Teško je zamisliti apstraktne subjekte iz našeg svakodnevnog života. Kako recimo izgleda bog, ako postoji? Da li je to sedi starac sa dugom belom bradom i oreolom oko glave, ili je možda crnac, sa nakrivo nameštenim kačketom od tvida, koji svira bluz na usnoj harmonici. Da li je moćan ili melanholičan?
Među plejadom tih apstraktnih subjekata, zamislite kako izgleda Srpski fudbal. Da li je tako kršten (ups) jedan stari gospodin, koji igra šah na Kalemegdanu i u Politici čitulje gleda, ili je to neki kabadahija sa velikom stomačinom i masnim brkovima, ili možda, mršavi, umorni tip, sa paklom cigara u džepu na majici, koji ne gasi i u dimu čeka šta će sledeće da ga snađe.
Bivši ministar poljoprivrede, vrli prijatelj fudbala, Branislav Nedimović, koji je predsedavao izborima za predsednika Fudbalskog saveza Srbije, rekao je u jednom trenutku da su izbori bili „praznik demokratije“, da su svi postupci bili legalni i legitimni i da, kao i uvek, ko gubi ima pravo da se ljuti.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 16. marta