Da, optimisti duže žive. Ali to je zato što imaju plan

Da, sve ono što smo i znali potvrdila je studija: optimisti imaju veće šanse da žive duže od pesimista, piše BBC.

Ljudi s pozitivnim pristupom češćesu živeli do 85 i više godina. Teorija je da optimisti pronalaze bolje načine da kontrolišu emocije i tako se zaštite od efekata stresa. Istraživači kažu da pesimisti, ipak, mogu da imaju koristi od takvih stvari kao što je zamišljanje budućnosti gde će sve ispasti dobro.

Ova studija je ispitivala dve grupe ljudi inače angažovane zbog nekih drugih istraživanja: 70.000 žena u studiji o medicinskim mestrama i 1.500 muškaraca u studiji o zdravlju veterana. Procenjivani su njihovi nivoi optimizma, kao i njihovo celokupno zdravlje. Takođe su se izjašnjavali i o tome koliko vežbaju i kako se hrane, kao i o tome da li piju i puše alkohol. U proseku, najoptimističniji muškarci i žene imali su 11 do 15 procenata duži životni vek i verovatnije je da će živeti najmanje 85 godina u poređenju sa najmanje optimističnom grupom.

Iako se mnogo zna o fakorima rizika za obolevanje i ranu smrt, manje razumemo ono što istraživači nazivaju „pozitivnim psihosocijalnim faktorima“ koji bi mogli da omoguće zdravo starenje.

Vanredni profesor psihijatrije na Bostonu Levina Li, koja je radila na studiji, kaže: „Naša istraživanja govore o mogućnosti da uvećanje nivoa optimizma može da promoviše dugovečnost i zdravo starenje.“

Dokazi iz slučajnih kontrolnih ispitivanja sugerišu da takve stvari, kao na primer, zamišljanje budućnosti u kojoj je sve dobro ispalo, ili intenzivna kognitivno-bihevijoralna terapija, mogu da povećaju nivo optimizma. To pokazuje da uvećanje nivoa optimizma može da uveća dugovečnost i zdravo starenje.

Međutim, o tome zbog čega optimistični ljudi baš duže žive još uvek je za debatu, kaže ona. „Zdravije ponašanje i niži nivo depresije samo su delimično objasnili naša otkrića. „Početni dokazi iz drugih studija ukazuju da su optimističniji ljudi skloniji postavljanju ciljeva i uverenju da će ih dostići, efikasniji su u rešavanju problema i možda će bolje regulisati svoje emocije tokom stresnih situacija“, navodi ona.

Profesor razvojne psihologije na Bristolu Brus Hud, koji vodi kurs pod nazivom „nauka o sreći“, kaže da studija podržava postojeće dokaze o koristima pozitivnog razmišljanja.

„Mislim da bi jedan od uzročno-posledičnih mehanizama mogao da bude taj da se optimisti lakše nose sa stresom, a to bi moglo da bude zahvaljujući izbegavanju ruminacija o negativnim životnim događajima.“

Stres utiče na imuni sistem, pa postoji mogućnost da to znači da se optimisti lakše nose s infekcijama. „Mnoge studije su povezale stres sa kraćim telomerama, povezanim sa starenjem ćelija i rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa i kancera.“