Moravsko-vardarski strategijski pravac bio je prirodni nezaobilazni put prodora sila od pamtiveka i biće i ubuduće. Nekada su Osmanlije prošle tim pravcem i nastavile su do Beča. Sada savremena neoosmanistička ideologija gradi se i hrani na slavi i moći iz prošlosti. Od Balkana do centralne Azije oseća se duh Erdoganovog projekta širenja uticaja na prostor koji on vidi kao prirodan za tursko prisustvo. Kao sredstvo za prodor koristi se politika, ekonomski projekti i kulturno prisustvo zasnovano na tradiciji osmanske vlasti.
Preduslov za neosmaniste bio je razvoj domaće odbrambene industrije koja Tursku čini samodovoljnom. Za samo par decenija Turska se od zemlje koja je nabavljala gotova sredstva ratne tehnike uglavnom iz NATO-a pretvorila u jedan od vodećih svetskih arsenala. Na listi proizvoda turske industrije je sve što generali požele od tenka do automatske puške i cevne i raketne artiljerije. Simbol prestiža je zastavni brod „Anadolu“ koji je uveden u flotu prošle godine. Radi se o velikom desantnom brodu koji je istovremeno nosač višenamenskih borbenih aviona F-35.
