(Beta) – S ciljem veće ekonomske integracije, Argentina i Brazil obnavljaju diskusije o formiranju zajedničke valute. Ideja ima mogućnost proširenja na druge latinoameričke države, u potezu koji bi mogao da stvori drugi najveći svetski valutni blok. Ipak, plan o kojem se i ranije raspravljalo, mogao bi da se suoči s brojnim političkim i ekonomskim preprekama, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Uoči sastanka u Buenos Ajresu, predsednici dve zemlje Luis Inasio Lula da Silva i Alberto Fernandes napisali su zajednički članak navodeći da bi zajednička valuta mogla da pomogne u jačanju ekonomske integracije, navodi Rojters.
„Imamo nameru da prevaziđemo barijere u našoj razmeni, pojednostavimo i modernizujemo pravila i promovišemo upotrebu lokalnih valuta. Odlučili smo i da unapredimo raspravu o zajedničkoj južnoameričkoj valuti koja se može koristiti za finansijske i komercijalne transakcije, smanjujući operativne troškove i našu vanjsku ranjivost“, navodi se u tekstu objavljenom na argentinskom sajtu Perfil.
Ideja o zajedničkoj valuti je, ukazuje Rojters, prvobitno pokrenuta u članku koji su prošle godine napisali Fernando Hadad i Gabriel Galipolo, sada brazilski ministar finansija i njegov izvršni sekretar, a Lula spomenuo tokom predizborne kampanje. Političari iz obe zemlje razgovarali su o toj ideji još 2019. godine, ali su tada naišli na otpor brazilske centralne banke.
Lulin put u susednu Argentinu označava i povratak Brazila u Zajednicu latinoameričkih i karipskih država (CELAC), koju je Brazil napustio 2019. po nalogu prethodnog predsednika Žaira Bolsonara, koji je odbio da učestvuje u regionalnoj grupi zbog prisustva Kube i Venecuele. Lideri su također najavili jačanje trgovinskog bloka Mercosur, koji uključuje Argentinu, Brazil, Paragvaj i Urugvaj.
Vest o mogućoj najavi početka diskusija o zajedničkoj valuti prvi je objavio Fajnenšl tajms 21. januara, naglasivši da predsednici Brazila i Argentine nameravaju da pozovu druge latinoameričke zemlje da im se pridruže u potezu koji bi na kraju mogao stvoriti drugi po veličini valutni blok.
Početni fokus će biti na mogućnosti da nova valuta, za koju Brazil predlaže da se zove „sur“, podstakne regionalnu trgovinu i smanjiti oslanjanje na američki dolar, rekli su zvaničnici za londonski list, dodajući da bi „sur“ najpre bio u opticaju paralelno s brazilskim realom i argentinskim pezosom.
Valutna unija koja bi pokrivala cijelu Latinsku Ameriku predstavljala bi oko pet posto globalnog BDP-a, procenjuje Fajnenšl tajms i dodaje da trenutno najveća svetska valutna unija, evro, pokriva oko 14 odsto globalnog BDP-a mereno u dolarima.
Iako u Brazilu postoji zabrinutost zbog ideje o povezivanju s nestabilnom ekonomijom njegovog suseda, ideja nove zajedničke valute verovatno je privlačnija Argentini, gde je, kako ističe list, godišnja inflacija porasla na skoro 100 odsto dok centralna banka štampa velike količine novca za finansiranje potrošnje.
Iako se grupa novih levičarskih lidera Latinske Amerike sastaje na velikom samitu 33-člane zajednice CELAC u utorak, nadajući se dogovorima o regionalnoj integraciji, oni se, zaključuje Fajnenšl tajms, istovremeno suočavaju s težim globalnim ekonomskim uslovima, složenijom domaćom politikom s mnogim koalicionim vladama i manje entuzijazma građana za tom integracijom.
Obnavljanjem diskusije o stvaranju zajedničke valute Brazila i Argentine oživljen je plan o kojem se i pre raspravljalo, ali koji bi se mogao suočiti s brojnim ekonomskim i političkim preprekama dok mnoga tržišta u usponu traže alternative jakom američkom dolaru, piše Blumberg.
Najnoviji predlog o zajedničkoj valuti dolazi u trenutku kada se Argentina bori s najvećom inflacijom u više od tri decenije i uoči predsedničkih izbora kasnije ove godine.
S druge strane, brazilska ekonomija će ove godine zabeležiti anemičan rast, uz najavu Luline nove administracije o značajnom povećanju javne potrošnje kako bi ispunila obećanja iz njegove prošlogodišnje kampanje.
Dve najveće ekonomije Južne Amerike decenijama su razmatrale opcije za koordinaciju svojih valuta, često kako bi se suprotstavile uticaju dolara u regionu, navodi Blumberg, naglasivši da uporna makroekonomska neravnoteža u obe zemlje, zajedno sa stalnim političkim preprekama ovoj ideji, nije imala rezultata.
Lideri dve zemlje su 1987. najavili stvaranje zajedničke obračunske jedinice, nazvane gaučo, za merenje trgovine između zemalja. Ideja nije uspela usred niza nesuglasica, ističe portal uz ocenu da zemlje sada imaju slične izazove.
Tagovi
