Zeman: Od dozvole NATO-u za bombardovanje Beograda do izvinjenja Srbima 

(Beta) – U ponoć 8. marta zatvorena je glavna kapija praškog zamka Hradčani, spušten predsednički barjak da označi kraj decenije koju je na čelu Češke proveo prvi direktno birani predsednik Miloš Zeman, koga poštuju i vole Srbi dok ga se stide mnogi u češkom društvu koje je i sam polarizovao do maksimuma.

Posle svih kontroverzi koje su ga pratile zbog okretanja Kini i Rusiji, takođe zbog natezanja Ustava i podrške i u dobroj meri i kontrole u drugom mandatu do 2021. godine nad manjinskom vladom populističkog premijera, tajkuna Andreja Babiša, Zeman odlazi sa najgorim svedočanstvom poput školskog, koje u anketi predsednicima na kraju mandata daju Česi, jedva sa opštim uspehom dobar, daleko ispod proseka ocena koje su Česi dali Vaclavu Havelu i Vaclavu Klausu.

Paradoksalno uz građane koji ga se stide, zbog čega su mu jednom alternativni umetnici, prerušeni u odžačare, sa krova Hradčana ukrali predsednički barjak i okačili ogromne crvene gaće zbog toga što okreće leđa Zapadu, a Češku vodi u zagrljaj Rusije i mediji u Moskvi pišu „Naš čovek u Pragu“, Zeman odlazi napušten i od tvrdog jezgra svojih birača.

Oni Česi koji su ga devet godina podržavali govoreći čak „vaša mudrost je iznad naših mogućnosti da je shvatimo“ okrenuli su mu leđa kada je Zeman koji je do tada lobirao za ruske interese posle napada Rusije na Ukrajinu žestoko osudio Rusiju zbog, kako je rekao, suludog zločina protiv mira, a rusko rukovodstvo na čelu sa svojim bivšim prijateljem Putinom označio za „ludake koje treba izolovati“ i postao najveći antiruski jastreb na češkoj političkoj sceni.

One koji ga se stide Zeman, iako poslednjih godinu dana dosledan u osudi Rusije i agitovanju za pomoć Ukrajini, nije uspeo da uveri da to misli iskreno, dok njegovi verni birači ne razumeju nagli zaokret.

Predsednički mandat Zeman je počeo 2013. godine kada je ponovo okačio zastavu Evropske unije koju je skinuo njegov prethodnik Vaclav Klaus.

Premijerski mandat 1998. godine počeo je uvođenjem Češke u NATO i 12 dana kasnije u proleće 1999. godine sa blagoslovom Češke da zapadni saveznici bombarduju SR Jugoslaviju.

„Bombe i rakete padaće na ljude, na pripadnike prijateljskog naroda i kad se to već dešava moramo da želimo da to bude sredstvo, a ne cilj. Dužni smo da postupamo tako da izvršimo sve obaveze članice NATO, a s druge strane da ne budemo primitivci koji smatraju da će sve rešiti bombe“, obrazložio je tada premijer Zeman poslanicima i svoje socijaldemokratske stranke koji su bili masovno protiv, zašto je kao poslednji lider NATO odobrio bombardovanje, iako je mogao da ga odloži i spreči, bar pod zastavom NATO pošto se u njemu odlučuje konsenzusom.

„Nisam ja poslao bombardere. Poslala ih je komanda NATO ali, istina je, bila joj je potrebna saglasnost svih zemalja članica. Mi smo tada bili oko tri sedmice novi član NATO. I pošto nam se niko nije pridružio, mi smo bili poslednji, ponavljam poslednji, duboko iza ponoći, ko je dugo oklevao da li da da taj glas“, pravdao se 2019. godine Zeman kako je 1999. godine on kao premijer odlučivao da li da odobri operaciju NATO ili stavi na nju veto.

Zeman je podsetio da je NATO pred operaciju u SR Jugoslaviji uveravao da će bombardovati isključivo vojne ciljeve.

Dok je Zemanov spoljnopolitički kurs i izjave, kao kada je u Kini kazao da je tu da uči kako se stabilizuje društvo, izazivao kontroverze, njegove izjave i potezi kada je u pitanju Srbija i Kosovo u Češkoj nisu osuđivane.

Kritike i proteste je Zeman tako u domovini doživeo zbog odluke da odobri bombardovanje, ne i kada se u svoje lično ime za to izvinio maja 2021. godine, a protiv tog izvinjenja nije ni Zemanov naslednik na čelu Češke general u penziji, bivši drugi čovek NATO Petr Pavel.

Zemanovo izvinjenje za bombardovanje, u Češkoj je primljeno mahom sa simpatijama kao Zemanovo lično priznanje krivice što kao premijer nije imao hrabrosti da kaže ne bombardovanju SR Jugoslavije, posebno što je mogao da računa na podršku opozicione desnice i njenog lidera Vaclava Klausa i češke javnosti čija većina je tada bila protiv bombardovanja.

„Sigurno to nije bio za njega lak trenutak, izvinio se kao građanin Miloš Zeman. Razumem da to odlučivanje (da Zeman kao premijer odobri NATO bombardovanje) za njega nije bilo lako“, kazao je tadašnji premijer Babiš.

Česima posebno otkako je izbila izbeglička kriza 2015. godine nije smetala ni otvorena predsednikova islamofobija koja je između ostalog i jedan od razloga negativnog odnosa prema Kosovu.

Zeman je Beograd posetio i tokom prvog mandata, aprila 2014. godine, a uoči te posete je upozorio da je javno istupao protiv nezavisnosti Kosova.

„Kritikovao sam to što je Češka priznala Kosovo i sada na neki način žanjemo to što smo zasejali. Bilo bi licemerno tvrditi da je nezavisnost Kosova u redu a nezavisnost Krima nemoguća. Moramo svima da merimo po istom aršinu“, kazao je tada Zeman.

U jesen 2019. godine u Beogradu je Zeman izjavio da voli Srbiju i Srbe a ne voli Kosovo, a ranije, 2017. godine, tokom posete Hrvatskoj, zalagao se za brzo učlanjenje Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, ali bez Kosova.

Tada u Beogradu je Zeman takođe dao lažne nade da bi Češka mogla da povuče priznanje Kosova iako po Ustavu nema nikakve nadležnosti u spoljnoj politici koju kreira i odgovorna je za nju vlada a povlačenje priznanja dao je samo kao predlog za diskusiju na neformalnom redovnom mesečnom sastanku državnog vrha.

Predsednik gornjeg doma parlamenta, Senata, Jaroslav Kubera kazao je tada da je to debata ni o čemu jer je predsednik Zeman samo to izjavio da se dopadne Srbima a nema nikakvu moć da nešto po tom pitanju uradi.

Predsednik Poslaničkog doma češkog parlamenta Radek Vondraček saopštio je povodom Zemanove izjave u Beogradu da je predsednik Zeman samo predstavio svoje mišljenje koje zastupa već dugo i da ga razume ali da bi Češka pre trebalo da podržava dijalog i saradnju u regionu Zapadnog Balkana i da bi o tome trebalo da razgovaraju češki zvaničnici na sastanku koji je pomenuo u Beogradu Zeman.

„Povlačenje priznanja je stvar svake suverene države, isto kao i priznanje. Ali ne smatram da bi nekako pozitivno pomerilo ili rešilo stanje na Kosovu“, poručio je šef donjeg doma parlamenta iz tada vladajuće stranke ANO Radek Vondraček.

Dok po oceni češkog balkanologa Františeka Šistka Zemanov pristup Zapadnom Balkanu izaziva kontroverze u samom regionu zbog otvorenog navijanja za Srbiju i zbog toga što je Kosovo odabrao za metu verbalnih napada u Češkoj, zvaničnici na njegove prosrpske izjave gledaju samo kao na jedan od generalno korisnih elemenata ukupne češke politike gde je nacionalni interes Češke, ko god je na vlasti, da Srbija i region što pre uđu u Evropsku uniju.

Tako je poslednja, oproštajna poseta Zemana Beogradu krajem januara tesno koordinirana i dogovorena sa vladom i češkom diplomatijom, uključujući i to da se ne vrši nikakav pritisak na Beograd povodom sankcija Rusiji a Zeman je u Beogradu kazao i to posle ponovio u poslednjim intervjuima u martu da bi zbog svog neutralnog stava i toga što nije uvela sankcije Rusije Srbija mogla, kao i nekoliko drugih zemalja da odigra ulogu posrednika u mirovnim razgovorima za okončanje rata u Ukrajini.

Odlazak Zemana sa čela Češke pratilo je noćas tek skromno veselje svega nekoliko desetina njegovih protivnika koji su nazdravili u ponoć ispred glavne kapije Hradčana, a takođe u tradiciji bacanja Morane u reku i odlaska zime, sa Karlovog mosta su u Vltavu bacili lutku Zemana.

Sa Zemanom završava era izrazitih ličnosti ere obaranja komunizma i tranzicije u demokratiju na čelu Češke kao što su pre njega bili Vaclav Havel i Vaclav Klaus.

Sa generalom Pavelom, u mladosti u školi za obaveštajce komunističke narodne armije, ali kasnije šefa Vojnog komiteta NATO nastavlja se međutim jaka veza čeških predsednika sa Srbijom i Zapadnim Balkanom.

Dok je za Vaclava Havela bivša Jugoslavija bila polje za primenu njegove nepolitičke politike, naglaska na moral i ljudska prava i bio je glavni zagovornik bombardovanja Srbije i svrgavanja režima Slobodana Miloševića, a među prvima je dobrodošlicom pozdravio Vojislava Koštunicu i Zorana Đinđića 2000. godine, Vaclav Klaus bio je kategorično protiv i često osuđivao poteze Zapada prema Srbiji, a kao i Miloš Zeman kasnije, blokirao je posle priznanja Kosova imenovanje češkog ambasadora u Prištini.

Novi češki predsednik Petr Pavel sam je sada nekoliko puta naglasio da nije delio Havelov striktni stav prema Kosovu, a kao i cela ta grupa mlađih čeških komunističkih oficira koji su posle pada komunista prošli provere i uspon u karijeri, a počinjali od mirovnih misija u Hrvatskoj i Bosni, oblikovalo ga je čvrsto uverenje začeto tih dana da stvari nisu crno bele i da zločina ima na svim stranama.

„Ja sam Havelu pokušavao da objasnim da je situacija na Balkanu bila komplikovana i da nije tako da su tu Srbi oni zli momci a ostali dobri, to je komplikovanije. Ja sam apriori protivnik crno belog viđenja“, kazao je Pavel u jednom od intervjua pre nekoliko godina.