Bila je to 1906. godina, Petar Sekulović je iz svoje rodne Bileće, sa hercegovačkog kamena, krenuo na put preko velike vode, na drugi kraj sveta, tamo gde je čuo da se živi bolje. I što mu je bilo još važnije – tamo gde je znao da neće morati da obuče uniformu Austrougarske monarhije.
Petar je sa dvojicom drugara krenuo u Novi svet, u grad za koji nije čuo, neki San Francisko, jer je jedan od saputnika imao brata koji je tamo neko već vreme živeo i radio kao konobar.
Stigli su na Elis Ajlend, u Njujork, prvu stanicu imigranata u Ameriku, spremni da prejašu ako treba ceo kontinent da bi stigli do cilja. Ime grada koji je trebao da im bude krajnja destinacija, San Francisko, napisali su na papir i okačili na revere.
Sudbina imigranata se retko odvija onako kako je imigrant zamislio, pa je tako bilo i sa Petrom Sekulovićem. Hercegovački mladići su naišli na neprijatno iznenađenje. Na ulazu u Ameriku su im rekli da ne mogu da idu u San Francisko. Bio je to baš 18. april 1906. godine, kada je San Francisko pogodio stravični zemljotres, kažu da je uništio 80 odsto grada, a stradalo je više od tri hiljade ljudi.
Pustili su ih da uđu u Ameriku, ali kuda će ići dalje samo bog je mogao da zna. Šta su drugo mogli nego da potraže neke čiji jezik razumeju. Primetili su veću grupu Balkanaca i krenuli za njima. Ušli su u voz koji ih je odveo prema Čikagu. Kada su došli u grad, smestili su ih u tramvaj, a kondukter, kada je čuo odakle su, rekao im je da siđu na raskrsnici Clybourna i Fullertona, kod Wicker Parka.
Rekao im je – slobodno idite tamo. Nisu znali zašto, ali su ga poslušali. Kada su se iskrcali, postalo im je jasno.
Pogledali su oko sebe i sve im je izgledalo nekako poznato. Prodavnice, kafane, svuda su bila poznata imena – Simić, Nikolić, Filipović… Svuda kao da je odzvanjalo „dobro došli u Malu Srbiju“ („Little Serbia“).
I Petar je shvatio da je došao kući. Tamo gde se rodio, u Bileći, osećao je pritisak da živi u Austrougarskoj (Bosna je zapravo u to vreme bila austrougarski protektorat), a na drugom kontinentu u Americi shvatio je da može da živi u Srbiji. Pa makar bila i Little. Petar nikada za života nije naučio engleski jezik.
Priču o Petru Sekuloviću saznajemo iz autobiografije čuvenog holivudskog glumca i njegovog sina Mladena Sekulovića, poznatijeg kao Karl Malden.
Karl Malden je rođen u srpskoj enklavi u Čikagu, a potom su se preselili u grad Geri, u Indijani. Geri je bio grad sa verovatno procentualno najviše Srba, reč je suštinski o predgrađu Čikaga. Zato je Karl Malden zapisao da je njegov otac „tamo mogao da bude još krupnija riba u srpskom jezeru“.
Piter T. Alter u Enciklopediji Čikaga (onlajn) navodi da su srpski imigranti mahom radili u čeličanama, osim onih u Viker Parku, tamo gde su Petra Sekulovića i poslali kondukteri.
„Srbi iz Viker Parka su uglavnom pripadali srednjoj klasi i služili su kao nacionalni lideri srpskog imigrantskog života“, navodi autor. „Oni su još 1905. godine osnovali Crkvu Vaznesenja Gospodnjeg koja je kratko služila kao sedište srpske crkve u Severnoj Americi.“
Ipak, Petar Sekulović je baš u čeličani našao bolje plaćen posao, pa se porodica tamo preselila. Zbog povrede u fabrici morao je da nađe neki drugi posao, pa je postao dostavljač mleka. Velika prepreka mu je bilo to što nije znao engleski, ali kako piše Karl Malden, ne dovoljno velika prepreka da bi ga naučio. I sam Karl Malden je prvi put počeo da uči engleski kada je pošao u školu. Bilo mu je teško, i o tome je pisao, kada bi mu nastavnici nešto rekli, a on ih ni reč ne bi razumeo. Ipak, njegov otac je bio aktivan u srpskoj zajednici, čiji se život odvijao oko crkve gde su priređivane predstave. Petrov brat je redovno slao knjige sa pričama i dramama iz srpske istorije, pa su se organizovale predstave u kojima su igrala lokalna deca. Tako je i Karl Malden dobio svoju prvu ulogu – Turčina u predstavi o Kraljeviću Marku.
Malden je krajem sedamdesetih dobio ponudu za jednu ulogu koju nije mogao da odbije. Bilo je to posle čuvene serije „Ulice San Franciska“ posle koje mu je skočila popularnost. Dobio je ponudu da igra u seriji NBC-ja „Skag“. To je priča o radniku u čeličani, srpskom imigrantu koji se bori da očuva porodične vrednosti u Novom svetu. Jedan od producenata je bio Bred Dekster, poznat kao jedan od „Sedmorice veličanstvenih“, poznati glumac takođe srpskog porekla koji je doterao scenario da bude po meri srpske porodice. Bred je, inače, rođen kao Boris Sošo. Karl Malden je shvatio da je to priča o njegovom životu.
„Nikada nisam bio više uzbuđen zbog neke uloge, uključujući filmove. Ovo je za mene lična stvar. Mi smo veoma tvrdoglava sorta, mi Srbi. Istovremeno smo ponosni. Imamo utisak da ljudi ne znaju mnogo o nama i želimo da pričamo o Srbima i njihovom doprinosu svetu“, rekao je za agenciju AP u najavi ove serije Karl Malden.
Serija je dobila sjajne kritike, ali je gledanost odjednom pala posle nekoliko epizoda, pa se nije išlo u drugu sezonu.
