Današnja Kina je kao hiljadu puta (ne)namerno pogrešno prepričana anegdota o susretu Henrija Kisindžera, savetnika za nacionalnu bezbednost bivšeg predsednika SAD Ričarda Niksona, i kineskog premijera Džou Enlaja po kojoj je Enlaj rekao da je još rano da se donosi sud o Francuskoj revoluciji: zrno istine, dvosmislenost i mit.
Kisindžer se preko Pakistana iznenada pojavio u Pekingu 1972. godine sa idejom da privuče Kinu Mao Cedunga na stranu Vašingtona u sukobu sa SSSR-om, ali i da pronađe motive na osnovu kojih bi na Zapadu mogao da opravda riskantan potez. Kao što to obično biva, razgovori u kojima se uspostavljaju relacije između dojučerašnjih neprijatelja – Mao Cedung je bio ubeđen da je cilj SAD da unište Narodnu Republiku i da vrate na vlast u Džongnanhaju Džang Kaj Šeka – počinju izokola i izdaleka.
Kisindžer je, onako opušteno, pitao Džou Enlaja šta misli o Francuskoj revoluciji. Prevodilac je preveo bukvalno pitanje bez specifikacije o kojoj revoluciji se radi. Džou je bio jedan od retkih saboraca iz prvih dana Mao Cedunga koji je preživeo sve čistke, uključujući i Kulturnu revoluciju, jer osim što je bio oštrouman, bio je obazriv na svaku reč a kamoli odgovor na pitanja zamke.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 12. JANUARA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO JE NA NSTORE.RS