Teun Voeten lagano dodiruje jednu od nekoliko okruglih rupa na vratima garaže u mirnoj ulici na severoistoku Antverpena. „Meni izgleda kao kalašnjikov“, kaže dok procenjuje kojim oružjem je početkom januara ubijena 11-godišnja devojčica u svojoj kući.
Iako se veruje da se to ubistvo dogodilo slučajno, da je narko-banda samo želela da pošalje znak upozorenja, Voeten, holandski antropolog kulture koji istražuje narko-milje u Antverpenu smatra da postoji rizik da to pokrene „ciklus osvete“. Postoji rizik, kaže, od „potpuno novog nivoa nasilja s nepredvidljivom dinamikom“.
Ubistvo devojčice dogodilo se istog dana kada se u belgijskom Antverpenu dogodila rekordna zaplena kokaina – 110 tona. Procenjuje se da je to oko deset odsto onoga što inače prolazi kroz tu luku, a to znači da je Antverpen daleko ispred Roterdama, gde je prošle godine zaplenjeno 52,5 tona, što je pad u odnosu na 2021.
Evropski centar za praćenje narkotika i zavisnosti od droga, zajedno s Europolom, procenjuje da je maloprodajno tržište kokaina u Evropskoj uniji u 2020. bilo teško najmanje 12,8 milijardi evra. To je ujedno brojka za koju agencije kažu da je verovatno ispod stvarne vrednosti. Broj zaplena je, naime, otada dramatično porastao.
Holandski kraljevi droge zadali udarac
Antverpen do sada, uprkos „neverovatnoj količini“ kokaina koja je preplavila grad, nikada nije doživeo takvu brutalnost bandi kao što je to slučaj sa Roterdamom ili Amsterdamom, gde se recimo 2016. godine mogla videti i odsečena glava ostavljena ispred kafića. Ali, nedavni uspesi vlasti u uklanjanju nekih moćnih igrača u Holandiji podrazumevaju da se sve više tih aktivnosti možda seli u Antverpen.
„U suštini su Holanđani bili glavni, a Belgijance su koristili za prljave poslove, da izvuku kokain iz kontejnera“, objašnjava Voeten za DW. „Sada su Belgijanci uskočili na te pozicije, jer su mnoge velike zverke iz Holandije uhapšene. Kompletne strukture organizacija su uzdrmane. Vlasti će preduzimati mnogo oštrije mere i očekujem da će biti više nasilja.“
Gradonačelnik Antverpena, Bart de Vever, traži da se vojska rasporedi u luci. Ta ideja nije dobila široku podršku, ali vlada je ipak najavila da će tamo poslati najmanje još 100 policajaca i to sa dodatnom opremom za skeniranje kako bi se povećao procenat kontrole tereta. Do sada je bilo moguće kontrolisati samo 1 odsto tereta.
Bande sve agresivnije
Lučki radnici pozdravljaju najavljene mere, ali se i pripremaju za moguće reakcije i ponašanje krijumčara. „Situacija je već sada dovoljno loša“, kaže Štefan Vanfrehem, generalni direktor „Alfaport Voka“, koji predstavlja oko 300 kompanija.
Prošlih godina bande su intenzivno radile na tome da regrutuju lučke radnike, a kako se povećava kontrola, tako raste i pritisak na sve veći broj radnika. Vanfrehem rukom pokazuje na kvart pored luke gde, kako kaže, postoje posebni kafići u kojima pripadnici narko-bandi prate radnike kako bi došli do njihovih ličnih podataka.
„Krijumčari postaju sve agresivniji. Potrebne su im informacije, ali i ljudi koji fizički mogu da im pomognu“, kaže Vanfrehem. Na meti su, objašnjava, zaposleni u administraciji, kao i studenti koji u luci privremeno rade. „Sada im već vrlo direktno prilaze i pokazuju im fotografije njihovih porodica, dece, prijatelja… To uopšte nije suptilan način rada, to je stvarna pretnja.“
Vanfrehem kaže da je svestan da i sam može da se nađe na udaru, jer se javno obračunava sa bandama. „Shvatam da je to opasno, možda i za mene i moju porodicu, moju ženu i decu. Ipak, mislim da nema alternative, mislim da se mora biti otvoren u vezi s tim problemom. Smatram da, ako ćutimo, onda sarađujemo s tim ljudima. Mislim da moramo da ih zaustavimo.“
Potrebna međunarodna suradnja
To nije nešto što Belgija ili Evropa mogu da urade same. Zbog toga Europol sve više radi sa zemljama iz kojih droga dolazi, sa onima izvan jurisdikcije Evropske unije gde sede i vuku konce neki od ključnih igrača. „Kriminalci su toliko dobro povezani da smo videli poruke nekoga ko je iz Evrope naručio ubistvo u Latinskoj Americi, očekujući da će to biti izvršeno u narednih sat vremena“, kaže Jan Op Gen Ort, general Europola.
Policija radi na razvoju sopstvene međunarodne mreže. „Morate da imate mrežu kako biste provalili njihovu mrežu“, kaže Ort za DW. „Ta globalna koalicija za sprovođenje zakona mora pritom da bude strateški osmišljena, jer nije dovoljno samo ukloniti sitne igrače, ljude koji vade kokain iz kontejnera. Morate da tragate za onima koje nazivamo ’ciljevi velikog značaja’, kaže Ort.
U toj saradnji se koristi recimo i visokosofisticirana lažna platforma za šifriranu komunikaciju. Zahvaljujući njoj je 2021. uhapšeno 800 kriminalaca. Prethodno su potpisani i sporazumi sa zemljama kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, gde se i nalazi Dubai, a u kojem su izvršena ključna hapšenja. Osim toga, potrebno je poboljšati kontrolu na dokovima za utovar robe u Latinskoj Americi odakle potiče većina kokaina. Sve više zemalja pridružuje se tim naporima i general Ort kaže: „Uveren sam da ćemo moći da uklonimo velike igrače, ali biće nam potrebno vreme.“
A Belgija, u međuvremenu, ima dodatni problem. Vlasti su zabrinute da bi ogromne količine zaplenjenog kokaina koji čeka na spaljivanje, mogle da budu unosan cilj za kriminalce.
Tagovi
