Moravsko-vardarski strategijski pravac bio je prirodni nezaobilazni put prodora sila od pamtiveka i biće i ubuduće. Nekada su Osmanlije prošle tim pravcem i nastavile su do Beča. Sada savremena neoosmanistička ideologija gradi se i hrani na slavi i moći iz prošlosti. Od Balkana do centralne Azije oseća se duh Erdoganovog projekta širenja uticaja na prostor koji on vidi kao prirodan za tursko prisustvo. Kao sredstvo za prodor koristi se politika, ekonomski projekti i kulturno prisustvo zasnovano na tradiciji osmanske vlasti.
Preduslov za neosmaniste bio je razvoj domaće odbrambene industrije koja Tursku čini samodovoljnom. Za samo par decenija Turska se od zemlje koja je nabavljala gotova sredstva ratne tehnike uglavnom iz NATO-a pretvorila u jedan od vodećih svetskih arsenala. Na listi proizvoda turske industrije je sve što generali požele od tenka do automatske puške i cevne i raketne artiljerije. Simbol prestiža je zastavni brod „Anadolu“ koji je uveden u flotu prošle godine. Radi se o velikom desantnom brodu koji je istovremeno nosač višenamenskih borbenih aviona F-35. Doduše zasada tih aviona nema jer je 2020. američka vlast izbacila Tursku iz programa F-35 za kaznu zbog nabavke ruskog raketnog sistema protivvazdušne odbrane S-400. Prva četiri F-35 koja su letela sa turskim oznakama u SAD za potrebe obuke oduzeta su korisniku i uvrštena u američku avijaciju. Kriza oko tih aviona ojačala je želju Erdogana da Turska sama pravi svoj borbeni avion. Neće biti lako doći do potrebnih znanja i tehnološke podrške, ali do sada su se Turci pokazali tvrdoglavim i naučili su puno. Doduše, proći će mnogo godina dok dođu do svog lovca, ali sada su već nadaleko poznati po dronovima Bajraktar TB2. Izviđačke i borbene letelice bez posade postale su referenca industrije i sada se na listi postojećih i budućih korisnika TB2 nalazi 28 zemalja. Jedna od recentnih narudžbina jesu tri drona za Albaniju. Dom te jedinice biće baza Kučova kod Tirane koja je sada u procesu obnove sa novcem koji daje NATO.
Sa Kosova su se javili da žele da i oni dobave te famozne bajraktare kakve su njihovi sunarodnici sa one strane Prokletija već naručili. Navodno pregovori su u toku. Zasada Kosovske snage bezbednosti (KSB) ne poseduju avijaciju, ali školovale su nekolicinu pilota – baš u Turskoj. Nije to slučajno jer je vojno-vojna saradnja primarno zajedničke vežbe, školovanje i obuka kadra jedan od oslonaca turskog prodora na Balkan. Zatim, izvoze Turci naoružanje, prvo se nešto daje kao donacije, a zatim se otvara prilika za prodaju koliko ko već ima novca i potreba. Sasvim očekivano u kontekstu neoosmanizma ima para Ankara za donacije KSB i BiH, a nađe se nešto i za Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
Naravno turske ambicije su usmerene tamo gde ima prolaza pozivanje na istu veru i tradiciju.
Mehanizam podrške ide preko turske Odbrambene industrijske agencije SBB ili Privredne agencije ministarstva ASFAT koja je u preduzeća pod okriljem ministarstva odbrane. Prvo ministarstvo odbrane donira neki iznos izrađen u turskim lirama preračunatim u dolare i zatim se za taj novac partnerska zemlja izjasni šta želi od proizvoda turske odbrambene industrije. Na posao nema uticaj da li se radi o državnoj ili privatnoj firmi jer SSB koordinira pregovore o poslu. Turci su u jednom povezali političko prisustvo, vojnu saradnju i ekonomski interes.
Tamo gde kaže Erdogan radi se na produbljivanju veza. Zato je važna njegova izjava iz oktobra 2013. godine izrečena pred desetinama hiljada prisutnih u Prizrenu – „Turska je Kosovo i Kosovo je Turska“. Iste te godine KSB-ovci su dobili kroz donaciju tri laka borbena vozila Otokar Kobra koja su jedan od najbolje prodavanih proizvoda turske odbrambene industrije. Hitra su to vozila – iako su teška preko šest tona, kao dostižu 100 km/h na putu pokretana motorom od 140 kW (da za staromodne prevedemo na 190 KS). Vodene prepreke Kobra prelazi plivajući brzinom od 8 km/h. U unutrašnjosti vozila ima prostora za vozača i odeljenje od osam pešadinaca. Na krovu je otvor za nišandžiju sa puškomitraljezom. Posle početne količine nastavljene su nabavke tih Kobri koje su plaćane iz budžeta KSB. Nabavljeno je još devet komada. Zatim, prošle godine primećeno je pet novih Kobri II, većeg derivata sa motorom od 209 kW (280 KS) i sa borbenom masom od 13,5 tona i brzinom od 110 km/h. Bitan detalj je naoružanje – daljinski kontrolisala borbena stanica turskog proizvođača Aselsan model SRAP-DUAL predviđena kao univerzalno rešenje jer može prema proceni potrebe da se postavi kao primerno sredstvo mitraljez 12,7 mm ili 7,62 mm ili automatski bacač granata 40 mm Mk19. Sekundarno oružje je u sve tri konfiguracije jedan mitraljez 7,62 mm. Stanica je stabilizovana i ima senzorski paket koji čine dnevna i termalna kamera i laserski daljinomer.
Iz Turske su pribavili za KSB i veća borbena vozila BMC Vuran – četiri komada su samohodni minobacači 120 mm. Nastaviće se sa nabavkom turskih proizvoda – sledi četa od 14 BMC Kipri, oklopnih transportera od 20 tona borbene mase koja su zaštićena pancirnim pločama debljine 8 mm.
Zatim, za Albance sa Kosova širom su otvorena vrata turskih vojnih škola. Obuke su česte i raznovrsne i prvi mesec ove godine određen je za rad jednog voda KSB na turskoj aktivnosti Zimska vežba – 23.
Haubice za Severnu Makedoniju
Makedonci su još tokom 1990-ih postali korisnik turskih donacija prvo terenskih vozila firme Otokar koja su izrađena po licenci britanskog Land Rovera. Takva ista vozila ima i KSB. Aktuelni program pomoći potpisan je 17. avgusta 2021. godine i po uobičajenoj proceduri korisnik mora da izabere šta želi.
Analiza stručnog tima Ministarstva odbrane Severne Makedonije ukazala je na to da Turska radi savremenu haubicu, baš onakvu kakvu žele u armiji za jedan važan program modernizacije inventara artiljerijskog bataljona koji od cevne artiljerije sada ima samo haubice 105 mm M2A1 američkog porekla koji su bile jako dobar izbor – tokom Drugog svetskog rata. Nabavka novih haubica 105 mm je jedan od ključnih elemenata u makedonskom dugoročnom planu razvoja sistema odbrane za period 2019–2028. Zatim, Armija Severne Makedonije (ARSM) vrlo je dobar i savestan član NATO-a i trudi se da pokaže volju da izvrši zadatke saveza, a jedan od njih je da se stvori sistem indirektne vatrene podrške pogodan za digitalno i mrežno uvezivanje u NATO sistem rukovođenja i komandovanja i obaveštajno-izviđački sistem.
Ima tu puno planova, a stare haubice moraju se zameniti i odluka je pala prošlog meseca da se nabavi turski artiljerijski sistem Boran. Firma MKEK je razvila oruđe, a Aselsan sistem za kontrolu vatre. Domet tih haubica je 17 km što za savremene standarde nije puno, ali treba imati u vidu da u planovima SRSM baterija tih oruđa ulazi u sastav ojačanog bataljona predviđenog za NATO. Za nivo bataljona domet se čini dovoljnim, a glavna odlika Borana je mobilnost jer je relativno skromne mase od 1.780 kg i predviđeno je da se prebacuje kao podvesni teret kao sa lakoćom može da ponese Mi-8MT ili Mi-17 iz male makedonske avijacije.
Prva baterija Borana predata je turskoj vojsci decembra prošle godine, a ARSM moraće da sačeka 24 meseca. Pregovore sa proizvođačima vodiće BSS, a plaćanje će se prebiti preko turske vojne pomoći – za prvu bateriju. Za kasnije nabavke platiće se iz makedonskog budžeta i predviđeno je da se čitav bataljon preoruža sa tri baterije sa 18 105 mm i nabavi potrebna savremena municija. Dobri su Turci u poslovima – jedna baterija gratis, a platite dve i pride granate.
Svako u svoju vojnu školu
Oružane snage Bosne i Hercegovine (OS BiH) oslonile su se na stranu podršku u školovanju oficira koji pre čina potporučnika prvo prođu kroz neku od vojnih akademija. Za tri konstitutivna naroda prvi izbor je očekivano škola koja se bira srcem – Bošnjaci idu u Tursku, Srbi u Beograd, a Hrvati u Zagreb. Prema internim procedurama nacionalnog balansa trebalo bi da se promeša kadar, ali u praksi do sada samo su pripadnici jednog naroda išli u Ankaru ili Istanbul na pet godina školovanja – prvu pripremnu za učenje turskog jezika i zatim četiri godine akademije. Lekari – sedam godina – jednu za jezik i još šest da nauče svoj posao.
Prema podacima za 2021. u Turskoj je bilo 77 kadeta BiH i svi do jednog su bili iz redova Bošnjaka. Nije da su ostala dva naroda uskraćena jer otvorena su mesta i za njih, ali odziv je niži. Na primer od svih kadeta koji su krenuli na akademije školske godine 2022/23. od 22 mesta u Turskoj popunjeno je 12, a Srbiju za šest mesta našlo se četiri kadeta, a Hrvatsku za 10 mesta pet kadeta.
Zasada turske akademije su glavni pogon za popunu OS BiH sa mladim oficirima. Približno polovina dolazi u službu posle godina provedenih u Turskoj.
Otvorena tema za skoru budućnost su nabavke naoružanja za OS BiH iz turskih fabrika. Do sada korišćena su sredstva nasleđena iz nekadašnjih ratnih nacionalnih oružanih sila i američke vojne pomoći iz 1990-ih. Jedna otvorena tema je nabavka borbenih vozila na točkovima jer u OS BiH sada ne poseduju ništa slično potrebama NATO-a. Naime, od tih malih balkanskih članica ne traži se da budu udarna ofanzivna pesnica, ali od koristi su u raznim formatima međunarodne podele poslova na terenima kao što je bio Avganistan od 2001. godine do onog neslavnog odlaska NATO-a 2021. godine. Većina armija iz našeg okruženja imala je kontingente u ratu protiv talibana, ali težišno na zadacima obezbeđenja baza i patroliranju za šta su pogodan izbor točkaši pogodni za preživljavanje zaseda i mina (MRAP – Mine-Resistant Ambush Protected vozila).
U OS BIH postoji jedan bataljon koji je prilagođen zahtevima NATO-a, ali radi se o motorizovanoj pešadiji koja se prevozi nezaštićenim vozilima. Za namenu te jedinice nisu pogodni guseničari M113 kakve ima OS BiH i traži se nešto na točkovima, što dobro ide, retko se kvari i ako može malo ili nimalo košta.
Zvanična Ankara 2020. potpisala je dokument u kojem piše da će OS BiH dobiti 200 miliona turskih lira vojne pomoći sa uslovom da se ponuda iskoristi u roku od pet godina. Po proceduri iz Sarajeva se obaveštava turska strana o tome šta su prioritetni predloženi projekti uključujući vrstu, količinu, taktičko-tehničke detalje. Da na ovom mestu u članku osvetlimo jedan ne baš povoljan detalj za korisnike turskih donacija – one su po iznosu vezane za liru koja je pod pritiskom inflacije i nije predviđena korekcija navedene sume u međudržavnom dokumentu. Zato se turska pomoć iz 2020. sa nekih tridesetak miliona evra u međuvremenu svela na oko 9,8 miliona evra. Ako OS BiH treba da nabavi neka vozila, moraće da požuri ili sačeka neki novi paket pomoći jer Milorad Dodik ne dozvoljava da se iz odbrambenog budžeta plati modernizacija u detalje planirana i gotovo neostvarena iako je odobrena 2017. godine. Ide vreme, a rezultata nema. Prvi potencijalni paket nove tehnike biće možda baš turska vozila firme BMC. Verovatno bi iz Ankare voleli da vide da su vozila u jedinici koju vode oficiri školovani na turskim vojnim akademijama. Nacionalni balans je ključ postojanja dejtonske BiH i zato cenimo da nabavka mora da bude provedena tako da svaki od tri naroda ima u „svojoj“ četi nešto vozila. Naime, jezgro one pomenute deklarisane bataljonske grupe su tri pešadijske čete, pogađate, po jedna sa većinskim udelom jednog od tri naroda.
Turska se umešala u jedno važno pitanje – održavanje tehnike za tenkovske čete i mehanizovanu četu. U Tuzli se nalazi bataljon koji duži 40 tenkova M60A3 i 17 oklopnih transportera M113A2. Amerikanci su donirali tu tehniku 1990-ih, ali slabo se to održava i malo koje vozilo je funkcionalno. U planovima OS BiH definisane su ambicije da se modernizuju svi ti tenkovi, da se ugrade sistemi za kontrolu vatre sa noćnim kanalom sa termalnom kamerom, laserski daljinomer, poboljša zaštita, integrišu turski radio-uređaji izrađeni u Aselsanu i na M60A3 i na M113A2. U praksi slabo ide taj posao. Prema podacima za 2021. u održavanje je uloženo samo oko 3,5 hiljada evra. Mora se tehnika srediti i decembra prošle godine Ministarstvo odbrane BiH ugovorilo je sa ASFAT-om da će oni buduće preko turskih tehničko-remontnih zavoda održavati M60A3 i M113A2. Zatim, turski partneri organizovaće obuku tehničkog kadra BiH za rutinsko održavanje.
Turska vojska koristi oba sredstva i dobro poznaje i vrline i mane stare američke tehnike i zato su proveli duboku modernizaciju u tesnoj saradnji turske i izraelske odbrambene industrije. Da li će to da bude put kojim će da ide OS BiH – zavisi od novca. Ako ima donacija, uradiće se nešto. Ako se radi za svoj novac, onda kao do sada – ništa ili skoro ništa.
Uniforme za Vojsku Crne Gore
Ranije je Vojska Crne Gore (VCG) imala uniforme izrađene u Vranju, u firmi YUMKO. U posao su ušli Turci i avgusta 2018. godine potpisan je dokument po kojem ASFAT preuzima na sebe neke potrebe VCG i izabrane su uniforme, ali i taktička terenska vozila. Nabavljene su svečane i službene uniforme i oznake VCG. Kao i ostale korisnike, inflacija je pogodila planove. Ponešto je primljeno i čak neko naoružanje – 2021. godine realizovana je donacija od 15 automatskih pušaka MPT-76 kalibra 7,62×51 mm (NATO metak, ne može da se koristi metak za Zastavinu M70) i 15 komada MPT-55 kalibra 5,56 mm. Turci su mislili da možda ima nade da se prodaju puške VCG, ali zasada drže se u Crnoj Gori nemačkih Hekler und Koh, ali ko zna šta donosi budućnost. Turski plan da se pokaže moć i prodaje naoružanje je na fonu zvanične politike i broj korisnika i količina sredstava rate tehnike na Balkanu biće jedan merljivi rezultat Erdoganove ere.
Vođa Turaka lično „duva u leđa“ novim poslovima posebno kada se radi o interesima firme Bajkar, one koja pravi dronove. Zato biće zanimljivo pratiti ko će sve da nabavi TB2 ili možda i neke nove proizvode marke Bajraktar. Neobično je da su se na istoj listi našli i Albanija i potencijalno KSB i Srbija, ali to je valjda neka svojevrsna potvrda turske „meke moći“.
Školovanje je u tom kontekstu još snažnije sredstvo pridobijanja za tursku stvar. Prirodno, posebno ako se radi o kadetima koji se identifikuju kroz istorijske i verske teme sa domaćinima iz turskih vojnih akademija. Nisu to više one škole od pre puča iz 2016. godine. Posle sloma puča oterani su svi turski kadeti iz škola jer su vlasti cenile da su već indoktrinirani kemalizmom koji je bio oslonac ideološkog obrasca turske vojske do prodora neosmanizma. Lekcije o patriotizmu i sistemu vrednosti koje se sada uče prilagođene su aktuelnim pogledima Ankare na to kako treba urediti turski svet i proširiti uticaj.
Tagovi
