Pandemija kovida nije zvanično odjavljena nigde na planeti, a svetske virusologe već brine mogućnost pojave ptičjeg gripa, informacije su koje dolaze iz Evrope. I ne samo to, na čekanju su, kako za Danas ističu infektolozi, još 27 virusa koji imaju epidemijski potencijal da izazovu nove epidemije.
Među njima su i virusi denga, zika, zapadnog Nila, ali i šest vrsta korona virusa koji su otkriveni u slepim miševima.
Bez obzira na to, trenutno se strahuje od mutiranog soja virusa H5N1, izazivača ptičjeg gripa, koji već godinu dana vlada među živinom u Evropi.
U većini žarišta registrovan je visokopatogeni soj tog virusa, što je bio razlog uništavanja više desetina miliona živine.
Kako je objavljeno, prema izveštaju Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, u pitanju je najteži do sada registrovani talas ptičjeg gripa u Evropi.
Evropski virusolozi zbog toga strahuju od epidemije kod ljudi i kažu da je samo pitanje vremena kada će se ona desiti.
Slično misle srpski infektolozi i epidemiolozi, ne samo za virus ptičjeg gripa, već i za druge izazivače bolesti.
Između ostalog, i zbog promene klime, odnosno stvaranja uslova da, na primer, komarci i drugi insekti, prenosioci virusa, migriraju sa svojih sadašnjih staništa u oblasti gde nisu nikada živeli, kao što se to desilo sa tigrastim komarcem, prenosiocem virusa zapadnog Nila, čiju smo epidemiju imali 2012. godine.
Prof. dr Dragan Delić, infektolog, kaže za Danas da mogućnost izbijanja nove epidemije infektivne bolesti realno postoji, jer trenutno „27 virusa ima epidemijski potencijal“.
– Virusi različitih grupa imaju epidemijski potencijal, a među njima su virusi gripa, denga, zapadnog Nila, zika, eneterovirusi, ali i mnogi drugi. I to nije ništa novo. Objavljeni su i podaci o tome. Takođe, šest novih vrsta korona virusa dokazani su kod slepih miševa i nose epidemijski potencijal. Postoje virusi kojih u ovom času nismo svesni i spremaju se da „preskoče“ barijeru između životinja i čoveka – objašnjava taj stručnjak.
Prema njegovim rečima, od 5.000 virusa u humanoj populaciji, njih 3.500 su zoonoze, odnosno prešle su sa životinja na ljude.
– Kada je reč o H5N1 virusu, izazivaču ptičjeg gripa, postoji realan strah. Ali, on je dokazan 1961. godine u Južnoj Africi kod egzotičnih prica. Prvi slučaj infekcije zabeležen je 1997. kod trogodišnjeg dečaka iz Hong Konga. Dakle, trebalo je da prođe 30 godina da bi taj virus prešao sa životinje na čoveka. Kada je o tom virusu reč, interhumani prenos je težak, odnosno teško se prenosi sa čoveka na čoveka, a prvi put je takva transmisija zabeležena 2004. godine – objašnjava prof. dr Delić i dodaje:
– Kada je reč o sadašnjim strahovanjima u vezi sa ptičjim gripom, opasnost leži u tome da li će se virus menjati u pravcu da njegovo prenošenje među ljudima postane lakše.
Upitan da li može da se predvidi kada bi mogla da izbije neka nova epidemija s obzirom na epidemijski potencijal 27 virusa, ali i H5N1, on kaže da to ne može:
– Ali, od ljudi zavisi da li ćemo tu epidemiju dočekati spremni, držati je pod kontrolom i organizovati preventivne grane medicine, kao i edukaciju stanovništa.
Da niko ne može da licitira kada bi se nova epidemija mogla pojaviti, pa i ova ptičijeg gripa koja zabrinjava sve stručnjake u EU i svetu, saglasan je i prof. dr Žarko Ranković, infektolog iz Niša, koji za Danas kaže:
– Realna su upozorenja koja trenutno dolaze iz Evrope. Logično je da virus H5N1 može da mutira i razvije osobinu lakšeg širenja među ljudima, ali to važi i za sve ostale viruse koje je pominjao prof. dr Delić – zika, denga i ostale. Opasnost leži u teškom dijagnostikovanju tih infekcija jer kod nas niko rutinski ne radi analize na te bolesti – navodi on.
Prof. dr Ranković naglašava da smo „svedoci promene klime, povećanje srednje godišnje temperature, što može da bude uslov pojave žute groznice, mediteranske groznice i drugih bolesti koje su karakteristične za područja gde je toplo vreme“.
– Ne bi me začudilo i da nam se javi malarija. Takođe, slepi miševi su rezervoari prenosioca bolesti, a čovek sve više ulazi na njihovu teritoriju krčeći šume. Daleko od toga da želim da izazovem bilo kakav strah kod ljudi, naprosto realnost je takva, ali mi živimo na planeti mikroorganizama, odnosno mi smo kod njih u gostima i trebalo bi da smo svesni toga – kaže prof. dr Ranković i dodaje da više nije pitanje da li će izbiti neka nova epidemija već – kada će.
Epidemiološkinja Ivana Prokić, upitana koliko je realna opasnost da se pojavi nova pandemija, kaže da je „rizik veliki“.
– Pandemija virusa korona nam je pokazala koliko smo kao ljudska vrsta inferiorni. Nova pandemija može biti izazvana novim virusom ili mutacijom postojećeg za koje nemamo dovoljno snažnu terapiju ili pak nekom novom bakterijom, uzimajući u obzir povećanu rezistenciju zbog neracionalnog korišćenja antibiotika – navodi Prokić.
Ona kaže da mnogi faktori mogu da stvore uslove za novu pandemiju – od klimatskih promena, čovekovog sve bližeg kontakt sa životinjama i prodiranja u netaknuta staništa divljih životinja do uslova života u siromašnim zemljama, globalizacije i putovanje po celom svetu.
Odgovarajući na pitanje da li je svet nemoćan pred budućom pandemijom ili pak postoje stvari koje mogu da se urade, sagovornica Danasa ističe da postoje i kratkoročna i dugoročna rešenja, koja ipak, na kraju, većim delom zavise do vlasti i donosioca odluka
– Prvenstveno možemo da se okrenemo alternativnim načinima proizvodnje energije i hrane, imajući u vidu naš poguban uticaj na životnu sredinu. Drugo, jako su bitni sistemi za nadzor bolesti, kao i protokoli za brzu reakciju ukoliko se desi nova epidemija. Vreme primirja je kada je potrebno raditi na sveobuhvatnim analizama i planovima, nikako vreme za opuštanje. Svaki pojedinac je krivac za trenutno stanje ali može da bude i pokretač promene, ako svako krene od sebe. Najbitniji pokretač svake promene je poverenje, bez koga i najbolji programi propadnu. A i poverenje se gradi kroz edukaciju i transparentnost – zaključuje Prokić.
Tagovi
