tu su i zaključani bankovni pretinci Švajcarske ili Lihtenštajna i proći će još decenije dok banke ne steknu pravu da otvore sefove koje niko godinama nije koristio.
