Otkada je prestolonaslednik Mohamed bin Salman praktično preuzeo vlast u Saudijskoj Arabiji s obećanjima o reformama i modernizaciji konzervativne kraljevine, u toj zemlji je skoro udvostručen broj pogubljenja.
Uprkos obećanjima o ograničenju smrtne kazne na samo najteže zločine, izveštaj nevladinih organizacija ukazuje da su ljudi pogubljeni za nenasilna krivična dela ili za dela koja su počinili kao deca, pišu svetski mediji a prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Aktivističke organizacije saopštile su u utorak da je broj pogubljenja u Saudijskoj Arabiji skoro udvostručen pod kraljem Salmanom i njegovim sinom, de fakto vladarom Mohamedom bin Salmanom, prenosi agencija Frans pres.
Broj izvršenih smrtnih kazni je s prosečnih 70,8 pogubljenja godišnje od 2010. do 2014. porastao na 129,5 godišnje od kada je kralj Salman preuzeo vlast 2015, navode u izveštaju grupa Ripriv (Reprieve – odlaganje) i Evropska saudijska organizacija za ljudska prava.
Pod sadašnjim rukovodstvom je u Saudijskoj Arabiji izvršeno više od 1.000 smrtnih kazni, navode nevladine organizacije, na osnovu zvaničnih saopštenja, istraga i razgovora s advokatima, članovima porodice i aktivistima.
Prošle godine je Saudijska Arabija pogubila 147 ljudi, navodi se u izveštaju, što potvrđuju i podaci koje je AFP prikupio na osnovu vladinih saopštenja.
„Saudijska mašina smrtne kazne guta decu, demonstrante, ranjive žene u kućnoj službi, ljudi koji bez znanja prenose drogu i ljude čiji je jedini ‘zločin’ posedovanje zabranjenih knjiga ili razgovor sa stranim novinarima“, rekla je direktorka Ripriva Maja Foa.
Stopa pogubljenja u Saudijskoj Arabiji je skoro udvostručena od kada je Mohamed bin Salman došao na vlast 2015, uprkos naporima prestolonaslednika da svoju „reformističku“ agendu gurne u centar pažnje, piše Tajms.
Šest godina s najviše pogubljenja u novijoj istoriji Saudijske Arabije bile su upravo pod sadašnjim rukovodstvom, ukazuje londonski list, ističući da su ti podaci u suprotnosti s javnim pokušajima bin Salmana, poznatog kao MBS, da modernizuje strogo islamsko društvo, privuče strane investicije i smanji oslanjanje saudijske ekonomije na naftu.
Za Saudijce, koji znaju da reforme idu s užasnom cenom za bilo kakvo javno neslaganje ili izražavanje drugačijeg mišljenja, ove brojke nisu iznenađenje, navodi list i dodaje da organizacije za ljudska prava kažu da pod saudijskim vlastima rutinski „nestaju“ ne samo aktivisti, već i obični građani.
Bin Salman je 2018. obećao međunarodnoj javnosti da će ograničiti primenu smrtne kazne u zemlji, posle čega je obećao i da neće biti pogubljenja maloletnih prestupnika i da će biti ukinuta smrtna kazna za nenasilna krivična dela koja imaju veze sa narkoticima. Prošle godine je obećao da će u velikoj meri smanjiti broj izvršenja smrtnih kazni, koje će biti rezervisane za „najteže“ zločine, u skladu s međunarodnim pravom.
U svim aspektima ta obećanja nisu ispunjena, ističe Tajms, dodajući da je prošle godine 90 od 147 pogubljenih osoba optuženo za nenasilne zločine.
S druge strane, ukazuje list, dok grupe za ljudska prava pokušavaju da prate koliko se smrtnih kazni izvrši u Saudijskoj Arabiji, niko ne zna njihov tačan broj, budući da se naširoko smatra da zvanični podaci potcenjuju pravi obim.
Uprkos projekcijama modernizacije zemlje i uprkos zvaničnim tvrdnjama da se smrtna kazna ne primenjuje na maloletnike, u Saudijskoj Arabiji je od 2010. pogubljeno najmanje 15 ljudi optuženih za krivična dela koje su počinili kao deca, ukazuje američka televizija Ej-Bi-Si (ABC) njuz.
Izveštaj se takođe bavi sve češćim izvršenjima masovnih pogubljenja, kao što je rekordni broj od 81 osobe pogubljene u jednom danu u martu prošle godine po nizu optužbi, uključujući terorizam. Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava osudila je masovno pogubljenje, navodeći da je režim primenio „izuzetno široku definiciju“ terorizma koja uključuje nenasilna dela.
Grupe za ljudska prava, kako navodi američka televizija, već dugo izražavaju zabrinutost da međunarodna zajednica ignoriše stanje ljudskih prava u saudijskoj kraljevini u korist geopolitičkih i ekonomskih interesa.
Ne samo što se smrtna kazna u Saudijskoj Arabiji rutinski koristi da se ućutkaju disidenti i demonstranti u suprotnosti s međunarodnim pravom, pogubljenja zatvorenika se vrše i bez znanja njihovih porodica, ukazuje Bi-Bi-Si (BBC) koji iznosi priče rođaka pogubljenih.
Direktora Ripriva Maja Foa rekla je za Bi-Bi-Si da postoji tajnost oko smrtne kazne, objašnjavajući da u mnogim slučajevima koje je ta organizacija razmotrila niko nije znao da su pogubljeni uopšte osuđeni na smrt.
Neke porodice su tek preko društvenih mreža otkrile da su njihovi najmiliji ubijeni, kaže Foa, opisujući nedostatak zvaničnih informacija kao jedan od „najokrutnijih i najmučnijih“ aspekata tih slučaja.
Foa kaže da bin Salman „radi potpuno suprotno od onoga što je obećao“.
Od dolaska na vlast, MBS je sproveo društvene i ekonomske reforme, uključujući i omogućavanje ženama da voze, ali su one, kako navodi Bi-Bi-Si, praćene pojačanom političkom represijom.
Organizacija Hjuman rajts voč u svom poslednjem izveštaju stanje ljudskih prava u Saudijskoj Arabiji opisuje kao „žalosno“, navodeći da vlasti mrlju na reputaciji pokušavaju da „operu“ kroz sport i zabavu.
U saopštenju saudijske ambasade u Londonu za Bi-Bi-Si navodi se da mnoge druge zemlje širom sveta imaju smrtnu kaznu i da zemlje imaju različite stavove o tome koje su kazne odgovarajuće. „Kao što poštujemo njihovo pravo da sami određuju svoje zakone i običaje, nadamo se da će drugi poštovati naše suvereno pravo da sledimo sopstvene sudske i zakonodavne izbore.“
Ipak, ističe Bi-Bi-Si, u saopštenju nije spomenut nagli porast pogubljenja pod prestolonaslednikom bin Salmanom ili način na koji se smrtna kazna koristi u suprotnosti s međunarodnim normama.
Tagovi
