Iz sata u sat smanjuju se šanse za pronalaženje preživelih žrtava zemljotresa u Turskoj i Siriji. Ipak, i čuda se događaju. Spasilački timovi na terenu rade pod velikim vremenskim pritiskom. Pomoć nastavlja da stiže.
Više od tri dana nakon katastrofalnog zemljotresa u Turskoj i Siriji, sve je manje nade za pronalaženje ljudi koji su pod ruševinama uspeli da prežive od ponedeljka ujutro kada se tlo zatreslo. Broj žrtava za to vreme raste. Za sada je zvanično potvrđena brojka od 16.000 mrtvih.
Pod ruševinama nekoliko hiljada kuća i zgrada u obe zemlje se, kako se pretpostavlja, nalaze desetine hiljada žrtava čiji posmrtni ostaci još nisu pronađeni. Broj povređenih u obe zemlje u međuvremenu je porastao na 66.000.
Spasilačke ekipe vode trku s vremenom. Iz sata u sat, naime, smanjuju se šanse za pronalaženjem živih ljudi pod ruševinama. U Turskoj u akciji spasavanja učestvuje više od 100.000 ljudi. U tome im pomažu psi tragači.
U ponedeljak su tursko-sirijska pogranična područja pogodila dva jaka zemljotresa jačine 7,7 i 7,6 stepeni po Rihteru.
Više od 16.000 mrtvih
U Turskoj je, prema zvaničnim navodima AFAD, državne Agencije za zaštitu od katastrofa, do jutros registrovano 12.873 mrtvih, kao i 62.937 povređenih osoba – to je noćas objavila agencija Anadolu. U Siriji je po, kako prenosi državna novinska agencija Sane i humanitarne organizacije „Beli šlemovi“, poginulo oko 3.200 ljudi.
Nemačka vlada trenutno pokušava da poboljša pružanje pomoći ljudima koje je zemljotres pogodio u Siriji, u teško dostupnim područjima na severu te zemlje. Problem je, kako je jutros rekla šefica diplomatije Analena Berbok za radio-stanicu WDR5, to što „režim“ do sada nije propuštao pošiljke humanitarne pomoći u Siriju: „Mi poslednjih dana činimo sve što je moguće kako bi se otvorili i dodatni granični prelazi.“
Na pitanje novinara da li je nemačka vlada u kontaktu s vlastima u Damasku, Berbok je odgovorila: „Mi smo u vezi sa svim akterima s kojima možemo da postignemo da pomoć stigne.“ Nemačka vlada pritom, kako je naglasila, ne sarađuje sa „režimom“. Berbok je dodala da „zato sada moramo da idemo drugim putevima, kojima smo išli i u prošlosti – preko Ujedinjenih nacija. Moramo da iskoristimo sve mogućnosti kako bi pomoć stigla na lice mesta.“
A tamo bi tokom ovog četvrtka trebalo da stigne šest teretnjaka s humanitarnom pomoći Ujedinjenih nacija. Vozila bi granicu Turske i Sirije trebalo da pređu preko trenutno jedinog otvorenog graničnog prelaza Bab al Hava, tvrde izvori iz UN. Taj prelaz je i pre zemljotresa bio svojevrsno „životno osiguranje“ za oko 4,5 miliona ljudi u regionima na severozapadu Sirije koje ne kontrolišu snage odane sirijskoj vladi.
Aktivisti tvrde da se nakon potresa preko granice ne transportuje humanitarnu pomoć, ali da se iz Turske u Siriju prebacuju leševi Sirijaca iz Turske. U Turskoj naime već godinama živi nekoliko miliona sirijskih izbeglica. Sirijska granična služba objavila je fotografije mini-buseva iz kojih se u druga vozila prebacuju vreće s posmrtnim ostacima ljudi.
Prema navodima stanice „TRT World“, u Turskoj je do sada iz ruševina spaseno oko 8.000 ljudi. I više od tri dana nakon katastrofe stižu vesti o uspesima spasilačkih timova, poput spasavanja jedne majke s dvoje male dece – oni su pod ruševinama proveli 78 sati.
Nova kriza u kriznoj regionu
Nemačka vojska Bundesver danas bi tokom dana u Tursku trebalo da dopremi oko 50 tona humanitarne pomoći. Prvi avion poleteo je jutros iz Vunštorfa u Donjoj Saksoniji. Pomoć u pogođena područja šalju i brojne organizacije iz čitavog sveta. Korin Flajšer iz UN programa za hranu (WFP), koja je zadužena za područje Bliskog istoka, severne Afrike i istočne Evrope, kaže: „To je region koji već godinama pogađaju razne krize, region koja se nalazi pred novom krizom s nezamislivim gubicima i razaranjima.“
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan u sredu je reagovao na kritike iz redova opozicije o tome da njegova vlada nije bila spremna za katastrofu ovakvih razmera, odnosno da nakon potresa nije dovoljno brzo organizovala pružanje pomoć. Erdogan je te kritike odbacio, a tokom obilaska Karamanmaraša naglasio da nije moguće pripremiti se za ovakvu katastrofu.