Pre nekoliko dana posetila sam izložbu Mrđana Bajića u Muzeju savremene umetnosti. O tome se priča već mesecima a ja sam čekala da prestane da se priča pa da konačno odem jer izložbe i knjige najviše volim onda kad se stiša buka i splasne fama. Kad utihnu utisci prijatelja i poznanika, posebno kritičara i kad ostane samo odjek dela oko kog smo se zapravo okupili. Lepo je otići na otvaranje izložbe ili promociju knjige, ali da se ne lažemo, svrha tog okupljanja je uglavnom druženje s ljudima a ne s onim što je autor stvorio. Tek kad dođeš sam, u miru, kad ispari ushićeni eho pređašnje publike, možeš da čuješ šta je zapravo umetnik hteo da kaže ili šta je rekao a da nije to hteo.
CEO TEKST ČITAJTE U SRETENJSKOM DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD 9. FEBRUARA. DIGITALNO IZDANJE POTRAŽITE NA NSTORE.RS
Tagovi
