Serijal afera “tajni dokumenti“ koje s vremena na vreme potresaju Belu kuću, dobio je još jedan nastavak, ovog puta, s američkim predsednikom Džozefom Bajdenom u glavnoj ulozi. Bajden nije prvi američki zvaničnik koji je izneo poverljivu dokumentaciju iz Bele kuće. Pre njega to su, svako u svoje vreme, činili i Donald Tramp i Hilari Klinton. I sad možemo raspravljati čiji je prekršaj u tim postupcima veći – republikanski ili prekršaj demokrata. Najpoznatiji američki uzbunjivač Edvard Snouden kaže da je pravo pitanje da li je Americi potreban sistem koji slama obične radnike dok za ista krivična dela gleda kroz prste političkoj eliti, piše RTS.
Advokati Džoa Bajdena su prošle nedelje pre svega priznali da su 2. novembra 2021, u njegovom bivšem diplomatskom institutu u Vašingtonu, pronašli desetak poverljivih dokumenata. Materijal je otkriven u raščišćavanju prostorije instituta nekoliko dana pred novembarske međuizbore za Kongres, i kako se navodi, odmah ga predali Nacionalnom arhivu.
Ta je informacija međutim podeljena s javnošću dva meseca kasnije, u ponedeljak, 9. januara. Potom, dva dana kasnije, prijavljen još jedan set poverljivih spisa otkriven u Bajdenovoj porodičnoj kući u Delaveru, Vilmington, tačnije u garaži i susednoj prostoriji.
Iako se ne zna o kojim je dokumentima reč i šta se nalazi u njima, američki mediji su od izvora bliskih ovom slučaju saznali da serija dokumenata ne sadrži nuklearne tajne, ali i da neki od njih imaju oznaku „vrhovna tajna“.
Bajden je, svejedno, bio „iznenađen kad je saznao“ da se poverljivi državni dokumenti iz doba kad je bio potpredsednik SAD u administraciji Baraka Obame, nalaze u kancelariji bivšeg centra za diplomatiju i globalni angažman u Vašingtonu odnosno garaži privatne kuće Bajdenovih u Vilmingtonu.
Ukratko, Bajden „nije znao“ da se poverljivi materijali nalaze u njegovom posedu, izjavila je portparolka Bele kuće Karin Žan-Pjer.
Bajdenova garaža, Trampov letnjikovac i FBI
Bajdenov „garaža-gejt“ kako ga je nazvao reporter TV Foksa, međutim, preti da, makar po popularnosti, nadmaši prethodnu, Trampovu aferu „utaje poverljivih spisa“ koje je FBI pronašao u njegovom odmaralištu Mar-a-Lago na Floridi.
Nije tako davno bilo, tek pre nekoliko meseci, kad su demokrate izbornu kampanju za američki Kongres temeljile na „nedopustivom“ Trampovom ugrožavanju rada obaveštajnih službi zbog čega se vodi istraga protiv bivšeg predsednika. Bajdenov skandal dakle dolazi u jeku istrage koja je pokrenuta protiv Donalda Trampa – zbog iste stvari.
Zato republikanci ne propuštaju da uporede ova dva slučaja insistirajući na licemerju demokrata i „dvostrukim aršinima“. Donald Tramp je žustro reagovao pitanjem na svojoj društvenoj mreži „Istina“:
„Kada će FBI pretresti neku od kuća Džozefa Bajdena, a možda i Belu kuću? Sa tih dokumenata nije sigurno mogla biti skinuta oznaka tajnosti.“
Naime u svojoj aferi, Tramp se brani da je s dokumenata koje je izneo iz Bele kuće i odneo ih u svoj letnjikovac na Floridi – kao predsednik Sjedinjenih Država – skinuo oznaku tajnosti. Da je to zaista učinio, u istrazi, međutim, nikad nije potvrđeno.
S druge strane, kao potpredsednik SAD, Bajden nije imao ovlašćenje da to učini. Otud i ovaj Trampov komentar na „Istini“.
Odbrana Bele kuće zasniva se na tome da se Bajdenov i Trampov slučaj ne mogu porediti jer su advokati predsednika Bajdena, čim su prvu seriju spisa pronašli, predali dokumentaciju Nacionalnom arhivu, te da je reč o nehotičnom propustu. Tvrde, pritom, da su u Trampovom slučaju, advokati ometali istragu.
Tramp se brani na isti način kao i Bajden. On tvrdi da je prilikom iseljavanja iz Bele kuće, „greškom“ spakovao i, kako su prošlog leta obaveštavali američki mediji, petnaest kutija poverljivih dokumenata, tačnije brojem – 325 spisa, među kojima je i tajna dokumentacija o nuklearnom programu.
Istini za volju, kod Bajdena se slučajno izneti spisi iz Bele kuće zasad još broje sitnijim desetinama a ne stotinama kao kod Trampa. U odmeravanju greha neku ulogu ima i broj stranica pod oznakom „strogo poverljivo“.
Kako je Hilari Klinton prekršila zakon
Zato, s Bajdenovim „garaža-gejtom“ u kojem su se za nekoliko prethodnih dana u tri navrata „pojavljivali“ tajni spisi nema sumnje da republikanci imaju odličnu priliku da na filmski spektakl koji je priredio FBI prošlog leta na Floridi udare žig – politički pripremljenog pretresa i istrage Trampa pred međuizbore za Kongres u novembru.
Republikanci, usput insistiraju na tome da je Bajdenov greh neuporedivo teži. Za razliku od Trampa koji pre svog predsedničkog mandata nikada pre nije bio na javnoj funkciji, sadašnji predsednik je iskusni državni zvaničnik već četiri decenije. Na to je podsetio republikanac Kevin Makarti, novi predsedavajući Predstavničkog doma.
Američki sekretar za pravosuđe Merik Garland u četvrtak 12. januara objavio je na zvaničnom sajtu Sekretarijata za pravosuđe da će specijalni tužilac za istragu Bajdenovog postupanja sa poverljivim državnim dokumentima biti Robert Hur, bivši tužilac u državi Merilend.
Početnu istragu u vezi sa neovlašćenom utajom i zadržavanjem poverljivih spisa pronađenih u Bajdenovoj kancelariji i porodičnoj kući, kako stoji na sajtu, sproveo je američki državni tužilac Džon Lauš. Njega je, inače, imenovala još Trampova administracija.
„Na osnovu početne istrage gospodina Lauša zaključio sam da je prema propisima o specijalnom tužiocu u javnom interesu imenovanje specijalnog tužioca“, obrazložio je svoju odluku sekretar Merlik Garland.
Kako bilo, kao što nisu prošli ni prethodni Trampov, ali ni slučaj nekadašnje državne sekretarke Hilari Klinton, ni Bajdenov slučaj ne može proći bez uobičajenih političkih konotacija i aluzija na trasi demokrate – republikanci.
Hilari Klinton, bivša državna sekretarka spoljnih poslova i predsednička kandidatkinja za izbore 2016. kada je izgubila izbore od Donalda Trampa, takođe nije poštovala zakon, što je utvrđeno u Stejt departmentu posle njene čuvene afere sa mejlovima.
Zakon kaže da je svaki američki zvaničnik dužan da arhivira poverljivu prepisku i dokumenta iz perioda dok je bio na vlasti, u trenutku kad odlazi sa određene funkcije, tj. da sve poverljive spise preda Nacionalnom arhivu.
Konkretno, Klintonova je svoju službenu elektronsku prepisku obavljala sa privatnog naloga, što znači da je zvanične mejlove sačuvala u svojoj privatnoj arhivi, pošto je otišla s mesta državne sekretarke umesto da ih je ostavila američkoj vladi, tj. sekretarijatu diplomatije.
Pritom, ona nije imala dozvolu da koristi privatni imejl nalog za službenu prepisku.
Ništa novo pod kapom Stejt departmenta
Razume se da je slučaj Hilari Klinton oko poverljive službene prepiske koju je zadržala kod sebe, obnovljen u vreme njene kandidature za predsednicu SAD. Tramp ju je zbog ove afere u kampanji nazivao „korumpiranom Hilari“.
Elem, iskustvo pokazuje da se ništa novo pod kapom Stejt departmenta ne događa ni ovih dana. Republikanci ponovo imaju dobru startnu poziciju za sledeću predsedničku kampanju.
Trenutna afera i nagomilavanje tajnih papira u Bajdenovom posedu i dalji tok istrage samo im mogu pomoći u tome. S druge strane, demokrate bi ponovo trebalo da razmotre ideju o novom kandidovanju Bajdena za predsednika.
Tagovi
