Možda nije tako delovalo, ali januar 2021. zbilja je bio oaza mira i stabilnosti u odnosu na to kakav je ispao januar prošle i kakav će biti januar ove 2023. godine.
Jeste, bila je velika briga zbog korone, još nisu pronađene vakcine, svet se oporavljao od šoka, bili su pokidani trgovinski i proizvodni lanci… ali, to je manje-više bilo to.
U Srbiji, to je bilo vreme kada je, na primer, litar mleka bio ispod 100 dinara – a i bilo je domaćeg, uvoz iz Poljske nije bio ni na kraj pameti. Pileći batak i karabatak bio je oko 270 dinara, svinjsko mesto sa kostima oko 430, a juneće meso sa kostima oko 600 dinara za kilogram.
Bilo je to vreme i kada je bezolovni benzin bio ispod 140 dinara, dizel ispod 150 dinara, a i kirije su mirovale – još je moglo da se za razumnih 300-400 evra mesečno nađe stan na solidnoj lokaciji u Beogradu.
Godinu dana kasnije, svet, pa time i Srbija, već su pola godine bili u visokoj inflaciji iz koje nisu znali kako da se izvuku. Cene energenata su divljale, a Srbija i njeni kadrovi u Elektroprivredi su uspeli da loženjem blata umesto uglja upropaste polovinu proizvodnje najveće i najvažnije firme u zemlji, te su tako obezbedili da država mora da plaća uvoz najskuplje struje „u novijoj istoriji“.
Rat je sve promenio
Još godinu dana kasnije, svet je u najdubljoj krizi valjda još od hladnog rata. Napada Rusije na Ukrajinu stigao je do svačijeg novčanika – sve je dodatno poskupelo, nastavilo da poskupljuje i niko ne može da kaže kada će kriza proći. Gas, nafta, veštačko đubrivo, razni metali – sve je poskupelo, ukoliko ga je uopšte bilo.
U Srbiju je, pak, došlo mnogo ljudi iz Rusije i Ukrajine, spremnih da plate nekretnine mnogo više nego lokalno stanovništvo. Epilog – već porasle rente bukvalno su otišle u nebesa: onaj stan od 300-400 evra sa početka 2021. sada se već lagano izdaje za 800-1000 evra mesečno.
Slično, mada ne zbog dolaska Rusa, ono juneće meso sa početka teksta je otišlo preko 1.000 dinara, batak i karabatak na 400, a cena goriva je (najzad) polako počela da pada i trenutno je bezolovni benzin sišao ispod 170, nakon što se opasno približio granici od 200 dinara za litar.
Inflacija je, dakle, obeležila prethodne dve godine. Šta nas čeka u 2023. godini?
Samo su poskupljenja sigurna
„Jedino što je za sada izvesno jeste ono loše, a to je inflacija”, kaže za DW profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.
„Još lošija vest je da će inflacija biti značajno viša za one proizvode koje koristi najveći deo stanovništva. Tu pre svega mislim na najmanje zaštićene kategorije. Najveći broj penzionera ima vrlo niske penzije, a na nesreću ubedljivo je najveći rast kod cena životnih namirnica“, kaže Savić, napominjući da je trenutna kriza mnogo žešća i trajnija od krize iz 2008. godine.
„Tada su, bez obzira na razlike, svi razumeli da zajednički moraju da se bore protiv krize i ona je relativno brzo savladana. A sada bi se moglo nabrojati pet grupacija zemalja koje imaju različite interese i svako se bori protiv svakoga. Tada nije bilo rata, nije bilo gasne i energetske krize“, zaključuje Savić.
Bez svog đubriva i mleka
Kada je reč o Srbiji, nije sve „palo s neba“ odjednom: zahvaljujući strateški lošim potezima i ove i prethodnih vlasti, država je najpre ostala bez proizvodnje veštačkog đubriva, prodavanjem, pa uništavanjem, pa „čerupanjem“ Azotare iz Pančeva. Veštačko đubrivo je potrebno za proizvodnju kako ljudske, tako i stočne hrane: kad njega nema, mora da se uvozi po višestruko uvećanim cenama u odnosu na period pre početka rata.
Ovde treba pomenuti i izvlačenje „Imleka“ iz PKB-a i privatizaciju, čime je prekinut lanac od njive do trpeze. Naprednjačka vlast je i sam PKB prodala za sitne pare, stavljajući tako velikog proizvođača hrane van kontrole države. I tako odjednom cene hrane skaču, a mleko mora da dolazi iz Poljske (uvozi ga isti onaj „Imlek“).
Skok cena hrane pogađa najsiromašnije građane – udeo hrane u potrošačkoj korpi sirotinje ide i preko polovine (u prosečnoj potrošačkoj korpi ovaj udeo iznosi oko 40 odsto).
Koliko je hrana poskupela? Osnovnih deset namirnica čije cene prati Ministarstvo trgovine u oktobru 2022. (poslednji dostupni podaci) poraslo je za 50 odsto u odnosu na januar 2021. godine.
Šta najsiromašnijima onda znači zvanični podatak da je inflacija u novembru bila 15,1 odsto? Ne mnogo, niti im je utešna činjenica da država i dalje drži „zamrznute“ cene nekoliko osnovnih proizvoda.
Na ove već izuzetno visoke cene treba dodati i čak četiri najavljena poskupljenja struje: prvo (sigurno) od 1. januara. U dogovoru sa MMF-om, Srbija je prihvatila da cena struje poskupi i s početkom maja i novembra ove nove godine, kao i u maju 2024. godine.
Ova poskupljenja će dodatno pogurati i druge cene, te će se visoka inflacija nastaviti i u prvoj polovini sledeće godine.
Narodna banka prognozira kao pijanac u kladionici
Profesor Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za DW da je ipak dobra stvar što će inflacija da uspori.
„Inflacija će biti visoka u prvim mesecima u celoj Evropi, a u Srbiji naročito zbog povećanja cene energenata koja stupa na snagu početkom godine. Ali postoji dosta znakova usporavanja inflacije u svetu i u Srbiji, tako da bi inflacija mogla postepeno da opada, što je svakako dobra vest“, kaže Arsić.
Ovde se ne možemo pouzdati u prognoze Narodne banke Srbije: u avgustu 2021, NBS je saopštila da inflacija uopšte i neće izaći iz ciljanog koridora (1,5-4,5 odsto). Realnost je demantovala centralnu banku koliko za mesec dana, da bi se ispostavilo da će i prosečna inflacija u 2022. biti – dvocifrena.
Nakon ove pogrešne projekcije, NBS je nastavila da niže pogrešne prognoze. Prema poslednjim procenama, inflacija bi trebalo da krene da opada odmah od početka 2023, da bi se vratila u ciljani koridor u prvom tromesečju 2024. godine.
Inače, ovih 15,1 odsto inflacije je najviša vrednost u Srbiji još od 2007, kad je Republički zavod za statistiku izmenio metodologiju obračuna zbog usklađivanja sa EU.
Hoće li pasti cene stanova?
Prema rečima profesora Arsića, monetarna politika – povećavanje referentnih kamatnih stopa – deluje i delovaće efikasno kada je reč o inflaciji. Ali to uvek ima začkoljicu.
„Ta ista politika će uticati na smanjivanje investicija i potrošnje, što dovodi do smanjenja rasta privrede, a nije isključena ni recesija od nekoliko kvartala“, kaže Arsić.
„Građani mogu da očekuju stagnaciju dohodaka – javnom sektoru će se početkom godine povećati plate za 12 odsto, ali su one znatno realno obezvređene u prethodnom delu godine, dok se visoka inflacija očekuje i sledeće godine, osim što će za razliku od ove godine ona imati opadajući trend“, dodaje on.
Ova referentna kamatna stopa ne utiče mnogo na one koji su uzeli kredite za kupovinu stanova: najčešće su uzimali kredite vezane za evro, i to sa promenljivom kamatnom stopom, koja prati rast Euribora, odnosno evropske međubankarske kamatne stope.
Dobra vest za sve one koji su uzeli kredite u evrima jeste da je dinar i dalje stabilan. Loša vest jeste da će rate kredita – zbog rasta Euribora – nastaviti da rastu.
„Rast kamatnih stopa će smanjiti tražnju za novim kreditima, a samim tim i tražnju za stanovima, što će biti jedan od glavnih faktora koji će vršiti pritisak na tržištu nekretnina. Verovatno se neće ni toliko graditi, pošto su investitori sada oprezniji“, kaže Arsić.
On očekuje da, kao što je već krenulo u Evropi, u Srbiji tokom druge polovine 2023. dođe do pada cena nekretnina.
Tagovi
