Pozicija Srbije je veoma fluidna. Zvaničnici i diplomate iz EU i SAD često moraju da dešifruju da li se radi o teatru, pravljenju dimnih zavesa ili realnim krizama, što kruni i ono malo kredibiliteta što je preostalo zvaničnom Beogradu. Srpske vlasti proizvode mnogo više kriza nego što mogu da svare zapadni partneri a politika neutralnosti je postala neka vrsta „vica“ jer u nju ne veruje niko, počev od njenih autora.
Sreća srpskog režima se ogleda u prisustvu američkog ambasadora Kristofera Hila koji je u dobroj meri oblikovao pozicije Vašingtona i uticao na pozicije EU da ne budu mnogo oštrije prema Srbiji u poslednjih par meseci. To se odnosi posebno na imenovanje Aleksandra Vulina na mesto šefa BIA, sklapanje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, održavanje bliskih odnosa sa Iranom i drugim državama sa despotskim i kleptokratskim režimima i, pre svega, odbijanjem uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji i dozvoljavanjem ruskim manipulativnim medijskim servisima da šire dezinformacije i propagandu iz Beograda.
Hil je ugasio, metaforički rečeno, požar u Stejt departmentu koji je predsednik Aleksandar Vučić zapalio serijom poteza kakvi su u Vašingtonu viđeni i doživljeni kao guranje prsta u oko, i to u momentu kada je Bajdenova administracija počela da pokazuje fleksibilnost i razumevanje prema Beogradu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 22. OKTOBRA. DIGITALNA IZDANJA DOSTUPNA NA NSTORE.RS
UZ NOVI NEDELJNIK SE DOBIJA NA POKLON NOVI PRIMERAK MAGAZINA „ISTORIJA“
Tagovi
