Piše Manuela Kasper Kleridž
U srcu Evrope već godinu dana se vodi brutalni, napadački rat. I samo kroz rad novinara postaje vidljivo koliko pate ljudi u Ukrajini, ukazuje glavna urednica DW Manuela Kasper-Kleridž.
Sneg u Bahmutu umazan je krvlju. Ruske trupe već mesecima pokušavaju da zauzmu taj mali grad na istoku Ukrajine. Napadaju s više strana, uz podršku brutalnih Vagnerovih plaćenika. Zgrade i ulice nemilosrdno se bombarduju, bez obzira na civilne žrtve.
Pre ruskog agresorskog rata u Bahmutu je živelo oko 70.000 ljudi. Niko ne zna koliko ih je danas. Ali, oni koji su ostali ne odustaju. Bore se za svoju slobodu, uz podršku ukrajinskih trupa. Ne žele da Bahmut prepuste neprijatelju. Mali grad Bahmut je simbol otpora i hrabrosti očajnih Ukrajinaca.
Teror u svim gradovima Ukrajine
Bahmut se tiče svih nas. Ne možemo da zatvaramo oči pred onim što se upravo dešava na evropskom tlu. Ubija se, muči, siluje. Rat nije apstraktan. U ratu se ubija. Civilno stanovništvo postaje žrtva – u Bahmutu, Buči, Irpinu ili Mariupolju.
Mi novinari smo dužni da dokumentujemo te strahote. Pritom moramo pažljivo da odlučimo koje slike prikazujemo. Brutalna stvarnost ne sme se ublažiti. Istovremeno, moramo da zaštitimo dostojanstvo pogođenih. I naravno, moramo da izveštavamo i o tome kako civilno stanovništvo u ratnim zonama uspeva da se nosi sa stalnom paljbom i sa životom u kome ništa više nije kao nekada, a u kojem ipak ima i trenutaka radosti i snage.
Otkrivanje dezinformacija
Šta je istina, a šta laž? To nije uvek lako saznati. Pogotovo ne kada je u pitanju rat. Naši novinari koji izveštavaju iz Ukrajine ne samo da imaju jedan od najopasnijih poslova, oni takođe moraju i da verifikuju fotografije i video-snimke sa svojim urednicima, da razgovaraju sa očevicima, provere činjenice, obezbede kontekst i razotkriju dezinformacije. I oni svakodnevno rizikuju da i sami postanu žrtve rata. Njihov rad se ne može preceniti. Diktatorima to nezavisno novinarstvo izaziva strah.
Zato Putinova propaganda koristi sva sredstva dezinformisanja da spreči objavljivanje istine o ruskom agresorskom ratu. Ni svet ni narod te zemlje ne bi trebalo da saznaju šta se zaista dešava u Ukrajini: koliko je civilnih žrtava ruska invazija već odnela ili to koliko su sada veliki gubici ruske vojske. Ono što se ne uklapa u propagandnu sliku, negira se, falsifikuje i prećutkuje.
Borba za istinu
Teško je izboriti se s ruskim trolovoma i usmeriti pažnju na ono što se zapravo dešava. Ali, vredno je svakog truda. Jer, istina mora izaći na videlo. Novinari DW, ali i kolege iz drugih medijskih kuća radi toga mnogo rizikuju. I oni za to imaju podršku ukrajinskog stanovništva. Ljudi žele da svet zna koliko žrtava ruska invazija košta njihovu zemlju i kako se oni bore. Da postoji aktivan otpor ruskim trupama na okupiranim teritorijama Ukrajine, kakve stravične ratne zločine čine agresori. To su izveštaji kakvih u ruskim državnim medijima nema.
Ovaj rat je i borba za istinu i za pravo tumačenje onoga što se dešava. Godinu dana ruske invazije na Ukrajinu za mnoge ljude tamo znači dramatičnu borbu za odbranu i slobodu svoje zemlje. To je borba koja zaslužuje podršku svih Evropljana. Mi novinari pružamo slobodne i nezavisne informacije. To je naš zadatak. Jasno rasvetljavamo pozadinu, pružamo važan kontekst i transparentni smo kada se radi o našim izvorima. A sve to da bi svi korisnici mogli da formiraju svoje mišljenje, o situaciji u Bahmutu i širom Ukrajine. I o tome šta je istina, a šta čista propaganda.
Tagovi
